PRODAJA "NA NEPOSEJANO"

B. Gulan

I pre proletnje setve kukuruza, već sada, kombinati i poljoprivrednici mogu prodati kukuruz roda 2011. godine po ceni od 175 evra po toni

Robna razmena, odnosno, trgovina, jedna od najstarijih veza između ljudi ovih dana dobija novi oblik koji bi se mogao nazvati prodaja „na neposejano“.

Pored uobičajenih vidova trgovine u savremenom svetu, prodaje robe za novac, trgovanja hartijama od vrednosti i slično, u poljoprivredi je postala uobičajena i takozvana prodaja „na zeleno“. To uglavnom podrazumeva prodaju proizvoda koji još nije finalizovan, odnosno ubran sa njiva. U prodaju „na zeleno“ bi međutim, moglo da se uvrsti i uzimanje repromaterijala u naturalnoj razmeni, jer je i na ovaj način deo proizvoda prodat unapred.


Razne vrste kukuruza

"Ovih dana se u Srbiji pojavio još jedan novi oblik trgovine –„na neposejano“. Primarni proizvođači, naime, imaju mogućnost da već sad prodaju kukuruz roda 2011. godine, po ceni od 175 evra po toni", kaže Žarko Galetin, direktor novosadske Produktne berze.

Setva kukuruza, inače, kreće tek u aprilu i on se seje na oko 1,25 miliona hektara u Srbiji. Kukuruz je i najvažnija žitarica koja je prošle godine, zahvaljujući „pomoći Boga“ dala dobar rod pa je ubrano oko 7,2 miliona tona. To je omogućilo Srbiji i izvoz od blizu dva miliona tona ,,žutog zlata’’. Značajne količine se izvoze zbog toga što u Srbiji nema stočnog fonda koji može da potroši tu količinu kukuruza.

Jasno je da je onima koji se odluče za ovaj način trgovanja – unapred - konačan motiv zarada. Ne treba sumnjati da su pre najave ovog trgovanja još neposejanim kukuruzom, urađene temeljne procene tržišta. Procenjivano je i to da li će biti zainteresovanih za sklapanje ugovora o kupoprodaji. To će sasvim izvesno biti gazdinstva kojima breme dugova o vratu ugrožava opstanak, te će radi isplate dela ili celokupnih potraživanja staviti potpis na ugovore i prodati kukuruz iz još nezasnovane proizvodnje.


Kukuruz u njivi pred berbu

Verovatno će se na ovaj korak odlučiti i gazdinstva kojima novac nije preko potreban. Jer za godinu u koju smo zakoračili, ne najavljuju se baš optimističke ekonomske prilike, naprotiv mnogi ekonomisti smatraju da će 2011. godina biti teža od prethodne. Mogu se čuti prognoze da će inflacija biti i 14 odsto (planirana je 4,5 plus ili minus 1,5 odsto), dok je ona u 2010. godini bila planirana na osam odsto, a stigla je 11,5 odsto. Ove činjenice mogu da izazovu značajan pad kursa dinara u prvom polugođu, što proizvođače kukuruza može da podstakne na (pre)uranjenu prodaju merkantilnog zrna, pogotovo ako iskalkulišu da će tako ostvariti veću zaradu.

Prodaja ,,na neposejano’’ jeste novina i u određenim ekonomskim i tržišnim uslovima može da bude od koristi svim učesnicima. Za njih, takođe, postoji rizik da zbog ovakve trgovine ostanu bez većeg dobitka.

Ove godine je zabeleženo da je deo visokog prinosa kukuruza utrošen i kao energetsko gorivo. Računa se da je tako potrošeno više stotina hiljada tona kukuruza. To se posebno radilo u selima, gde je bogat rod kukuruza smešten u čardake. Domaćinstva koja nemaju stoku ili imaju višak, kukuruz su koristila za loženje - umesto da kupuju skupo ogrevno drvo i ugalj. Kukuruz, inače, ima veoma dobru energetsku vrednost, pa su se seljaci u više desetina hiljada domaćinstava dobro ogrejali.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...