Banke smanjuju kreditiranje, profit 130 miliona evra

U prvoj polovini ove godine bankarski sektor je ostvario dobit pre oporezivanja od 15 milijardi dinara odnosno 130 miliona evra. Ovo je nešto slabiji rezultat nego u istom periodu prošle godine kada je dobit sektora iznosila 139,3 miliona evra.

Međutim, u poslednjem kvartalu prošle godine banke su masovno otpisivale nenaplativa potraživanja pa je bankarski sektor završio 2013. sa gubitkom od 18 miliona evra, tako da treba tek videti kako će se i ova godina završiti.

Nenaplativi krediti plaše bankare

Vidi se ipak, da i ove, kao i prošle godine, banke odobravaju sve manje kredita. Tako je aktiva na polugodištu 2014. iznosila 24,6 milijardi evra što je 2,4 odsto manje nego na polovini prošle godine. Kreditna aktivnost banaka i dalje se smanjuje, pre svega zbog visokog udela nenaplativih kredita, koji u privredi iznose blizu 30 odsto, pa su banke sve manje spremne da pozajmljuju novac.

S obzirom na pad BDP-a u drugom kvartalu od jedan odsto i projektovani pad od 0,5 do jedan odsto na godišnjem nivou, ne može se očekivati da ćemo videti kreditni rast ove godine, uprkos subvencionisanim kreditima za likvidnost.

Posle šest meseci ove godine smanjen je i kapital bankarskog sektora, doduše minimalno, za 0,26 odsto, na 5,28 milijardi evra. Tome su pre svega doprinele banke koje su zabeležile gubitke, a tu je prednjačila Srpska banka.

Ova banka u državnom vlasništvu, koja se provlačila u medijima kao sledeći kandidat za bankrot, u prvih šest meseci izgubila je 1,2 milijarde dinara ili nešto više od 100 miliona evra. Ovo je skoro četiri puta veći gubitak nego što je imala u celoj prošloj godiji i ukoliko bi ovako nastavila i u drugoj polovini ove godine to znači da bi prepolovila svoj kapital.

Prihodi od kamata ipak rastu

Iako su zabeležile smanjenje kreditne aktivnosti, banke su ipak ostvarile veće neto prihode od kamata u prvoj polovini 2014. nego u prvih šest meseci 2013. godine. Kada se od naplaćenih kamata oduzme ono što su banke platile na ime kamata, ostalo im je ukupno 518 miliona evra što je za 6,5 miliona više nego u istom periodu 2013. godine. U isto vreme neto prihodi od provizija i naknada su smanjeni za četiri miliona evra i iznosili su 146 miliona evra.

Za razliku od prošle godine kada su u prvih šest meseci banke zarađivale na kursnim razlikama (9,6 miliona evra) u prvoj polovini ove godine kursne razlike su negativno uticale na njihove bilanse u iznosu  od 60 miliona evra.

Otpis već pomenutih nenaplativih kredita koji su prošle godine koštali banke blizu pola milijarde evra, u prvih šest meseci ove godine je iznosio 155 miliona evra i za skoro 20 miliona je veći nego u prvih šest meseci prošle godine.

Banka Inteza zarađuje najviše

Od 28 banaka njih 19 je imalo dobit za prvih šest meseci, dok je devet bilo u gubitku. Ovih 19 banaka koje su poslovale pozitivno ostvarile su dobit od 18 milijardi dinara, dok su gubitaši ukupno zabeležili minus od 2,89 milijardi dinara.

Najveću dobit u prvih šest meseci ostvarila je banka Inteza sa 3,8 milijardi dinara, zatim Rajfajzen banka sa 3,5 milijarde i Unikredit banka sa 3,2 milijarde dinara. Na četrvtom i petom mestu su Komercijalna banka sa 2,4 milijarde dinara dobiti i Prokredit banka sa 1,1 milijardom dinara dobiti. Značajniji polugodišnji profit zabeležili su još i AIK banka (jedna milijarda) i Eurobanka (0,8 milijardi dinara). Iako naše bankarsko tržište važi za fragmentisano sa velikim brojem banaka, ipak, kada se radi o profitu dominiraju najveće banke. Prvih pet banaka je zaradilo 14 milijardi dinara i učestvuje u ukupno ostvarenom profitu sa čak 78 odsto, a prvih sedam (15,8 milijardi dinara) sa čak 87 odsto. Preostalih 12 banaka su ostvarile ukupan profit od svega 2,2 milijarde dinara ili nešto manje od 20 miliona evra.

S druge strane, najveći gubitaš u prvih šest meseci je bila Srpska banka, a zatim je slede NLB (gubitak od 700 miliona dinara), Pireus banka sa 340 miliona dinara, Marfin banka sa 260 miliona dinara i Telenor banka (bivša KBC, a i banka u kojoj je član UO bila podpredsednica vlade Kori Udovički) sa 170 miliona. Među gubitašima su još i Jubmes banka, Dunav, banka, KBM i VTB banka.

Najveća po iznosu aktive na polugodištu bila je i dalje Inteza sa 429,5 milijardi dinara, mada je primetna skoro stagnacija u odnosu na kraj prošle godine. Drugi najveći igrač na tržištu je domaća Komercijalna banka sa aktivom od 382 milijarde dinara. Treća je Unikredit banka sa 259 milijardi, četvrta Rajfajzen sa 219,3 milijarde i peta je Sosijete ženeral sa 217,6 milijardi dinara.

Inteza ima i najveći kapital (103 milijarde dinara), a slede je Komercijalna banka sa 67,2 milijarde, Rajfajzen banka sa 59,7 milijardi, Unikredit banka sa 54 milijarde i AIK banka sa 52,6 milijardi dinara.