LOŠA POLITIKA UNIŠTAVA STOČARSTVO

Branislav Gulan

Ukoliko država ne bude reagovala na pad cene tovljenika, proizvođači prete pokoljem stoke. Žitelji Srbije prosečno pojedu godišnje oko 43 kilograma mesa, što je upola manje od stanovnika EU. Po potrošnji mesa iza nas je samo Albanija. Poslednjih decenija broj stoke opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto pa je proizvodnja mesa za dve decenije smanjena sa 650.000 na 440.000 tona

Cene mesa u Srbiji previsoke su za potrošače u odnosu na prosečne zarade i trenutnu kupovnu moć stanovništva kada je prosečna zarada u oktobru 2010. godine bila 323 evra. Istovremeno cena žive mere tovljenika je oko 120 dinara. Rezultat toga je i da stanovnik Srbije godišnje pojede tek oko 43 kilograma mesa, što je skoro upola manje nego žitelji zemalja Evropske unije ili pak Amerike. Po potrošnji mesa koja je, inače, povećana zauzimamo neslavno pretposlednje mesto u ovom delu sveta. Iza nas je samo Albanija! Inače, i ova potrošnja od 43 kilograma povećana je pre tri godine, kada država nije reagovala na povećanu ponudu svinja u Mačvi pa je u zemlji došlo do opšteg pokolja svinja i veće potrošnje.

Pokolj stoke, srljanje u propast

Tako smo sa 800.000 krmača smanjili stočni fond pa je u tovu ostalo samo 240.000 krmača za priplod. Ako se tome doda i pokolj krava, jer je za poslednjih godinu dana zaklano oko 80.000 grla, onda se vidi da srpsko stočarstvo zbog neadekvatne agroekonomske politike, srlja u propast. Ovaj pokolj prikazan je kao povećana potrošnja mesa! Međutim, ona nije bila rezultat povećane proizvodnje niti rasta standarda, već prinudnog pokolja! Sadašnje stanje u stočarstvu Srbije koje se nalazi na nivou 1910. godine rezultat je višegodišnje loše agrarne politike. To znači da nam je šnicla sve tanja zbog toga što je takva agrarna politika ,,pojela’’ stočni fond.

Slično stanje je i sad, pred kraj 2010. godine, pa je zbog loše agrarne politike ponovo došlo do pada cena žive mera stoke i nastavka smanjenja godišnjeg tova za dva do tri odsto. Međutim, proizvođač stoke Draško Danilović iz sremskog sela Kuzmina ističe da donošenje uredbi i eventualne intervencije Direkcije robnih rezervi predstavljaju samo ’’gašenje požara’’. Jer, u odnosu na teško stanje, ovakvi potezi države su samo prividna pomoć i trenutno smirivanje socijalnih nezadovoljstava kod proizvođača. Po njegovim rečima, da bi se izbegli ciklusi stalnog pada proizvodnje, potrebna su dugoročna sistemska rešenja. Ona se samo obećavaju u predizbornim kampanjama, ali posle ih nema. On ističe da preprodavci koriste ovu nevolju proizvođača i da jedino oni imaju zaradu.

Lažni rast potrošnje

Saradnik u Centru za naučno-istraživački rad PKS Vojislav Stanković ističe da je prosečna potrošnja mesa u EU 86,7 kilograma sa tendencijom rasta. I u zemljama s kojima smo donedavno bili ravnopravni, potrošnja mesa je veća: u Sloveniji je 90,2 kilograma, Bugarskoj 62,3, Slovačkoj 65,7, Poljskoj 73,3, Češkoj 73,5 kilograma po stanovniku godišnje. Amerikanac u proseku, godišnje pojede više od 90 kilograma mesa. Zastupljene su gotovo sve kategorije, najčešće živinsko. U azijskim zemljama najviše se u ishrani koristi ovčetina, pa onda junetina i piletina, a na dalekom istoku mahom su zastupljeni riba i morski plodovi. U Srbiji najviše se troši svinjsko meso, blizu 18 kilograma po stanovniku godišnje. I taj rast je rezultat pokolja tovljenika, a ne veće proizvodnje! Da je stočarstvo u Srbiji zapostavljeno najbolje dokazuje podatak da po hektaru oraničnih površina imamo 0,30 uslovnih grla stoke, dok je taj broj u EU 2,2 grla po hektaru! O ekstenzivnosti srpske poljorpvirede govori i činjencia da stoačrstvo u bruto društvenom proizvodu agrara učestvuje samo sa 30,5 odsto, što je karakteristika nerazvijenih zemalja. Kada bi ono učestvovalo najmanje sa 60 odsto to bi pokrenulo i sve ostale prerađivačke grane u ovoj privrednoj grani. Zbog toga što nemamo dovoljno sirovina nisu nam iskorišćeni ni prerađivački kapaciteti. Predsednik Grupacije klanične industrije PKS Momir Jovanović navodi da su troškovi proizvodnje tovljenika sad oko 120 dinara po kilogramu. Međutim, i pored toga što je cena žive mere tovljenika naglo pala to se nije odrazilo i na pad cena u maloprodaji.

