ZA NESTAŠICU MLEKA KRIVI MINISTRI

Srbija danas uvozi mleko a kao rešenje za prevazilaženje nestašice najavljuje se i uvoz 50.000 junica - kažu kvalitetnih.

U ovu fazu Srbija je stigla u poslednje dve decenije, tokom kojih je srpsku poljoprivredu vodilo 12 ministara, kojima je uspelo da broj krava muzara smanje za pola miliona. Naime, 1990. godine u Srbiji je bilo 938.000 a danas ima samo 468.000 krava muzara. Samo u protekloj godini u Srbiji je smanjen broj krava za 115.000 grla. Zaklano je 80.000, a 35.000 grla je izvezeno. Sad se kao dugoročno rešenje mlečne krize spominje uvoz junica.

„Proces stabilizacije tržišta mleka u Srbiji je trajan, a jedina karatkoročna mogućnost za prevazilaženje problema je uvoz sirovog mleka, jer mesečno nedostaje 10 do 15 miliona litara”, kaže dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga.

Ovo, međutim, ne odobravaju stručnjaci.

„Problem nestašice mleka može se rešiti bez uvoza i mleka i junica, tvrdi dr Stojan Jevtić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS).

Svoj optimizam Jevtić zasniva na činjenici da se u Srbiji godišnje proizvede 1,47 milijardi litara mleka, a da 700 miliona litara ode u legalne tokove a 770 miliona litara završi u ilegalnim kanalima.

Izlaz – okup od malih proizvođača

„Ako, bi to mleko vratili u legalne tokove, a to znači da seljacima vratimo poverenje i da ga od njih otkupljujemo, mleka bi bilo dovoljno na tržištu. Ali, potrebno je vratiti se u svako selo, kod onih malih proizvođača, koji čine 80 odsto srpske proizvodnje mleka. Kamioni treba da idu po selima i da skupljaju mleko. Kada bi seljacima plaćali svakih 15 dana nestašice ne bi bilo. Postepeno treba ići i u dopunu stočnog fonda jer, u zemlji imamo čak 40.000 praznih staja za tov. Dakle, korisnije bi bilo novac uložiti u domaću proizvodnju, nego sad odjednom uvoziti i mleko i junice. Uostalom, problem je i odjednom pronaći najavljenih 50.000 kvalitetnih junica za uvoz”, kaže Jevtić ističući da „premije moraju imati svi, registrovani i neregistrovani, veliki i mali, bez podela, koje smo imali do sada.”

Dakle, odgovornost za stanje u srpskom mlekarstvu nalazi se, ponajviše, u kreatorima agroekonomske politike.

I dalje odbacujući optužbe da taj investicioni fond ima monopolski položaj na domaćem tržištu i da ga zloupotrebljava predstavnici Salforda tvrde da nestašica mleka u Srbiji nije veštački izazvana, već da je prouzrokovana ogromnim padom stočnog fonda.

Ocena da Salfordovo preduzeće Dunav hrana grupa (DFG) ima dominantnu poziciju zasnovana je na „veštačkom proračunu o relevantnom tržištu mleka u Srbiji“ ističu predstavnici Salforda, dodajući da DFG ima tržišni udeo manji od 40 odsto. Po njihovim rečima Komisija za zaštitu konkurencije je u svojim proračunima obuhvatila samo mleko farmera koji primaju subvencije, što je „u 2010. godini činilo svega 23 odsto ukupne proizvodnje mleka u Srbiji“.

Na potezu vlada Srbije

I predstavnici Salforda upozoravaju da vladina politika mora da se menja.

Najavljujući stabilizaciju tržišta mleka u prvom kvartalu 2011. godine Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka (mlekare iz sastava DFG) kaže da premija po litru mleka u narednim godinama treba da bude veća od četiri dinara po litri, koliko je iznosila u poslednjem kvartalu ove godine.

Petrović, takođe, tvrdi da Imlekovo mleko nije jeftinije u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali ne poriče da ga ima na tim tržištima.

„Imlek je prestao da izvozi mleko. Na primer, Moja kravica, koja se prodaje na bosanskom tržištu proizvedena je u Kozarskoj Dubici, a mleko koje se prodaje u Makedoniji proizvedeno je u Kozarskoj Dubici, ili Bitolju,” tvrdi Petrović.

Nedavno je Judžin Džafri (Eugene Jaffe) Predsednik upravnog odbora i direktor Salforda najavio da će u naredne dve godine ovaj investicioni fond prodati sve kompanije u kojima ima vlasnički udeo na teritoriji Srbije, ali i u Ukrajini, Rusiji i Gruziji. Kao razlog naveo je završetak investicionog ciklusa. U Srbiji će, dakle, prodati Imlek, Subotičku mlekaru ali i Bambi Banat i Knjaz Miloš.

„Kompanije u kojima imamo udeo prodavaćemo po tržišnoj ceni globalnim kompanijama. Smatramo da će prodaja biti laka, jer kompanije koje Salford poseduje nemaju problema sa monopolima i posluju čisto”, rekao je Judžin Džafri.

preuzeto sa nacionalnigradjanski.com

Salford (ras)prodaje

Salford je od dolaska u Srbiju do danas investirao 500 miliona evra u ove kompanije. Stručnjaci procenjuju da će kupca najlakše naći Subotička mlekara, a najteže Knjaz Miloš, koji je prošle godine poslovao s gubitkom.

Nenad Gujaničić iz Brokerske kuće Sinteza ocenjuje da će zbog savremene tehnologije koju poseduje najpre biti prodata Subotička mlekara.

„To će biti test za prodaju Imleka, koji je mnogo veći. Verovatno žele da dokažu da nisu monopolisti, pa verujem da neće prodavati obe mlekare istovremeno jer, u tom slučaju, jedan potencijalni kupac ne bi mogao da računa na dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije. I dalje je na tržištu kriza u preuzimanju velikih kompanija, pa verujem da će sačekati još godinu dana sa prodajom, kako bi dobili značajno veću cenu,“ kaže Gujaničić komentarišući da je „Knjaz i dalje lider na srpskom tržištu, sa učešćem od 28 odsto u prvih devet meseci ove godine. To je i dalje veliki deo tržišta ali, kompanija, za sada, nije donela očekivani profit. Salford je ovu kompaniju preskupo platio, a da bi na njoj zaradili, morali bi da je prodaju bar za 200 miliona evra, što je trenutno nerealno”.

Među dobrim kompanijama koje Salford poseduje u Srbiji je i Bambi Banat, čija je cena akcije od početka godine porasla oko 100 odsto. Za Imlek je, navodno, bio zainteresovan hrvatski Agrokor, ali su to obe strane demantovale. Pre dve godine se pričalo da je američki Pepsi zainteresovan za Knjaz Miloš, ali i da su se za kupovinu te kompanije navodno javljali i fondovi iz Italije i Austrije i Karlsberg.