Mazut poskupeo, a grejanje (?)

Cene daljinskog grejanja za građane priključene na toplane ostaće iste do kraja ove grejne sezone. Dakle do 15. aprila. Da li će i za koliko kvadrat grejne površine stana poskupeti posle toga zavisiće od odluke lokalnih samouprava, potvrdio je juče za Politiku, Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije.

Lečić kaže da bi ekonomska cena grejanja u ovom času trebalo da bude između 105 i 110 dinara po kvadratu, što bi pokrilo troškove nabavke energenata.

“Računica je rađena na osnovu cene mazuta od pre 20 dana kada je koštao oko 70 dinara po kilogramu. Mazut je u međuvremenu dodatno poskupeo, a samo u odnosu na prošlu grejnu sezonu cena mu je udvostručena”, pojašnjava Lečić.

Najniža cena grejanja je sada od oko 74,6 dinara u pojedinim gradovima u Srbiji. To znači da bi grejanje, zbog skoka cene energenata, moglo da poskupi za oko 30 do 35 odsto. Da li će toplane doći na novu, ekonomsku cenu grejanja od 105 odnosno 110 dinara (jedan evro za kvadrat grejne površine stana), zavisiće od njihovih kalkulacija, odnosno od toga kolike su troškove imali tokom ove grejne sezone, pogotovo tokom ledenih dana.

Milovan Lečić

“Samo je tokom februara potrošnja mazuta povećana za 30 do 35 odsto, a poznato je da toplane tek treba da vrate pozajmljeni mazut iz robnih rezervi od prošle godine. Vraćanje ovih količina planirano je za maj i jun ove godine. Taj mazut mora da se kupi i plati. To će najverovatnije i biti glavni razlog da se cene grejanja bar u pojedinim gradovima povećaju, jer kako drugačije vratiti ono što je potrošeno prošle godine. A mora da se vrati mazut iz robnih rezervi i od ove grejne sezone”, podseća Lečić.

Narednih mesec i po dana, koliko trajne zvanična grejna sezona, stanovi će se uredno grejati kao i do sada, s tim što se ovih dana ponovo pregovara o nabavci novih količina mazuta za pet toplana čije su rezerve na izmaku. Te količine mazuta neće moći da se potražuju iz robnih rezervi, jer sve što je planirano da se povuče do kraja ove grejne sezone, već je potrošeno. Dakle moraće da se kupi i odmah plati mazut, a većina toplana nije u mogućnosti da dugove izmiri na vreme.

Upitan šta je prioritet toplana za narednu grejnu sezonu, kako svake zime ne bi bili u istoj situaciji da mazut uzimaju iz robnih rezervi, jer ne mogu da ga plate, Lečić kaže -  uvođenje kalorimetara, odnosno naplata grejanja po kvadratu.

“Jedino će se na taj način postići ekonomska cena grejanja, odnosno energenti plaćati zaista onoliko koliko i koštaju. Merenje po utrošku toplotne energije je već zaživelo u desetak gradova Srbije. Subotica i Šabac su pokazali da je to pun pogodak, a kalorimetri se trenutno uvode u Bečeju i očekuje se da do naredne grejne sezone bar još 10 gradova ima ekonomsku cenu, odnosno da grejanje plaća po utrošku”, kategoričan je Lečić.

Procene pokazuju da je potrebno od oko 120 miliona evra da bi se u sve podstanice uveli merači potrošnje.

Dinamika uvođenja kalorimetara, takođe, će zavisti od lokalnih samouprava, odnosno od toga koliko se budu edukovali građani da pređu na nov način obračuna utroška toplotne energije, odnosno da plaćaju grejanje onoliko koliko su zaista i potrošili.

Iako se početkom grejne sezone negodovalo zašto tržište nije liberalizovano i za uvoz mazuta, Lečić kaže, da bi toplanama u ovom času bilo mnogo skuplje da ovaj energent kupuju na otvorenom tržištu nego u Srbiji.

Slabija naplata računa i neekonomska cena grejanja povećali su dugove toplana, pa su za gas narasli na oko 23 milijarde dinara, a potražuje se i šest milijardi dinara za neplaćene račune od domaćinstava i privrede.

Toplane će dugovanja morati da reše posle grejne sezone, kreditima ili reprogramom, kaže on i dodaje da najveći gubici nastaju baš u toplanama koje koriste mazut, jer kilogram danas košta 70 dinara, što je duplo više nego lane.