“Balkanski put” recesije i dugova
Kada se grubo sabere, dug država na Balkanu iznosi više od 500 milijardi evra
(ilustracija, jedna od mogućih, "širih" mapa Balkana)
Slovenački list ”Dnevnik” saopštava da „javni dug zemalja bivše Jugoslavije iznosi 90 milijardi evra, dok je pre raspada Jugoslavije iznosio oko 20 milijardi”. Raspad Jugoslavije sa ratnim skubobima, sankcijama, ekonomskom izolacijom, premeštanjem stanovništva koštao je više od 350 milijardi evra što je bitno doprinelo da se većina država bivše Jugoslavije danas nalazi u stanju dužničkog ropstva i na recesionoj putanji.
Ilustracija, kako su nekad izgledali robovi
Koliki su dugovi?
Ulazak Slovenije i Hrvatske u EU nije bitnije doprineo stabilnosti zapadnog Balkana. Podaci govore da je javni dug Slovenije 28,8 milijardi evra i da je porastao na 71,7 odsto BDP-a, a procenjuje se da će ove godine dostići 81 odsto. Na drugom mestu je Hrvatska s dugom od 28,7 milijardi evra. Sledi Srbija s dugom koji je prešao 20 milijardi evra ili 63,3 odsto BDP-a.
Hrvatska i Slovenija koje su i same u krizi teško da mogu biti „lokomotiva” ekonomskog razvoja regiona sem da šire svoje interese i kapital na države bivše Jugoslavije. Hrvatska i Slovenija u svojim strategijama imaju politiku uticaja na prostorima bivše Jugoslavije i Balkana sa proširenjem uticaja na Albaniju.
Javni dug Srbije na kraju marta 2014. godine iznosio je 20,507 milijardi evra, što je 62,3 odsto BDP-a. U martu je javni dug povećan za 109 miliona evra. Nova vlada Aleksandra Vučića u Srbiji pokušava da se spase bankrotstva ali Srbija je već nekoliko godina u recesiji sa elementima deflacije i porasta siromaštva. Javni dug BiH je 5,5 milijardi evra, Makedonije 2,7 milijardi evra i Crne Gore 1,7 milijardi evra.
Teritorija bivše SFRJ na kojoj su nove države uvećale dugove za oko pet puta u toku poslednjih četvrt veka
Dug put opravka?
Države bivše Jugoslavije izguble su tržišta koje je činila Jugolsavija tako da su ekonomije svih država na Balkanu okrenute jedne drugima uz težnju Hrvatske i Slovenije za dominacijom ali i „ekonomski rat” ove dve države, članice EU. Balkan sam po sebi je u “zaleđu” EU i evrozone sa slabim ekonomijama poput Bugarke, Rumunije, Mađarske. Ove države uvezane su u ekomoski interes Nemačke u podunavlju. Grčka nije iskoristila svoju šansu da se proširi na veći deo Balkana na način koji bi joj osiguravao investicioni i strateški prodor.
Realno je očekivati da se u narednih tri do pet godina javni dug država bivše Jugoslavije akumulira na 110 milijadri evra što će sve države bivše Jugoslavije držati u kandžama dužničkog ropstva narednih 15-20 godina.
Podaci iz 2013. godiine pokazuju, kada je reč o spoljnom dugu, da je najgore prošla Rumunija gde je taj dug sa 18 milijardi dolara koliko je iznosio 2003. pre ulaska u EU, dostigao neverovatnih 136 milijardi. Mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi. U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara. Javni dug Albanije je na kraju 2013 godine dostigao 68 odsto i više od 5,36 milijardi evra. Predlogom budžeta Albanije za 2014. godinu projektovan je ekonomski rast od 2,1 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), uz rast javnog duga na 74,8 odsto BDP. Uz to, Albanija planira da napravi “mini” ekonomsku uniju Albanije i Kosova kako bi bila “konkurentnija” na Balkanu.
Zemlje dužnike, pritisnute siromaštvom i recesijom, poverioci primoravaju da rasprodaju sve što se može prodati
Grčka, lider javnog duga
Lider javnog duga na Balkanu i u EU je i dalje Grčka. Makroekonomska situacija u Grčkoj je i dalje nepovoljna uprkos tome što je imala budžetski suficit u 2013, ne računajući neto kamate za dugove. Javni dug je i dalje izuzeztno visok i na kraju 2013. iznosio je 177% BDP.
Grčka je u 2013. po prvi put u za više od šest decenija zabeležila suficit tekućeg plaćanja. Pored toga, usporen je pad bruto domaćeg proizvoda, skoro prepolovljen, i iznosio je 3,6%, a očekivanja vlasti su da će recesija u 2014. prestati i zemlja zabeležiti blagi privredni rast.
Kada bi se grubo sabrao dug država na Balkanu on bi iznosio više od 500 milijjardi evra. Najcelishodnije bi bilo kada bi se afirmisala balkanska ekonomska unija kao neformalna ekonomsko – tržišna asocijacija koja bi išla na međusobnu podršku, razmenu iskustava, investiranju i globalnom definisanju strategija. EU sama po sebi već ulazi u novi krug reorganizacije, tako da će Balkan i članice EU sa Zapadnog Balkana biti za duži period u nepovoljnijoj poziciji u odnosu na razvijeni sever ili krizu u Španiji, Italiji i Francuskoj.
