SEME ZA CEO SVET

B. Gulan

U novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvoreno oko 1.000 sorti i hibrida od kojih je više od 300 registrovano u inostranstvu, gde se svake godine izveze semenske robe u vrednosti od 15 miliona evra

Za 73 godine postojanja u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo stvoreno je oko 1.000 sorti i hibrida raznih poljoprivrednih kultura, od kojih je više od 300 registrovano u inostranstvu.



Novi menadžment Instituta za ratarstvo i povrtarstvo


Na oko 4,1 milion hektara obradivih poljoprivrednih površina u Srbiji čak 70 odsto njiva svake godine bude zasejano sortama i hibridima Institutu za ratarstvo i povrtarstvo i pored otvorenih granica i ponude stranih semenskih kuća, koje imaju svoja predstavništva u zemlji. Još veće površine sorte i hibridi iz ove, najveće naučno istraživačke ustanove u Jugoistočnoj Evropi - kada je agrar u pitanju - zauzimaju u 23 zemlje. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo svake godine izveze semenske robe u vrednosti od oko 15 miliona evra.



“Ova naučno istraživačka ustanova je oličenje onog što Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj propagira, kroz strategiju razvoja nauke u Republici Srbiji, kao svoj osnovni zadatak. To je spoj nauke i biznisa. Želja je ministarstva da se rezultati naučnog rada pretoče u proizvod, da se proizvodi ono što će se na tržištu i dokazati – verifikovati i na kraju stvoriti materijalnu osnovu za nova ulaganja u razvoj nauke. Ovaj Institut tako radi već decenijama. Najbolji dokaz je to što se čak 97 odsto ukupnog prihoda Instituta ostvaruje na komercijalnim osnovama”, rekao je profesor dr Borislav Kobiljski, novi generalni direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.



Ova naučno istraživačka ustanova zapošljava oko 650 radnika a Kobiljski je na predstavljanju novog menadžmenta poručio da njegov tim želi da jednim načinom rada, koji je evropski model, ukaže i drugima da je znanje ono što sigurno daje boljitak svima koji u njemu učestvuju.

“Institut se sada nalazi na tržištu, a to je utakmica gde se moramo stalno boriti i dokazivati. Tržište Srbije nam je malo pa smo se okrenuli osvajanju novih njiva u insotransvu - pored 23 zemlje u kojima se već koristi naše seme. Dakle, ceo svet je naša njiva. A naši rezultati već pokazuju da smo uvek pobednici jer, nemamo dovoljno proizvedenog kvaltietnog semena, koliko bi mogli plasirati u zemlji i svetu,” ističe Kobiljski navodeći da je svaki dvanaesti hektar suncokreta u Evropi poreklom iz Novog Sada, a da se hibridima kukuruza u nekim zemljama zaseje često više hektara nego u Srbiji.



Pri tome, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističu da njihovi hibridi i semenska roba danas donose i prinose kojih se ne bi postidele ovakve kuće u inostranstvu. Njive zasejane semenskim kukuruzom daju više od 10 tona po hektaru, suncokreta se ubere više od četiri tone, a isto toliko i soje i pšenice.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...