RAST POTROŠNJE I MANJA PONUDA PŠENICE

Branislav Gulan

Prema najnovijem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, trenutna procena ukupne svetske proizvodnje pšenice u 2010. godini je na nivou od 682,6 miliona tona (u poređenju sa 683,7 miliona tona godinu dana ranije) a procena za 2011. godinu je 645,8 miliona tona

Na svetskom tržištu pšenice prisutan je konstantan rast cena kao posledica smanjene ponude (proizvodnje) i sve dinamičnnijeg rasta tražnje (potrošnje). Istovremeno, u uslovima manje ponude smanjuju se i zalihe, posebno u većini zemalja koje su tradicionalne izvoznice pšenice. Rusija se još suočava sa administrativnom zabranom izvoza pšenice. Međutim, u ovoj zemlji se već sad razmišlja da se uvede zabrana izvoza i posle ovogodišnje žetve, za koju se ne zna kakva će biti. Rastu cene pšenice svuda u svetu, a pored kvantitativnih ograničenja, tome doprinosi i manja ponuda kvalitetne pšenice namenjene za pripremu testa (hleba i peciva) u ishrani stanovništva. Smanjen kvalitet pšenice posebno je izražen u Nemačkoj, Kanadi i Australiji, zemljama koje se smatraju među većim žitnicama u svetu. Istovremeno, rast cene pšenice uzrokuju i ostali faktori koji su iz domena postojeće globalne poljoprivredne politike i aktuelnih kretanja na globalnom tržištu.


Grafikon 1
Raste razlika između ponude i tražnje na globalnom tržištu pšenice
Izvor: FAS/USDA Office of Global Analysis, December 2010


"Nepovoljna kretanja na sveskom tržištu odražavaju se rastom cene pšenice svih klasa i tipova, posebno u poslednjoj dekadi novembra i u decembru 2010. godini. Rastu cene pšenice na globalnom planu doprinele su i informacije o obilnim kišama i poplavama u regionu istočne Australije, što dodatno doprinosi smanjenju ponude i padu kvaliteta pšenice. Aktuelna tražnja na globalnom tržištu i dalje se procenjuje stabilnom. Cene tvrde crvene jare pšenice (referentne) veće su za 24 dolara po toni i trenutno se kotiraju 438 dolara za tonu, a tvrda crvena ozima pšenica je imala rast cene za 13 dolara po toni i njena kotacija trenutno iznosi 324 dolara za tonu. Meki tipovi pšenice su imali nešto umereniji rast: meka bela pšenica je ostvarila rast cene za pet dolara po toni i ona trenutno iznosi 300 doalra za tonu, dok se meka crvena ozima pšenica sa rastom cene od 23 dolara po toni trenutno kotira 323 dolara za tonu’’, kaže saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković.

Kretanja na svetskom tržištu pšenice, posebno rast cene, uticala su da se smanje ili povećaju procene pojedinih zemalja u izvozu:

- Argentina je smanjila izvoznu ponudu za milion tona i ona se trenutno procenjuje na 14,5 miliona tona;

- Kanada je smanjila izvoznu ponudu zbog lošeg kvaliteta pšenice za 500.000 tona i ona se trenutno procenjuje na 17 miliona tona;

- Kina je prepolovila izvoznu ponudu na milion tona u nadi da vlada neće uvesti dodatna opterećenja na izvoz pšenice ;

- Iran je povećao izvoznu ponudu za milion tona zbog atraktivne cene na svetskom tržištu;

- Brazil, suočen sa rastom tražnje na domaćem tržištu, smanjio je svoju izvoznu ponudu pšenice za 300.000 tona i ona trenutno iznosi 6,2 miliona tona;

- EU-27 je smanjila uvoznu tražnju za 500.000 tona zbog, kako se navodi, aktuelne sutuacije na svetskom tržištu pšenice, i ona se trenutno procenjuje na pet miliona tona

Pšenica-svetska proizvodnja, potrošnja i zalihe (u hiljadama tona)

