Bregzit stavlja puno izazova pred energetiku Velike Britanije

Nina Domazet / Energetika-net

Devalvirana valuta, manjak pristupa evropskom novcu i nejasnoće oko članstva u evropskom privrednom prostoru i brojnim evropskim regulatornim telima za energetiku tek su deo poteškoća s kojima se Velika Britanija susreće nakon Bregzita, tektonskog poremećaja koji je zatresao EU. Kakvu energetsku i politiku zaštite životne sredine može sada voditi nezavisna, a opet itekako zavisna ostrvska zemlja?

Referendum o izlasku iz Evropske unije radikalno će utjicati na Veliku Britaniju, ali i na Evropsku uniju u svim privrednim aspektima, pa tako i u sektoru energetike, zaštite životne sredine i politici prema klimatskim promenama. Naslonjena na evropski kontinent, ali izvan Unije, Britanija će u narednim godinama imati pune ruke posla da održi kvalitetne odnose s evropskim tržištem, od kojega zavisi njen privredni prosperitet. U ovom trenutku puno je nepoznanica jer, nije još jasno hoće li zemlja ostati članica Evropskog ekonomskog prostora (EEA), odnosno Evropske slobodne trgovinske zone (EFTA), u kojima se poštuje sloboda kretanja ljudi roba, usluga i kapitala. Od toga će zavisiti koja će se pravila primenjivati kada je reč o državnoj pomoći sektoru obnovljivih izvora  energije i energetskoj efikasnosti, kakva će se politika zauzeti prema ETS šema trgovanja  kvotama emisija gasova staklene bašte. Takođe, zemlja će morati pregovarati o članstvu u Energetskoj uniji, odnosno brojnim udruženjima u kojima se kreira regulatorna politika u vrlo praktičnim aspektima, kao što su ACER, ENTSO-E i ENTSO-G.

Cene energije biće, svakako, velika tema. Britanija uvozi 50% gasa i 6% električne energije. Kao posledica Bregzita funta je pala na najniži nivo u zadnje tri decenije, a dugoročna devalvacija bi mogla negativno uticati na cene energije. Procenjuje se da bi valuta do 2020. mogla pasti 20% u odnosu na američki dolar i 10% u odnosu na evro, što će poskupeti uvoz energenata, odnosno, energije i prava na emisije, što bi moglo pogurati cene energije za 9,5%. Pristalice ostanka u Uniji upozoravale su da bi napuštanje EU oslabilo britanske pregovaračke pozicije kada je reč o nabavci energenata, misleći pritom na onih 500 miliona Evropljana, koji solidarno zavrću Putinovu ruku.

Ali, pitanje je može li se, uopšte, u sklopu ideje Energetske unije ići na zajedničku politiku prema Rusiji, jer zemlje članice ne gledaju blagonaklono na ideju da Evropska komisija „odobrava“ međuvladine ugovore između EU i ne-EU zemalja. U tom smislu Britanija će imati komforniju poziciju za pregovore jer, moguće je da EU nametne Britaniji carine na uvoz gasa s kontinenta, što će zavisiti od predstojećih ekonomskih pregovora.

S obzirom da više neće sediti za istim stolom s članicama EU Velika Britanija neće moći uticati ni na to koliko će efikasno biti evropsko energetsko tržište, što je veliki minus. Očekuje se da će Bregzit imati negativan uticaj na energetske projekte koji su već finansirani ili očekuju finansiranje ili garancije iz EU institucija. Evropska investiciona banka uložila je milijarde evra u energetiku, na primer milijardu evra u sedam miliona pametnih brojila. Zemlja, takođe, više neće imati pristupa evropskim fondovima za istraživačke projekte i slično. S devalviranom valutom i budžetskim deficitom od 5% Britanija će morati računati na srednjoročnu rizičnu poziciju i skuplje zaduživanje, jer investitori ne vole rizik i traže premije, što mi u Hrvatskoj dobro znamo.

Struka ne očekuje da će Britanija odustati od klimatskih ciljeva, u čijem kreiranju je sudelovala unutar Unije, čak obsvezujući se uoči Pariza na znatno ozbiljnije obaveze. Zbog toga će država nastaviti s procesom zatvaranja elektrana na ugslj do 2023. godine. Zemlja će imati slobodnije ruke u realizaciji nuklearnog programa – gradnji NE Hinkley Point C i, potencijalno, još jedne nuklearke u Bradwellu, koju žele graditi i njome upravljati Kinezi.

Ipak, pitanje je kako će se sada postaviti EDF, koji muku muči s financiranjem 18 milijardi funti vredne elektrane, ali i samom konstrukcijom reaktora oko kojeg se sude s Fincima. EDF je zato odlučio konačnu finansijsku odluku doneti jesenas, a opozicija projektu, koja je vrlo snažna tvrdi da bi francuska kompanija jednostavno mogla postati žrtvom preskupog projekta. EDF, za sada, javno nastavlja podržavati projekat, ali brojne političke i privredne implikacije Bregzita, koje će uslediti u narednim mesecima mogle bi biti tačka prevrata za taj projekat. Sve skupa, kakvu će ubuduće energetsku politiku Britanija voditi zavisiće od političara, koji će doći na vlasti, odnosno, od njihovih emocija i stavova oko određenih izvora energije.

To je ono što uvek iznova zbunjuje struku u mnogim zemljama, upravo ta emocionalnost koja katkad uzmiče pred racionalnim argumentima. Puno je još nepoznanica ali, izvesno je da će Bregzit kao tektonski poremećaj zaljuljati celu Evropsku uniju, koja ionako nema jedinstvene stavove oko brojnih pitanja. Velike i moćne država, poput Nemačke, Francuske i Italije, izgubile su velikog saveznika, i s više će poteškoća kreirati buduće energetske trendove, i pritom će morati više uzimati u obzir posebnosti svake od članica, što je dobra vest za nas „malene“.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...