NAJMANJE PŠENICE U ISTORIJI SRBIJE
Hlebno zrno posejano je jesenas samo na 480.000 hektara. To je u odnosu na desetogodišnji prosek manje za 16,2 odsto
Pšenica je jesenas u Srbiji zasejana samo na 480.000 hektara. To predstavlja rekordno male površine koje do sada nisu zabeležene u Republici Srbiji. Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejano je manje pšenice za 0,6 odsto, a posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek jesenje setve (2000-2009. godina) površine su manje za 16,2 odsto, izjavio je istraživač – saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.
Osnovna karakteristika jesenje setve pšenice je da su u Centralnoj Srbiji zasejane veće površine pod ovom vrstom hlebnog žita za 9.683 hektara posmatrano u odnosu na Vojvodinu, kaže Stanković. Privredna društva i zemljoradničke zadruge su u jesenjoj setvi zasejale 74.000 hektara, što je za 18 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, dok su porodična gazdinstva zasejala 406.000 hektara, što je za 3,4 odsto više nego u jesenjoj setvi prethodne godine.
Po rečima Stankovića, pod ostalim ozimim kulturama, posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, zasejano je manje ječma za 3,1 odsto, uljane repice za 19,8 odsto, ovsa za 2,4 odsto i lucerke za 5,1 odsto, dok su setvene površine pod detelinom veće za 13 odsto.
