Lož ulje – najskuplji ogrev

BM

Najjeftinije grejanje tokom predstojeće zime biće na drva, grejanje na gas biće povoljnije zbog pojeftinjenja ovog energenta a struja je kao ogrev povoljna samo ako se “loži” u vreme jeftinije tarife, poručuju iz AERS-a uz preporuku građanima da se pozabave energetskom efikasnošću.

Za grejanje stambenog prostora od 60 m2na 20oC u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh (150 kWh/ m2 je prosečna procenjena potrošnja u Srbiji). Godišnji troškovi obezbeđenja ove količine energije iz različitih izvora, zavise od efikasnosti peći i cena energije, odnosno goriva, poručuju iz Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS).

Najjeftinije troškove energije za grejanje u grejnoj sezoni 2015/2016. (prema cenama iz oktobra 2015.) imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 4.200 dinara po m3), a naročito ako imaju novije peći, čija je efikasnost veća, npr. 65%. U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 35.000 dinara za sezonu. Ovakve peći obezbeđuju povoljno grejanje u odnosu na alternative i pri višoj ceni drveta, kakva je u Beogradu i Vojvodini.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste lož ulje, propan butan gas i električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 149.000 za lož ulje, 134.000 za propan butan gas, odnosno 121.000 dinara za električnu energiju.

Gorivo

Efikasnost peći,  %

kol/god

cena

trošak, din

Drvo, jeftinije

65

7,7

m3

4.200

din/m3

34.600

Drvo, skuplje

55

9,7

m3

5.800

din/m3

56.500

Pelet (drvo)

80

2,5

t

22.000

din/t

55.700

Ugalj sirovi lignit

55

6,4

t

8.000

din/t

51.200

Ugalj Vreoci sušeni

55

3,4

t

13.300

din/t

45.500

Ugalj Banovići

55

3,2

t

14.600

din/t

47.300

Prirodni gas

90

1.080

m3

45,2

din/m3

48.800

Propan butan

85

829

kg

161,6

din/kg

133.000

Lož ulje

80

1.149

lit

129,6

din/lit

120.800

El.energija TA (punjenje samo noću)

91

9.900

kWh

 

 

44.200

El.energija TA (dopunjavanje danju)

93

9.720

kWh

 

 

65.000

El.energija – grejna tela i kotlovi

100

9.000

kWh

 

 

120.800

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 









Višestruko su manji troškovi prirodnog gasa (49.000) čija je dodatna prednost i komfor koji pruža, kao i uglja (46.000 do 51.000 dinara). Ovi troškovi mogu biti i niži, ukoliko se koriste peći i kotlovi čija je efikasnost veća od ovde navedenih.

Veće troškove, oko 56.000 dinara, imaće domaćinstva koja se greju na pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, kao i građani koji koriste ogrevno drvo čija je cena 5.800 dinara po m3 i imaju peći niske efikasnosti.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove energije od 45.000 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za čak 44%, na 65.000 dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.

AERS-cene-grejanja

U odnosu na prošlu zimu, niže su cene gasa i lož ulja, a više cene električne energije, za koju se očekuje da će biti sve manje povoljna. Ostale cene nisu bitno promenjene.

Navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove (npr. nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja.

Savet građanima: Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte vaš stambeni prostor i promenite prozore. Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, tražite one koje su energetski što efikasniji. Podsticaji koje bi u ove svrhe obezbedila država, doprineli bi da se smanje računi za energiju, visoka potrošnja energije u domaćinstvima i emisija štetnih gasova, kao i broj energetski ugroženih kupaca i da se otvore nova radna mesta u Srbiji.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...