Kraj kotlarnicama na ugalj i mazut

Autor:   BM

Grejanje iz daljinskih sistema je najkomfornije, ali je potrebno da bude i najbezbednije po životnu sredinu. U Srbiji ima 60 toplana i u svakom gradu, ali pored njih postoji još po neka kotlarnica na mazut i ugalj i mazut. Neophodno je da zamena tih kotlova, čistijim, bude brža. Čitav posao zahteva novac, tako da se procenjuje da je taj proces moguće sprovesti za tri godine.(foto: Toplana, zemun.info)

Pored Ministarstva energetike podršku za zatvaranje kotlarnica na prljave energente najavljuje i Ministarstvo životne sredine koje će objaviti konkurs za dodelu sredstava lokalnim zajednicama za zamenu kotlarnica na ugalj i mazut u vrtićima, školama i bolnicama.

Analiza Udruženja toplana za prošlu godinu pokazuje da je udeo gasa, koji se smatra čistim energentom u grejanju iz toplana 81 odsto. Ali u tom energetskom miksu, još ima kotlarnica koje greju na ekološki neprihvatljivi – mazut, čiji je udeo 10, a uglja devet odsto.

"Negde oko milion i šesto hiljada tona ugljen dioksida sve toplane izbace u atmosferu. Znači, da se zagađuje atmosfera, zagađuje se", kaže Dejan Stojanović, direktor Udruženja toplana Srbije.

Prema njegovim rečima tri relativno velike toplane, u Kragujevacu, Boru i Kruševcu su one koje uglavnom dominantno koriste ugalj.

"Postoje neki planovi koji će biti realizovani već u nastupajućoj 2021. da se ugalj konvertuje nekim čistijim energentom", kaže Stojanović.

Trenutno u kragujevačkoj "Energetici" ugalj kao energent za proizvodnju je negde oko 55 odsto ukupne toplotne energije, kaže Andrej Ilić, direktor.

"U Republičkom budžetu za 2021. godinu opredeljeno je 12,5 miliona evra za nabavku novih kotlova koji će kao energent koristiti gas. Na ovaj način građani Kragujevca dobiće kvalitetnije grejanje. Istovremeno, značajno će se unaprediti kvalitet vazduha", ističe Ilić.

Na prebacivanju grejnih sistema na gas rade i u Kruševcu, a u Boru računaju na sisteme obnovljive energije. Najvažnije je da su Beogradske elektrane, kao najveći potrošač energenta, uspele da udeo gasa podignu na 96 odsto. Ipak, od 36 toplotnih izvora u gradu – devet još radi na mazut, a tri na ugalj i radi se na njihovoj zameni.

"Na ugalj radimo u Sremčici, u Barajevu, kotlarnice na mazut su grupisane u zoni Senjaka", kaže Ivana Kalanja, izvršni direktor za proizvodnju toplotne energije u "Beogradskim elektranama" i dodaje da je toplana Zemun prepoznata kao najveći zagađivač i da je u fazi gašenja.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...