Računi će zalediti one koji su se grejali na gas

Nakon gotovo dve nedelje veoma niskih tempratura i velikih snegova, u Srbiji je nešto toplije. Posledica ledenih dana biće, a o njima će se tek govoriti, jer je hladnoća bila zaista velika i trajala je gotovo pola meseca.

Zahvaljujući sadašnjim spoljnim temperaturama, sneg i led se postepeno tope pa se eventualne poplave dočekuju spremno, a energetski sistem polako oporavlja. I dok se gotovo sve vreme velikih hladnoća iz Elektroprivrede Srbije apelovalo na štednju jer se struja mnogo trošila, prirodnog gasa bilo je dovoljno, nestašica nije bilo, snabdevanje je bilo redovno, a koliko se trošilo, zavisilo je, veoma često, od debljine novčanika.

Ipak, koliko su protekli ledeni dani koštali potrošače prirodnog gasa znaće se tek s prijemom ovomesečnog računa. Iako se ne može precizno proceniti, slobodno se može reći da će se tek tada „ohladiti” novčanici onih koji se greju na gas jer će računi, sasvim sigurno, biti viši i od 20.000 dinara. Kako kaže predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet” Radomir Ćirilović, sve je više potrošača koji su gas zamenili nekim drugim energetnom, a oni koji ga i dalje koriste imaće astronomske račune za februarsku potrošnju. On ukazuje na to da bi bilo dobro da se pojedinim potrošačima gasa, slično kao i što je urađeno i kod najugroženijih potrošača električne energije, obezbedi neka povoljnost, ali je to, nažalost, malo verovatno.

– S obzirom na to da je, zbog veoma niskih temperatura, poslednjih dana potrošnja gasa bila povećana, potrošači su suočeni s velikim iznosima za utrošeni gas i mnogi neće biti u mogućnosti da plate račune – kaže Ćirilović. – Već sad je naplativost značajno opala, a to potvrđuju i mnogi distributeri u Srbiji, pa se dugovi gomilaju i pored mogućnosti da se račun plaća u dve rate – 65 odsto tokom sezone, preostalih 35 odsto a posle nje – jer se dug prenosi, a optrećenja domaćinstva su velika.

Sve je više domaćinstava koja ne mogu da plaćaju račune za gas pa je, po Ćirilovićevim rečima, neophodno da nadležni u državi preduzmu nešto da bi se pomoglo potrošačima prirodnog gasa, kao što je recimo, ukidanje poreza na dodatu vrednost.

– Računi su zaista veliki, a time raste i nezadovoljstvo potrošača. Ono je dodatno povećano i zbog neodgovarajućeg kvaliteta gasa i zbog toga je sve više pritužbi širom Srbije. Uz sumnju da se isporučuje mešavina domaćeg i uvoznog gasa, u kojoj preovlađuje domaći slabijeg kvaliteta, potrošači ukazuju na to da je, i pored toga, cena gasa ista. Da li je tako ili ne, potrošači ne mogu da utvrde jer kvalitet prirodnog gasa utvrđuje isključivo JP „Srbijagas„, pošto u Srbiji nema akreditovane nezavisne stručne ustanove koja bi to činila – ističe Ćirilović.

Da je gas manje kvalitetan, odnosno da je njegova energetska vrednost manja nego što bi trebalo, ukazuje Ćirilović, potvrđuje se daleko većom potrošnjom za istu površinu, čak i u danima kada su temerapture prosečne. Uz to, naglašava on, ako gas ima odgovarajuću kalorijsku vrednost iskazanu na računima, plamen bi trebalo da bude plav, a ne crvenkast, roza ili žut, što su boje koje prevladavaju.

– Sve to značajno utiče na smanjivanje potrošnje gasa u domaćinstvima pa je širenje gasne mreže predizborna bajka. Mnoga će sledeće grejne sezone preći će na neki drugi energent i vratiti se decenijama unazad – na ugalj i drva. Međutim, zbog toga bi se moglo desiti da čvrsto gorivo poskupi toliko da ga potrošači, kao što i sada mnogi rade, kupuju na džakove ili kilograme, koliko imaju novaca – kaže Ćirilović.

Koliko su troškovi realni

– Agencija za energetiku odobrava cenu kubnog metra prirodnog gasa na osnovu kalkulacije koju im dostavlja svaki distributer u Srbiji, a njih je više od 30 – kaže Radomir Ćirilović. – Pri tome, ne analiziraju se bitne stvari – kolike su zarade zaposlenih, koliko je zaposlenih, da li su svi troškovi koji se nabrajaju realni i da li se u tim preduzećima, naravno i u JP „Srbijagas”, posluje racionalno.