Nikad kraja taksama

Promet stanova u Srbiji je od početka krize pao za oko 30 odsto, a u nekim gradovima se i prepolovio. Zajedno sa prodajom nekretnina gasi se i građevinska industrija u kojoj je, prema procenama stručnjaka, polovina radnika otpušteno. S druge strane, u poslednjih godinu dana imamo pad kreditne aktivnosti banaka, a stambeni krediti koji predstavljaju glavni izvor novca za kupovinu stanova - stagniraju. Od početka godine porasli su za 3,7 odsto, ali kada se tu uračuna kurs evra (pošto je velika većina tih kredita u evrima) onda je to rast od svega jedan odsto.

U situaciji kada sindikati građevinskih radnika, ili onoga što je ostalo od njih, prete štrajkovima, građevinske firme traže od države pomoć ili subvencije. Umesto podsticaja, recimo, u vidu bržeg i jeftinijeg odobravanja građevinskih dozvola, država je uvela još jedan namet, cena overe založne izjave za uspostavljanje hipoteke je ustostručena. Ono što su sudovi overavali za 550 dinara, novoimenovani javni notari će naplaćivati desetine ili čak stotine hiljada dinara.

Zašto poskupljuju takse

Kako je saopštio Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, za hipoteku od 30.000 evra umesto 550 dinara od sada će se notarima plaćati 25.200, za hipoteku na 100.000 evra 50.400 dinara, a recimo ako neka firma odluči da podigne kredit od milion evra i uspostavi toliku hipoteku moraće da plati čak 237.600 dinara. Najmanja tarifa koju mogu da naplate je 9.000 do čak 600.000 dinara.

Ove tarife, kao i sve ostale, utvrđene su u javnobeležničkim tarifama na osnovu Zakona o javnim beležnicima, i sasvim dobro objašnjava navalu na ovo zvanje, pre svega partijskih kadrova kako se pisalo u medijima. To ne čudi jer je ovo jedno od najlukrativnijih zanimanja i u zemljama u okruženju, koje su takođe uvele instituciju javnih beležnika. Tako je u Sloveniji pre nekoliko godina godišnji prihod najuspešnijeg notara iznosio čak milion evra, a notari su važili za jedne od najplaćnijih službenika. I u BiH je slično, u 2012. posečna plata notara iznosila je 10.000 konvertibilnih maraka (oko 5.000 evra). Uzgred, zakonom je predviđeno 350 notara, a do sada je izabrano svega 94.

Iz makro perspektive deluje zaista čudno da država u kojoj građani imaju veoma nizak standard, ogromnu nezaposlenost (oko 750.000 nezaposlenih prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje), suočavaju se smanjenjem plata i penzija, kao i povećanjem poreza (PDV-a, akciza) - omogućava nekim interesnim grupama da značajno povećaju namet na te iste građane. Dobar primer je odobravanje poskupljenja obaveznog osiguranja od autoodgovornosti koje je stupilo na snagu od 1. jula ove godine od čak 45 odsto u proseku. Tako je za prosečan automobil star sedam godina, na primer od 75 kilovata, osiguranje poskupelo za skoro 5.000 dinara. Takođe, postavlja se pitanje i zašto se sada za jedan od papira u procesu kupovine stana na kredit mora platiti 200 evra više nego pre 1. septembra.

Dugi spisak troškova za kredit

A tih 200 evra nije čitav problem, već je to samo kap u moru para koje se moraju platiti da bi se došlo do kredita. Tako je prvo potrebno platiti 20 odsto vrednosti nekretnine za učešće. Kod kredita od 30.000 evra to iznosi 6.000 evra. Naknada banke za obradu kredita iznosi od 0,5 odsto do čak dva odsto vrednosti kredita. Recimo da je naknada jedan odsto to iznosi još 300 evra (u nekim bankama postoji i godišnja naknada za održavanje kredita što znači još 15 do 30 evra banci). Među jeftinijim stavkama su dve ili tri menice gde svaka košta po 50 dinara. Ukoliko se ide na kredit osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita koji su najčešći i kod kojih je kamatna stopa niža nego kod neosiguranih, plaća se i njima naknada od 30 evra. Takođe se plaća i premija osiguranja kredita kod NKOSK-a od 1,5 do čak 3,75 odsto vrednosti kredita u zavisnosti od nekoliko kriterijuma. Ako uzmemo da premija iznosi 2,5 odsto to je još 750 evra koje moraju da se plate - pre nego što ste videli i dinara kredita za svoj novi stan. 

Nakon toga ide izveštaj Kreditnog biroa koji košta 246 dinara, zatim osiguranje nepokretnosti koje sve češće banke traže i koje košta 40 evra godišnje. Tu je i životno osiguranje koje takođe bankari preporučuju kako bi mogli da se naplate ukoliko vam se nešto dogodi, a to košta još oko 100 evra. Kupac stana plaća i procenu vrednosti nekretnine i ona košta još 100 evra. Osim založne izjave za uspostavljanje hipoteke koja sada postaje bitna stavka (25.200 dinara za hipoteku od 30.000 evra) plaća se  taksa za upis hipoteke koja košta i do 20.000 dinara. Za izdavanje lista nepokretnosti treba izdvojiti još 10 evra.

Tako samo za takse, naknade i overe treba skoro 2.000 evra i za učešće još 6.000 evra, kako bi se dobio stambeni kredit od 30.000 evra. Ovde se  ne računa silno vreme i strpljenje koje mora da se potroši za prikupljanje svih ovih papira.

Kada se sve ovo sabere nije ni čudno zašto se promet stanova u Beogradu meri tek desetinama na mesečnom nivou.