Svetska ekonomija u rukama malobrojnih

Oduvek su ljudi verovali da mali broj nabogatijih ili najmoćnijih, upravlja svetom ili bar delom sveta kome oni pripadaju. Nekada je to bila aristokratija, zatim su se tokom 18. veka pojavili bogati industrijalci a zatim i bankari. Neki svaku pomisao da svetom vlada jedna grupa ljudi nazivaju teorijom zavere, a drugi novim svetskim poretkom. Svejedno, činjenice pokazuju značajnu koncentraciju kapitala i moći u današnjem svetu.

Ako bi se danas neki mogli nazvati vladarima sveta onda bi to bile investicione banke i investicioni, hedž i zajednički fondovi. Na primer, najveći fond na svetu, američki Blekrok (BlackRock), prema podacima iz 2013. godine upravlja sa neverovatnih četiri biliona dolara. Najvećih pet fondova upravlja sa oko 12 biliona dolara. Poređenja radi BDP SAD-a je u 2013. godini prema proceni MMF-a iznosio 16,8 biliona dolara, a Kine 9,2 biliona dolara.

Najveće kompanije u rukama istih vlasnika

Kada se pogleda bilo koja veća američka kompanija sa liste Forčn (Fortune) 500 ili neki evropski gigant, među najvećim akcionarima ponavljaju se stalno ista imena gigantskih fondova.

Tako se među najvećim akcionarima Monsanta nalaze Vangard (Vanguard), investicioni fond  koji upravlja sa 2,2 biliona dolara, zatim fond Stejt strit korporejšn (State street corporation), T. Rou (T. Rowe), Blekrok.

Vlasnici najvećeg broja akcija Mekdonalds korporacije su jedan od najvećih zajedničkih fondova Fideliti (Fidelity) koji upravlja sa 1,4 biliona dolara, a čiji je vlasnik, porodica Džonson, „težak“ blizu 22 milijarde dolara. Među pet najvećih vlasnika akcija poznatog lanca brze hrane su i Vangard, Stejt strit korporejšn i Blekrok.

Danas su najveće američke i svetske kompanije, ne industrijski giganti već investicione banke. Kada se pogledaju akcionari ovih banaka opet se u vrhu nalaze već poznata imena.

Vlasnici Benk ov Amerika (Bank of America), najveće finansijske institucije u SAD su Stejt strit korporejšn, Vangard grupa, Blekrok, FMR- Fideliti, Paulson, JP Morgan, T. Rou, Kapital vorld investors (Capital World Investors), AXA, Bank of NY Mellon.

Vlasnici investicionog giganta JP Morgan su Stejt strit korporejšn, Vangard grupa, Fideliti, Blekrok, T. Rou, AXA, Kapital vorld investors, Kapital risrč global investor (Capital Research Global Investor).

Najveći akcionari Sitigrupe su: Stejt strit korporejšn, Vangard grupa, Blekrok, Paulson, FMR, Kapital vorld investors, JP Morgan, Bank of NY Mellon.

Akcionari banke Vels fargo (Wells Fargo): Berkšir hatavej (Berkshire Hathaway), FMR, Stejt strit korporejšn, Vangard grupa, Kapital vorld investors, Blekrok, Velington (Wellington) Mgmt, AXA, T. Rou i Dejvis selektid advajzers (Davis Selected Advisers).

Kao najveći akcionari Goldman Saksa takođe se pojavljuju četvorka Fideliti, Stejt strit korporejšn, Vangard grupa i Blekrok, kao i Kapital vorld investors, AXA, Masačusets fajnenšel servis (Massachusetts Financial Service) i T. Rou.

Vlasništvo i odlučivanje

A kada pogledamo strukturu akcionara fondova koji su vlasnici skoro svega velikog u SAD vidimo - opet ista imena. Najveći akcionari Stejt strit korporejšn su opet Blekrok, Fideliti, Masačusets fajnenšel servis. Iza Blekroka stoje PNC i Barklis (Barkleys). Ali vlasnici PNC su Velington menadžment (Wellington management), kompanija iz koje je osnivač Blekrok-a potekao, zatim Vangard i Stejt strit korp. Najveći akcionar Barklisa je Blekrok.

I tako, u skoro svim velikim američkim kompanijama kao što su Koka kola, Dipon (DuPont), Alko (Alcoa), Ekson mobajl (Exxon mobil), kao i među najvećih deset akcionara najvećih američkih banaka ponavlja se nekoliko istih imena.