2006/07

2007/08

2008/09

2009/10

2010/11decembar

PROIZVODNjA

Argentina

16.300

18.600

10.100

10.500

13.500

Australija

10.822

13.569

21.420

22.500

25.500

SAD

49.217

55.821

68.016

60.366

60.103

Brazil

2.234

3.825

5.880

5.026

5.500

Kanada

25.265

20.054

28.611

26.848

23.167

Kina

108.466

109.298

112.464

115.120

114.500

Egipat

8.274

8.275

7.977

8.523

8.600

EU-27

124.870

120.133

151.114

138.064

136.228

Indija

69.350

75.810

78.570

80.680

80.710

Iran

14.500

15.000

10.000

12.000

14.400

Kazakstan

13.450

16.450

12.550

17.000

11.000

Pakistan

21.277

23.295

20.959

24.033

23.900

Rusija

44.900

49.400

63.700

61.700

41.500

Turska

17.500

15.500

16.800

18.450

17.000

Ukrajina

14.000

13.900

25.900

20.900

17.000

Uzbekistan

5.850

6.200

6.000

6.200

6.500

Ostali

49.830

46.055

43.198

54.789

47.205

UKUPNO

596.105

611.185

683.259

682.699

646.513

POTROŠNjA

Alžir

7.850

8.050

8.300

8.550

8.750

Australija

7.600

6.500

6.850

6.755

7.975

SAD

30.940

28.614

34.293

30.932

32.278

Kanada

8.986

6.787

8.036

6.955

8.750

Brazil

10.300

10.300

10.700

10.800

10.800

Kina

102.000

106.000

105.500

107.000

108.800

Egipat

15.300

15.800

17.200

17.900

18.400

EU-27

125.500

116.536

127.500

125.500

123.500

Indija

73.477

76.423

70.924

78.210

82.435

Iran

15.300

15.500

15.900

16.100

16.400

Maroko

7.200

7.225

7.450

8.000

8.300

Pakistan

21.700

22.400

22.800

23.200

24.200

Rusija

36.400

37.650

38.900

42.000

47.500

Turska

16.650

16.800

16.900

17.100

17.200

Ukrajina

11.700

12.300

11.900

12.300

11.600

Uzbekistan

6.500

6.800

7.050

7.350

7.450

Ostali

120.889

119.595

125.424

131.886

129.408

UKUPNO

615.572

616.757

641.754

651.615

666.468

PRELAZNE ZALIHE

SAD

12.414

8.323

17.867

26.552

23.352

Kanada

6.865

4.406

6.556

7.820

5.637

Kina

38.450

38.963

45.685

54.314

60.014

Egipat

4.144

4.294

4.961

5.732

5.722

EU-27

14.075

12.343

18.379

14.369

11.611

Indija

4.500

5.800

13.430

16.100

14.475

Sirija

4.033

3.574

2.713

3.849

4.049

Ostali

41.708

43.264

52.561

62.323

45.133

UKUPNO

130.244

124.672

166.185

196.679

176.724

Izvor: FAS/USDA Office of Global Analysis, December 2010


Tabela 2

Pšenica-svetska trgovina
(u hiljadama tona, komercijalna sezona jul/jun)