Siva emisija u agraru

Potpredsednik PKS i ex ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Stojan Jevtić kaže da je Srbija u stočarstvu imala zenit neposredno pre raspada SFRJ kada se godišnje proizvodilo oko 650.000 tona mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma. Prošle godine je proizvedeno svega 440.000 tona, a imali smo ,,lažni’’ rast potrošnje zbog pokolja stoke. Tako da sad, zbog loše agrarne politike, u Srbiji imamo čak 40.000 praznih obora za tov svinja. Poslenike u ovoj oblasti i brine taj višedecenijski pad proizvodnje u stočarstvu. Treba reći da u Srbiji danas imamo 778.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od toga gajenjem svinja bavi se oko 343.000 domaćinstava, govedarstvom 305.000 dok ovce gaji oko 142.000 domaćinstava. Karakteristika srpske poljoprivrede danas je da u njoj sa 50 odsto vlada siva emisija!

Proizvodnja svinjskog mesa je druga po vrednosti poljoprivredna proizvodnja u Srbiji, navodi savetnik u PKS Nenad Budimović. Tradicionalno, dominira na porodičnim posedima i pretežno je usmerena na proizvodnju za sopstvene potrebe. Zbog pada cene žive mere junadi i tovljenika potrebne su hitne mere Vlade, kako bi se zaustavilo gašenje ove proizvodnje. U suprotnom doćićemo u situaciju da moramo uvoziti meso za ishranu sopstvenog stanovništva.

Prema mišljenju direktora PKB ,,Imesa’’ Rajka Latinovića u vreme dok se naš stočni fond smanjuje, sve više se razvija ilegalna trgovina stoke, pa nam dobar deo grla tajno odlazi preko Drine. U Srbiji danas imamo čak 1.500 klanica, odnosno mesta na kojima se kolje stoka. Kada se uvede red u ovoj oblasti, najveći deo njih će nestati i ostaće samo desetak, a i to nam je u odnosu na veličinu zemlje i proizvodnju stoke previše!



Proizvodnja mesa u Srbiji, u periodu 2001-2009 godine (izvor: RZS)


"Umesto da se bavi donošenjem sistemskih mera u poljoprivredi koje bi dugoročno rešile probleme, Ministarstvo poljoprivrede Srbije u vreme krize i pokolja stoke zatražilo je od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola na tržištu u vezi sa cenom tovljenika koju klaničari isplaćuju proizvođačima tovnih svinja", navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović, koji ima i sopstveni repro centar za svinje. "Eto, sad smo došli u situaciju da imamo manje od dva miliona tovljenika, a mogli bi da tovimo i po 14 miliona kada bi imali valjanu agrarnu politiku. Međutim, umesto da gradim reprocentre po Srbiji, to niko od mene ne traži, ja ih podižem po okolnim zemljama."

I dok nam stočarstvo opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto godišnje, u Vladi Srbije tvrde da neće biti nestašica mesa! Tačno je, neće biti nestašice jer se sve menje kupuje (imamo između 700.000 i 800.000 gladnih u zemlji), potrošnja stalno opada. Razlozi su sve manja proizvodnja i siromaštvo jer, narod nema novca da kupuje meso! Ako se i dogodi da ga ne bude dovoljno iz domaće proizvodnje, uvek se lakše pronađe novac za uvoz nego da se uloži u domaću proizvodnju! Potvrda toga je činjenica da prosečna plata u Srbiji u oktobru iznosi 323 evra: ispred, po prvi put, sad su i Albanija, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina... Primera radi kada bi gladni u Srbiji imali prosečnu platu, onda naša zemlja ne bi imala hrane za izvoz! Kada je reč o izvozu hrane ove godine je prvobitni plan bio dve milijarde dolara, ministrar poljoprivrede dr Saša Dragin sad pred kraj godine najavljuje čak i tri milijarde dolara, što je nerealno! Jer, za devet meseci ove godine izvezeno je hrane za 1,43 milijarde dolara, a uvezeno za 675,4 miliona dolara i ostvaren je suficit od 760,4 miliona dolara.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...