Ovo znači da i u odlučivanju ovih kompanija i banaka presudnu reč imaju vlasnici i direktori svega nekoliko investicionih fondova. I to nije slučaj samo u SAD jer je među najvećim akcionarima evropskih velikih kompanija poput Rojal dač Šela (Royal Dutch Shella) i Alijansa (Allianza) takođe pominju isti fondovi.

Ove gigantske banke i fondovi ne samo da kontrolišu dobar deo američkih i evropskih kompanija, i ne samo da imaju udele u vlasništvu najvećih svetskih kompanija koje eksploatišu prirodne resurse širom sveta, već su i među najvećim finansijerima država, kupujući njihove obveznice. Uostalom dobro je poznata uloga Goldman Saksa u prekomernom zaduživanju Grčke i finansijskim akrobacijama kako bi se njen dug prikazao manjim.

Mreža za kontrolu biznisa

Povezanost između najvećih svetskih transnacionalnih kompanija je u oktobru 2011. godine i naučno dokazana. Tri istraživača sa švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju iz Ciriha su objavila rad “Mreža globalne korporacijske kontrole” u časopisu Ploson (Plosone) (http://www.plosone.org/article/info%3Adoi%2F10.1371%2Fjournal.pone.0025995#s4) u kome su izdvojili 43.060 transnacionalnih kompanija sa liste od oko 30 miliona preduzeća u svetu. Zatim su matematičkim modelima i metodama analizirali vlasništvo ovih kompanija gde su našli preko milion vlasničkih veza između njih. Daljom analizom izdvojilo se 1.318 transancionalnih kompanija sa preklapajućim vlasništvom, gde je svaka imala barem dve vlasničke veze sa ostalim kompanijama iz te grupe, a u proseku je tih veza bilo čak 20. Iako ta grupa od 1.318 kompanija pravi svega 20 odsto globalnih prihoda, svojim vlasničkim vezama upravljaju sa većinom globalnih velikih tzv. “blu čip” kompanija i na taj način kontrolišu oko 60 odsto svetskog prometa.

Nakon još detaljnijeg svođenja vlasničkih veza, stručnjaci švajcarskog instituta su došli do grupe od 147 usko povezanih transnacionalnih kompanija koje su kontrolisale oko 40 odsto bogatstva celokupne mreže. Pojednostavljeno, jedan odsto preduzeća (147) je udelima u vlasništvu kontrolisalo 40 odsto prihoda cele mreže od 1.318 kompanija. Pogađate, u centru ovog čvorišta moći nalaze se gigantske američke i evropske banke i fondovi.

Top 50 među 147 najpovezanijih transnacionalnih kompanija (prema Orbis bazi iz 2007. godine)

1. Barclays plc
2. Capital Group Companies Inc
3. FMR Corporation (Fidelity)
4. AXA
5. State Street Corporation
6. JP Morgan Chase & Co
7. Legal & General Group plc
8. Vanguard Group Inc
9. UBS AG
10. Merrill Lynch & Co Inc
11. Wellington Management Co LLP
12. Deutsche Bank AG
13. Franklin Resources Inc
14. Credit Suisse Group
15. Walton Enterprises LLC
16. Bank of New York Mellon Corp
17. Natixis
18. Goldman Sachs Group Inc
19. T Rowe Price Group Inc
20. Legg Mason Inc
21. Morgan Stanley
22. Mitsubishi UFJ Financial Group Inc
23. Northern Trust Corporation
24. Société Générale
25. Bank of America Corporation
26. Lloyds TSB Group plc
27. Invesco plc
28. Allianz SE

29. TIAA
30. Old Mutual Public Limited Company
31. Aviva plc
32. Schroders plc
33. Dodge & Cox
34. Lehman Brothers Holdings Inc
35. Sun Life Financial Inc
36. Standard Life plc
37. CNCE
38. Nomura Holdings Inc
39. The Depository Trust Company
40. Massachusetts Mutual Life Insurance
41. ING Groep NV
42. Brandes Investment Partners LP
43. Unicredito Italiano SPA
44. Deposit Insurance Corporation of Japan
45. Vereniging Aegon
46. BNP Paribas
47. Affiliated Managers Group Inc
48. Resona Holdings Inc
49. Capital Group International Inc
50. China Petrochemical Group Company

