Manji gubitak srpske privrede u 2013. nego u 2012. godini

Srpska privreda je u 2013. godini zabeležila gubitak od 23 milijarde dinara. Verovali ili ne, ali ovo je dobra vest budući da je gubitak u prošloj godini bio za 75 odsto manji nego u 2012. godini, saopštila je Agencija za privredne registre nakon analize finansijskih izveštaja 94.362 privredna društva.

Privreda je i prošle, kao i prethodnih godina, ostvarila dobit iz poslovnih aktivnosti (354 milijarde dinara), doduše manji nego prethodne godine za 1,9 odsto. Prihodi iz poslovnih aktivnosti su ostali skoro na istom nivou kao i 2012. godine i iznosili su 8.719 milijardi dinara, dok su rashodi minimalno smanjeni (1,5 odsto) i iznosili su 8.692 milijarde dinara.

Međutim, uštede su došle iz finansijskih aktivnosti koje su inače godinama rak rana srpske privrede. Zahvaljujući manjim troškovima kamata i kursnih razlika finansijski gubitak je više nego prepolovljen u 2013. godini u odnosu na prethodnu godinu.

Sve manje zaposlenih

Ipak, sve to je praćeno padom broja zaposlenih i na kraju 2013. godine po prvi put je broj zaposlenih bio manji od milion i iznosio je 991.030 radnika. U odnosu na prethodnu godinu bez posla je ostalo 18.970 radnika.

Bolji rezultati privrede poklopili su se sa rastom BDP-a u prošloj godini od oko 2,5 odsto i rastom industrije od 5,5 odsto. Najveći deo rasta povukao je izvoz koji je u prošloj godini porastao za čak četvrtinu, a privredi je pogodovala i niska inflacija i stabilan devizni kurs.

Prema rečima Ružice Stamenković, registratorke Registra finansijskih izveštaja i boniteta u Agenciji za privredne registre, najgore rezultate u poslovanju ostvarili su sektori saobraćaja i skladištenja i prerađivačka industrija. Sektor saobraćaja je zabeležio gubitak od čak 62 milijarde dinara što je 2,7 puta više više od gubitka cele privrede.

Značajno pogoršanje je zabeleženo u prerađivačkoj industriji koja je sa gubitka od tri milijarde u 2012. dostigla gubitak od čak 41 milijardu dinara u prošloj godini.

“Razlozi za tako loše poslovanje u ova dva sektora su u tome što oni imaju veliku prezaduženost koju ne mogu da prevaziđu iz redovnog poslovanja kao ni korišćenjem pozajmica”, rekla je Stamenković.

Po prvi put nakon skoro deset godina i sektor finansijskog posredovanja, odnonso banke su iskazale gubitak od 18 milijardi dinara, isto koliko i sektor poslovanja sa nekretninama i građevinarstvo.

Rudarstvo je i dalje najprofitabilniji sektor srpske privrede koji je prošle godine doprineo dobiti sa 53 milijarde dinara i rastom profita od 30 odsto u prošloj godini.  Sektor informisanje i komunikacije, gde dominiraju telekomunikacione kompanije  ostvario je dobit od 29 milijardi dinara uz godišnji rast od 86 odsto. U odnosu na 2012. kada su zabeležili gubitak, sektori trgovine i snabdevanja električnom energijom su u prošloj godini poslovali sa plusom.

Uopšte privredu karakteriše smanjenje sopstvenih izvora finansiranja, pa se poslovanje odvija samo uz zaduživanje.

“Privreda je svih ovih godina pravila dobit u poslovnim rezultatima, ali to su nadmašivali gubici iz finansijskog poslovanja što je posledica neefikasnog korišćenja pozajmljenih sredstava. Uz to sposobnost zaduživanja privrede se ozbiljno smanjuje”, objašnjava Stamenković.

Od ukupno 94.362 preduzeća 53.580 ih je poslovalo sa dobitkom, 32.166 imalo je gubitak, a 8.616 nije iskazalo rezultat.
U 2013. godini 11.297 privrednih društava bilo je u blokadi dužoj od 90 dana.
Kumulirani gubici srpske privrede u 2013. godini porasli su za 13,9 odsto u poređenju sa 2012. godinom, i iznosili su 2.857 milijardi dinara, a stopa izgubljenog kapitala privrednih društava povećana je sa 35,9 odsto na 38,9 odsto. Na primer u pretkriznoj 2007. godini stopa izgubljenog kapitala bila je 23,7 odsto, da bi u 2013. godini to dostiglo 39 odsto.

Javna preduzeća

U prošloj godini u Srbiji je radilo 510 javnih preduzeća koja su napravila gubitak od 51 milijardu dinara što je 2,2 puta više od ukupnih gubitaka cele privrede. U javnim preduzećima je bilo zaposleno 98.182 radnika i dok je ukupno privreda smanjila broj zaposlenih za više od 18.000, u javnim preduzećima se on povećao za 1.248. Ogromnim gubicima javnih preduzeća najviše su doprineli otpisi potraživanja, obezvređivanje imovine i drugi troškovi koji su odgovorni za 67 milijardi dinara gubitaka. Javna preduzeća su istovremeno raspolagala sa 13, 6 odsto ukupne imovine privrede i angažovala su 19,3 odsto ukupnog kapitala.

Kumulativni gubitak svih javnih preduzeća dostigao je iznos od 297 milijardi dinara.

Jedna od najbolnijih tačaka privrede su preduzeća u restrukturiranju. U njih 150 radi oko 47.700 radnika i napravili su gubitke od 48 milijardi dinara u 2013. godini. To jeste za 20 odsto smanjenje gubitaka prema 2012. ali je i dalje dva puta veće od ukupnih gubitaka privrede. Ova preduzeća faktički ne raspolažu sopstvenim kapitalom jer 85 odsto sredstava sa kojima posluju je pozajmljeno. Kumulirani gubitak ovog dela privrede je 411 milijardi dinara.

Tašna mašna

Jedna od specifičnosti srpske privrede je veliki broj preduzeća bez zaposlenih. Čak 26.246 firmi, odnosno 28 odsto ukupnog broja firmi nema nijednog zaposlenog. U prošloj godini ovakve firme su u zbiru izgubile 35 milijardi dinara, ali zanimljivije je kako je 22 takve kompanije, dakle koje nemaju zaposlenih, uspelo da napravi prihode veće od 4,4 miliona evra što ih svrstava u oveznike revizije i međunarodnih računovodstvenih standarda.

Najbolji i najgori

Najuspešnija kompanija u 2013. godini svakako je bio NIS sa dobiti od 52 milijarde dinara. Prema analizi finansijskih izveštaja kompanija, koje ne obuhvataju konsolidovane izveštaje u koje su uključena i zavisna preduzeća, među najuspešnijima nalaze se i Kolubara sa tri miliajrde dobiti, Elektrosrbija sa četiri milijarde, TENT sa 3,4 milijarde. U sektoru telekomunikacija predvodi Telekom sa 15 milijardi dinara dobiti i Telenor sa 11 milijardi dinara. Među trgovcima najveću dobit ostvario je Delez (četiri milijarde dinara) mada je u 2012. godini bio u gubitku.

S druge strane ubedljivo najveći gubitak zabeležio je Srbijagas sa minusom od 50 milijardi dinara. Na neslavnoj listi gubitaša nalaze se i Železara Smederevo sa 15 milijardi, Robne kuće Beograd sa osam milijardi i Preduzeće za puteve Beograd sa četiri milijarde dinara.