2006/07

2007/08

2008/09

2009/10

2010/11decembar

IZVOZ

SAD

25.041

34.328

27.291

24.175

34.000

Argentina

12.231

10.246

8.627

5.172

8.000

Australija

11.241

7.449

13.452

13.744

14.500

Kanada

19.278

16.651

18.583

18.974

17.000

Kina

2.783

2.835

723

892

1.000

EU-27

13.816

12.271

25.318

22.117

22.000

Kazakstan

8.089

8.181

5.701

7.871

6.000

Iran

50

35

60

100

1.000

Rusija

10.584

12.552

18.393

18.556

4.000

Turska

2.200

1.763

2.342

4.3274

3.000

Ukrajina

3.366

1.236

13.037

9.337

6.000

Ostali

6.920

9.363

9.780

9.072

8.557

UKUPNO

115.634

116.425

143.201

134.284

125.057

UVOZ

Avganistan

1.400

2.300

3.800

2.500

2.300

Alžir

4.874

5.904

6.359

5.167

5.300

Bangladeš

1.731

1.555

2.882

3.331

2.500

Brazil

7.743

7.076

6.762

6.667

6.200

Egipat

7.300

7.700

9.900

10.300

9.800

EU-27

5.137

6.942

7.740

5.480

5.000

Indonezija

5.596

5.224

5.423

5.364

5.300

Irak

2.892

3.414

3.869

3.907

3.600

Izrael

1.494

1.187

2.064

1.862

1.500

Japan

5.747

5.701

5.156

4.470

5.200

J.Koreja

3.439

3.092

3.371

2.091

3.600

Libija

994

1.575

1.688

1.900

1.800

Meksiko

3.610

3.136

3.341

3.196

3.300

Maroko

1.802

4.192

3.759

2.304

3.600

Nigerija

3.265

2.677

3.550

4.079

4.000

Peru

1.367

1.452

1.385

1.703

1.600

Rusija

928

440

203

164

2.000

Filipini

2.754

2.266

3.201

3.185

2.800

Saudijska Arabija

91

48

1.400

1.910

2.000

J.Afrika

885

1.333

1.472

1.358

1.600

Sudan

1.323

1.060

1.712

1.902

1.600

Sirija

200

200

1.700

1.886

1.500

Tunis

1.433

2.372

1.772

1.534

1.800

Turska

1.778

2.192

3.577

3.192

2.500

Jemen

2.440

2.000

2.919

2.602

2.300

SAD

3.394

3.012

3.460

3.180

2.950

Ostali

39.512

35.856

47.885

42.739

36.660

UKUPNO

115.634

116.425

143.201

134.284

125.057

Izvor: FAS/USDA Office of Global Analysis, December 2010


Proizvodnja i zalihe

Prema najnovijem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivede, trenutna procena ukupne svetske proizvodnje pšenice u 2010. godini je na nivou od 682,6 miliona tona (u poređenju sa 683,7 miliona tona godinu dana ranije). Procena svetske proizvodnje pšenice za 2011. godinu trenutno je na niovu od 645,8 miliona tona. Tome doprinosi prognoza o povećanju proizvodnje pšenice u Argentini (za 0,5 mioliona tona pa će biti ukupno 14 miliona tona), Brazilu (za 0,4 miliona tona pa se očekuje prinos od 5,9 miliona tona) i EU – 27 (više od 0,3 miliona tona pa će ukupan rod biti 136,5 miliona tona), dok je smanjena prognoza za očekivani rod u Australiji i Kazahstanu.

"Sa početnim svetskim zalihama od 197,4 miliona tona iz sezone 2009. godine i posle žetve u 2010. godini svet je imao raspoložive količine pšenice od 843,2 miliona tona. Očekivana ukupna potrošnja do početka žetve u 2011. godini je na nivou od oko 665,3 miliona tona. Prošle godine u svetu je ubrano i 816 miliona tona kukuruza, dok je to godinu dana ranije bilo 798,3 miliona tona. Svetske zalihe kukuruza, na niovu od 127 miliona tona, biće na najnižem nivou od 2007. godine’’, navodi direktor "Žita Srbije’’ Vukosav Saković.

Trenutna cena kilograma pšenice u Srbiji je 24,80 dinara, Mađarskoj 25,87 dinara, Francuskoj 26,36 dinara, SAD 22,37 dinara, Rusiji 18,35 dinara i Ukrajini 17,17 dinara. U Srbiji je trenutno došlo do zastoja u trgovanju pšenicom, a tome je uzrok verovatno u isčekivanju mera Vlade Srbije, jer više nemamo žita za izvoz, pa bi svaka dalja prodaja u inostranstvo ugrozila domaće snabdevanje. Izvozili bi jeftinije, a za domaće potrebe uvozili skuplju pšenicu, pa je ministar trgovine Slobodan Milosavljević predložio da se u buduće svaki kilogram izvezene pšenice oporezuje sa pet dinara. Takva mera nije naišla na odobravanje, posebno onih koji imaju pšenicu za izvoz, pa se odmah prisećaju i njegove odluke od pre nekoliko godina kada je bio zabranio izvoz pšenice. Sadašnje zalihe, po rečima ministra Saše Dragina (koje treba uzeti sa rezervom, sad imamo oko 700.000 tona pšenice na zalihama), iznose tačno koliko je Srbiji potrebno do nove žetve!? Ovo još uvek ne znači da će Srbija uvoziti pšenicu, ali znači da će domaća cene biti formirana na bazi uvozne cene pšenice uvećane za troškvoe transporta.

Najmanja setva u istoriji Srbije!

