Budžetske ustanove duguju dve milijarde dinara za grejanje

Mirjana Srećković

Toplane u Srbiji trenutno vode borbu da 15. oktobra počnu grejnu sezonu sa dovoljnim količinama energenata, za grejanje im sve više duguju budžetske ustanove i privreda, a sve manje građani. Lokalne samouprave krše zakon, jer ne prelaze na merenje energije po potrošnji. Pojedine toplane moraju da shvate da nema više finansiranja iz budžeta, kaže za Balkanmagazin Milovan Lečić, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.

Budžetske ustanove duguju toplanama za grejanje više od dve milijarde dinara, izjavio je za Balkan magazin direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije (TOPS) Milovan Lečić, preciziravši da u velike dužnike spada i privreda.

Stepen naplate računa za grejanje je između 88 i 90 odsto, s tim što sve više duguju budžetske ustanove i privreda dok građani duguju sve manje, podaci su iz TOPS-a.

“Toplane trenutno vode borbu da 15. oktobra počnu grejnu sezonu sa dovoljnim količinama energenata, kaže Lečić i ističe da su iz grejne sezone 2016. toplane izašle sa minimalnim obavezama prema “dobavljačima, što da sada nije bio slučaj.

Kad je reč o cenama grejanja, Lečić podseća da postoji jasno propisana metodologija Vlade o načinu formiranja cene, koja ne stavlja ni jednu toplanu u privilegovan položaj. Ona jasno definiše da toplana ima pravo da traži povećanje cene grejanja kada cena energenta raste više od tri odsto, kao i da mora da napravi korekciju cene ako cena energenata “pada” više od tri odsto.

Nema više para iz budžeta za toplane

Sve toplane su na osnovu zakona bile dužne da do 2015. pređu na merenje toplotne energije po potrošnji, odnosno da mere potrošnju toplotne energije u svakoj zgradi.

“Neke toplane još to nisu učinile, jer negde osnivači (lokalne samouprave) nisu dali da se pređe na merenje po potrošnji. Ima, jednostavno, gradova koji kažu nećemo da merimo jer ćemo napraviti haos, tako da od 60 toplana, članica TOPS-a, oko 20 odsto nije prešlo na merenje po potrošnji. Ako lokalna samouprava, kao osnivač, neće da odobri cenu koju predloži toplana postoje predviđene zakonske kaznene odredbe, ali do sada nijedan grad nije kažnjen,jer se prepliću nadležnost Ministarstva energetike i Ministarstva trgovine,” objašnjava Lečić.

Lečić ističe da nije kriv onaj koji živi u zgradi građenoj 50-ih ili 60-ih godina, gde je potrošnja energije velika, preko 180 kW po m2, već da je rešenje da neko pod povoljnim uslovima omogući ljudima da urade izolaciju zgrade i zamene stolariju.

“To nije toplanin problem. Toplanin problem je da energiju koju proizvode najracionalnije distribuira i dovede do mesta prodaje - u podstanici. Pri tom je jasno definisano koliki stepen gubitaka sme da bude. Veći gubici idu na teret toplane. Ako nam je zajednički cilj da racionalno proizvodimo toplotnu energiju, da je racionalno prenesemo i smanjimo potrošnju energenata, moramo naći način. Na nivou lokalnih samouprava, pa čak i na nivou države, treba naći nekakve mogućnosti i način kako bismo obezbedili povoljnije kredite ljudima kroz povoljnije fondove, ili čak rivolving fondove, iz kojih bi se to finansiralo”, smatra direktor TOPS-a.

Lečić kaže da problem mora da se rešava, ne izbegavanjem merenja po potrošnji, već pronalaženjem načina da se “obuku” (izoluju, da bi se sprečio gubitak energije) stare zgrade, u kojima stanari dobijaju veće rečuna za grejanje, jer troše više toplotne energije zbog loše izolacije.

Pre nego što toplana pređe na merenje po potrošnji dve godine se rade analize, da bi se ustanovilo kakva je potrošnja zgrada. Ti podaci se dostavljaju osnivaču. Kao pozitivne primere lokalnih samouprava koja razmišljaju o energetskoj efikasnosti Lečić navodi Šabac i Užice.

Moguća rešenja Lečić vidi i u primerima nekih evropskih zemalja, koje na nivou države imaju određene fondove, iz kojih finansiraju energetsku efikasnost zgrada – ali, ne bespovratno, već se novac stalno zanavlja u fondovima i omogućuje dalje akcije.

Slovačka je, navodi, zgrade starijeg datuma prvo termički dobro obradila, ali ih je sredila i esteteski.

“Zakonska metodologija tera toplane da stepen korisnosti povećavaju iz godine u godinu. Neki gradovi su toplotne gubitke smanjili ispod osam odsto. Ima, međutim, dosta toplana koje moraju da shvate da više nema para iz budžeta i da moraju krajnje savesno, odgovorno i racionalno da se ponašaju. Uz podršku Ministarstva energetike i naše stalne pritiske, da moramo osavremenjivati sistem, doći ćemo do toga da ćemo u narednih pet godina naše kapacitete dovesti na prosečan nivo EU,” zaključuje Lečić.

EPS strujom ne može nadomestiti grejanje iz toplana

Povodom situacije u Nišu, gde građani masovno traže isključenje grejanja, Lečić ukazuje da svako ima pravo da to traži, ali upozorava da kod brojnijih isključenja treba biti veoma obazriv, jer ona mogu izazvati probleme u snabdevanju strujom.

“U gradu u kome treba da se isključi oko 1.000 stanova, mora se dobro izanalizirati da li će ostali stanari u zgradi gde je isključeno grejanje, biti ugroženi. Zato je neophodno postupak isključenja definisati nekim pravilnikom. Jer, postavlja se pitanje kojim enegrentom će se grejati oni koji zavrnu svoje radijatore. Najverovatnije će se grejati na struju ali, pitanje je ima li dovoljno struje u zgradi, odnosno da li su instalisani kapaciteti u zgradi takvi da to mogu da podnesu”, objašnjava Lečić.

Prema informacija koje ima TOPS, osim Niša, gde više od 1.700 građana, zbog velikih računa za grejanje, ove godine zahteva isključenje sa sistema daljinskog grejanja, u drugim gradovima se takvi zahtevi svode na pojedinačne slučajeve.

Da masovna isključenja mogu biti ozbiljan problem svedoči i odgovor niškim toplanama koje je uputio EPS vršeći analizu zahteva za isključenja.

U slučaju masovnog isključenja grejanja i prelaska na grejanje na struju može doći do čestih preopterećenja, što će, neminovno, prouzrokovati česte kvarove i prekide u isporuci električne energije tokom zimskog perioda, saopštio je EPS i upozorio niške toplane da su moguće havarije u zgradama i da je povećan rizik od požara i električnog udara.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...