U budžet od NIS-a 24 milijarde dinara

U vreme teške makroekonomske situacije u Srbiji, ali i regionu, Naftna kompanija Srbije uspela je da u prvom tromesečju 2014. godine ostvari neto profit od 8,6 milijardi dinara, dok je EBITDA (profit pre plaćanja poreza i amortizacije) bila 15,5 milijardi dinara. Ono što je važno, pre svega za državni budžet, je što su uplate u budžet iz ove kompanije porasle za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ukupni iznos obračunatih poreza koje je NIS uplatio u budžet Srbije na svim nivoima u prvom kvartalu bio je 24,15 milijarde dinara.

Na ovaj način Naftna industrija Srbije učvrstila je poziciju kompanije koja najviše učestvuje u budžetskim prihodima. Naime u 2013. godini uplatila je ukupno 120 milijardi dinara, čak 30 odsto više nego u 2012. godini. Sa tim iznosom NIS je imao veći doprinos budžetu nego sledećih sedam kompanija zajedno, računajući tu i duvanske kompanije koje takođe rade sa akciznom robom.

Prema rečima Ljubodraga Savića profesora na Ekonomskom fakultetu zanimljivo je da je NIS sa daleko manjim izvozom od Fijata uplatio toliko novca u budžet, dok najvećeg srpskog izvoznika nema nigde na listi najvećih kontributora u budžet. 

Razlog zašto je NIS i u ovoj godini nastavio sa dobrim rezultatima stručnjaci vide pre svega u dobroj organizaciji, smanjenju troškova, širenju prodajne mreže i osvajanju okolnih tržišta, kao i činjenici da sredstva uložena u investicije počinju da se otplaćuju. To potvrđuje i izjava Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a da su bili spremni na usporavanje finansijskog rezultata zbog teške makroekonomske situacije u regionu, kao i stabilizacije obima proizvodnje ugljovodonika.

On je istakao da je akcenat u ovoj godini stavljen na kontrolu troškova i uvođenju novih tehnologija koje će povećati profitabilnost.

Nenad Gujaničić, broker u Vajs brokeru (Wise) ističe da kada je Gaspromnjeft ušao u NIS on je bio gubitaš i verovatno ima još rezervi za interno smanjenje troškova.

“Glavni faktori dobrih rezultata su rast prodaje na domaćem, ali i ekspanzija na regionalna tržišta, a možda pre svega interna efikasnost. Smanjenje troškova i dobro upravljanje procesima doveli su do rasta profita. Takođe, velike investicije počele su da daju rezultat. Njihova najveća investicija, rafinerija u Pančevu će se ove godine otplatiti, a i osvajanja okolnih tržišta daće rezuzltate u budućnosti”, objašnjava Gujaničić, dodajući da su rast dobiti od skoro 20 odsto i rast prodaje od 14 odsto NIS-a sjajni rezultati s obzirom na ekonomsku stagnaciju i pad kupovne moći stanovništva. On ističe da je ono što je loše, odnos javnih perduzeća pre svega Srbijagasa i Petrohemije koji imaju ogromne dugove prema NIS-u.

“Iako su se mogli čuti u javnosti zahtevi da se profit isplati kroz dividendu, verujem da će NIS i ove godine kao i prošle isplatiti 25 odsto profita vlasnicima. Nema razloga da nauštrb razvoja isplaćuju veće dividende, stavljajući tako akcenat danas na štetu sutrašnjice”, smatra Gujaničić, dodajući da NIS zbog velikog učešća akcize u ceni goriva može doći u situaciju da neka odluka države u smislu povećanja akciza značajno smanji prodaju.

Po mišljenju Ljubodraga Savića, tajna dobrog rezultata NIS-a je u tome što je to dobro organizovana kompnija, ali i u eksploataciji domaće nafte što smanjuje troškove proizvodnje.

“Najvažnija je dobra organizacija na savremenim tržišnim principima poslovanja. Ono što je opterećivalo NIS kao državnu kompaniju Rusi su odstranili. Ne treba zaboraviti i da veći deo proizvodnje NIS izvozi, oni su posle Fijata drugi izvoznik u Srbiji, i to objašnjava dobre rezultate u prvom kvartalu ove godine”, napominje Savić.

I Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja ističe efikasnije poslovanje i racionlaizaciju kao važne faktore rasta profita.

“NIS je koristio i izvoz na regionalna tržišta koja ekonomski stoje malo bolje od našeg. Takođe, počinju da se realizuju investicije u rafineriju i rast prodajne mreže. Ako ove godine dođe do rasta građevinske industrije to će se dobro odraziti i na NIS”, objašnjava Đogović, dodajući i da je to svakako dobra vest i za budžet, ne samo zbog većih poreza i akciza već i zato što veći profit znači i veću dividendu za državu koja je vlasnik 30 odsto ove kompanije.

U toku prvog kvartala za finansiranje investicionog programa ova kompanija je izdvojila 9,62 milijarde dinara, pre svega za projekte vezane za razradu nekonvencionalnih ugljovodoničnih resursa, povećanje efikasnosti korišćenja gasnih resursa, kao i za automatizaciju proizvodnih procesa. Investicije u ekologiju iznosile su 173 miliona dinara.

Prodaja naftnih derivata dostigla je 643.000 tona uz širenje proizvodnog asortimana i poboljšanje kvaliteta rada benzinskih stanica. Obim prerade nafte u rafinerijama kompanije NIS iznosio je 724 hiljade tona. Kompanija je, na osnovu rezultata izveštajnog perioda, zadržala stabilnu proizvodnju ugljovodonika na nivou od 406 hiljada tona naftnog ekvivalenta.