Inače, u kalendarskoj 2010. godini iz Srbije je izvezeno 427.000 tona pšenice i 146.000 tona brašna. Kada je reč o semenskoj pšenici izvezli smo 38.000 tona i to u Rumuniju (14.300 tona), Makedoniju (13.600 tona), BiH (7.900 tona), Crnu Goru (1.300 tona) i Albaniju (700 tona). U izvozu merkantilne pšenice, najznačajnije količine od 210.000 tona otpremljene su preko luke u Konstantci (Rumunija) za zemlje Afrike (47.00 tona), za BiH (15.000 tona), za Crnu Goru (16.000 tona), za Makedoniju (9.500 tona), Bugarsku 6.500 tona), Albaniju (2.600 tona), i značajne količine Italiji. Što se brašna tiče, najveći kupac Srbije je Crna Gora sa 52.000 tona a zatim slede BiH 46.400 tona, Makedonija sa 42.800 tona, Albanija sa 2.200 tona. Otprema pšenice i brašna Kosovu i Metohiji smatra se unutrašnjom trgovinom i sastavni je deo ukupne potrošnje u Srbiji i to do 1,3 miliona tona za ishranu stanovništva.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Vojvodini je pšenicom zasejano samo 235.160 hektara, što je za oko 5.000 hektara manje od oskudne setve 2008. godine, a čak za 56.000 hektara manje nego pre tri godine! Prošlogodišnja setva je za oko 11.000 hektara slabija i od one u 2009. godini, a svega trećina zrna je posejana u optimalnom roku (do 25. oktobra), što će neminovno uticati i na manji prinos za jednu trećinu. Vojvođanski ratari ovom setvom su pokazali da za njih više nije interesantna pšenica i da time ovaj region gubi naziv ,,balkanska žitnica’’. Inače, pšenica je jesenas u Srbiji zasejana samo na 480.000 hektara. To su male površine koje do sada nisu zabeležene u istoriji Srbije! Posmatrano u odnosu na prethodnu setvu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejano je manje pšenice za 0,6 odsto, a posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek jesenje setve (2000-2009. godine) površine su manje za 16,2 odsto, kaže saradnik Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. Osnovna karakteristika poslednje setve u Srbiji je da su u Cetralnoj Srbiji zasejane veće površine pod ovom vrstom hlebnog žita za 9.683 hektara posmatrano u odnosu na Vojvodinu, kaže Stanković. Ovakva setva neće doneti nikakve rekorde, jer je samo trećina površina zasejana u optimalnom roku i sa kvalitetnom pšenicom. Dakle, slično je kao i poslednje žetve, 2010. godine, kada je prosečan prinos bio 3,3 tone po hektaru, pa se ni ove godine može više očekivati, a to je rod oko oko 1,6 miliona tona. Privredna društva i zemljoradničke zadruge su u jesenjoj setvi zasejale 74.000 hektara, što je za 18 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, dok su porodična gazdinstva zasejala 406.000 hektara, što je za 3,4 odsto više nego u jesenjoj setvi prethodne godine. Pšenica je ekstenzivna kultura i njena setva se ne isplati ukoliko su prinosi ispod pet tona. Pored toga što mi imamo sorte koje daju i više od 10 tona po hektaru prosek u Srbiji je izuzetno nizak! Razloga ima više - zbog setve semena sa tavana, loše agrotehnike, manje upotrebe đubriva (koje na visinu prinosa utiče i do 48 odsto)...


Godina

Površina u 000 hektara

Rod u

000 tona

Prosečan prinos u t/ha

Izvoz u tonama

Uvoz u tonama

1991.

931

4.109

4,41

780.492

1992.

676

2.101

3,11

454.760

1993.

894

3.403

3,41

12.127

1994.

908

3.249

3,58

35.561

1995.

863

2.949

3,42

332.762

1996.

583

1.507

2,58

434.940

27.942

1997.

802

2.920

3,64

7.073

261.148

1998.

796

2.967

3,79

46.849

1999.

619

2.035

3,29

162.125

2000.

651

2.006

2,96

918.797

10.945

2001.

692

2.532

3,66

10.264

8.851

2002.

695

2.254

3,23

590.259

2003.

611

1.366

2,23

72.444

45.000

2004.

636

2.758

4,33

131.317

103.061

2005.

546

2.359

3,56

207.358

2006.

540

1.782

3,47

34.702

24.500

2007.

561

1.840

3,33

358.000

2008.

2009.

2010.

2011.

468

564

494

480

1.900

2.100

1.630

4,30

3,70

3,30

82.717

300.000

427.000

2.965




Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...