REKORDAN IZVOZ KUKURUZA

"Republika Srbija je u 2010. godine izvezla čak 1.657.600 tona kukuruza (od toga 4.300 tona semenskog) u zemlje Evropske unije, a mogla je i daleko veće količine jer se ova žitarica traži na svetskom tržištu", kaže direktor ,"Žita Srbije" Vukosav Saković. Na ovaj način kukuruz je postao glavni izvozni adut srpske poljoprivrede koja je u 2010. godine u deviznu kasu zemlje donela gotovo četvrtinu prihoda (oko 2,1 milijardu dolara), navodi saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković. Kukuruz je prošle godine postigao rekord u rodu u Srbiji i premašio je sedam miliona tona na 1,23 miliona hektara. Pošto je u Srbiji uništen stočni fond, za preostalu stoku koja se nalazi u stajama i oborima potrebno je najviše četiri miliona tona "žutog zlata", pa preostaje još da se izveze više od milion tona. Kukuruz se prodavao po ceni od 21 do 21,30 dinara kilogram.

"Na tržištu kukuruza, pored veštački sušenog kukuruza, u ponudi ima i kukuruza sa povećanom vlagom koji najčešće završva u fabrikama stočne hrane. Kiša i sneg sada usporavaju utovar kukuruza u lukama što utiče i na blago smirivanje tržišta. Rekord u plasmanu je postignut pred kraj prošle godine kada je za tri meseca, drumom, prugama, rekama i morem izvezeno ukupno 900.000 tona žutog zlata", navodi Saković. On dodaje da su kupci srpskog kukuruza bile zemlje u okruženju i velike svetske žitarske kompanije koje imaju svoje kancelarije u raznim zemljama EU (Rumunija, Holandija, Velika Britanija, Mađarska...). Po rečima Sakovića, od zemalja iz okruženja najveći kupac kukuruza iz Srbije je Bosna i Hercegovina sa 150.870 tona, zatim slede Italija sa 69.600 tona, Albanija sa 56.600 tona, Makedonija sa 45.600 tona, Grčka sa 22.100 tona i Crna Gora sa 13.800 tona.

Žitarske kompanije sa sedištem u Rumuniji kupile su 1.046.400 tona, u Holandiji 94.300 tona, Velikoj Britaniji 53.300 i Mađarskoj 20.600 tona. Deo ovih količina završiće na tržištu EU, a ostalo u zemljama Afrike i Azije. Oko 75 odsto ukupnih izvoznih količina prevezeno je Dunavom, a 25 odsto železnicom i drumom.

Ukoliko se ovakav trend nastavi, realno je očekivati da će izvoz ove žitarice u ovoj ekonomskoj godini dostići nivo od dva miliona tona, što je dobro za proizvođače ali i za Srbiju, jer će se ostvariti devizni priliv od najmanje 150 miliona dolara.

Ekonomska godina za kukuruz, inače, važi od 1. oktobra do 30. septembra sledeće godine. Izvoz od žetve do sada krenuo je ubrzanim tempom i, gledano kvartalno, dostigao je apsolutni rekord svih vremena. Prošle godine kukuruz je stalno imao izvanrednu cenu, često oko 20 i više dinara po kilogramu, što je otvorilo mogućnost za neograničen izvoz pa je to Srbiju svrstalo među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu.

Pored svih nevolja koje su srpski agar zadesile u prvoj polovini 2010. godine, jesen je donela stabilizaciju. Dobar rod kukuruza uticao je na to da ukupno pad poljoprivredne proizvodnje bude samo 1,7 odsto. Inače, izvoz je u poslednja tri meseca zabeležio apsolutni rekord po tonama i ceni jer se "žuto zlato" prodavalo po ceni između 110 i 160 evra za tonu. Velika potražnja kukuruza, kao i njegova visoka cena u zemljama EU i državama u okruženju, podigla je domaću cenu. Zahvaljujući tome agrar je i opstao. Zahvaljujući ovakvoj ceni kukuruza (u Srbiji se seje na oko 1,25 miliona hektara), proizvođači po hektaru imaju čistu zaradu između 600 i 1.000 evra.

"Najtrgovanija roba već dve sedmie na Produktnoj berzi u Novom Sadu je kukuruz", navodi direktor Berze Žarko Galetin. Cena se kretala od 19,76 do 20,52 dinara po kilogramu, da bi uoči Nove godine on dostigao čak 20,69 dinara. Na rast cene kukuruza na svetskom tržištu, prema mišljenju Galetina, uticala je povećana tražnja u azijskim zemljama, kao i kretanja cena sirove nafte na svetskim berzama.

Na početku ove godine, gledano u dinarima cena kukuruza u Srbiji je po kilogramu bila 21,30 dinara, Mađarskjoj 22,60 dinara, Franckuskoj 25,16 dinara, SAD 20,14 dinara, Rusiji 22,49 dinara i Ukrajini 15,95 dinara po kilogramu.