Ova nadnacionalna povezanost postavlja više pitanja. Da li iza njihovog povezivanja stoji samo ekonomski interes ili i namera sticanja moći? Da li ova analiza koja pokazuje udeo u prihodima znači i kontrolu kompanija jer, u većini slučajeva, fondovi ulažu u akcije preduzeća u ime klijenata, ali da li i aktivno učestvuju u upravljanju tim preduzećima? Koja je svrha nacionalnih antimonopolskih pravila kada se megakompanije udružuju na međunarodnom nivou gde nema nikakvih prepreka za zloupotrbu moći? Na kraju, da li je ovakva povezanost dobra ili loša za stabilnost globalne ekonomije, jer kada jedna kompanija krene u bankrot ona vuče za sobom niz drugih, kao što smo videli 2007. i 2008. godine, kada je bankrot Liman bradersa (Lehman Brothers) izazvao talas svetske ekonomske krize a vlade širom sveta, pre svega američka, potrošile hiljade milijardi dolara da bi spasile kompanije od propasti.

Moć nad privredom – moć nad stanovništvom

Odgovore na ova pitanja možda nikada nećemo dobiti, ali već sada postoje dokazi da banke preuzimaju realnu privredu, proizvodnju i prodaju struje, gasa, nafte, metala, hrane, upravljaju aerodromima I, uopšte, svakom mogućom delatnosti koja im se čini profitabilnom a, kako se pokazalo u mnogo slučajeva, ne prezaju od zaobilaženja ili čak kršenja zakona, podmićivanja i prevara da bi stekle što više novca i/ili moći.

Tako su četiri američka kongresmena prošle godine poslali dopis tadašnjem predsedniku američkih Federalnih rezervi Benu Bernankeu, sa upozorenjem da banke sve više preuzimaju realnu ekonomiju i pri tome stiču apsolutnu moć nad stanovništvom. Tako je na primer, banka Morgan Stenli u junu 2012. uvezla u SAD četiri miliona barela nafte. Koka kola je podnela prijavu protiv Goldman Saksa koji je sakupljao aluminijum u svojim skladištima i tako povećavao njegovu cenu na berzama. Ova banka, takođe, upravlja aerodromima, naplaćuje putarine, i upravlja lukama. Druga velika banka JP Morgan je “otela” desetine miliona doara od stanovnika Kalifornije, prodajući struju iz svojih elektrana, pri tome manipulišući cenama.

Prema pisanju finansijksog analitičara, novinara i vlasnika jednog investicionog fonda Berija Ritholca (http://www.ritholtz.com/blog/2013/08/energy-markets-are-manipulated/) skoro svako tržište robe na svetu je manipulisano od strane banaka. Tako nekoliko odabranih fiksira cene zlata, srebra, valuta (tržište teško 4,7 biliona dolara dnevno), kamatnih stopa (afera nameštanja Libora i Euribora, kamatnih stopa za koje je vezana aktiva od 800 biliona dolara), nafte, prirodnih resursa…

Interesantno je da je Goldman Saks indirektno priznao da može da manipuliše tržištima kada su 2009. Godine, nakon krađe njihovog softvera, u prijavi napisali da bi “ovim programom neko ko zna kako se koristi mogao da manipuliše tržištima”.

S druge strane, kada kriza koju su sami izazvali, pumpanjem balona drugorazrednih hipotekarnih obveznica, uzdrma njihove profite tu su američke vlasti i FED da ih spasu enormim količinama novca na račun javnog duga. Prema proceni finansijskog analitičara Krisa Valena, banke sa Volstrita godišnje dobijaju direktne ili indirektne subvencije od neverovatnih 780 milijardi dolara.

Zauzvrat, prema nekim procenama, najbogatiji ljudi na svetu 2012. godine na ofšor računima imali su sakrivenih oko 32 biliona dolara.(http://www.reuters.com/article/2012/07/22/us-offshore-wealth-idUSBRE86L03U20120722)

Srbija – “mali zalogaj”

Zemlje u razvoju, kao što je Srbija su mali zalogaj za tako velike igrače čiji godišnji prihodi višestruko prevazilaze ceo BDP Srbije. Međutim, i zemlje u razvoju imaju nešto na čemu se može zaraditi a to su, uglavnom, resursi i u nekim slučajevima tržište, kao što smo videli na primeru duvanske industrije i fabrika cementa i piva u Srbiji. Zato smo i prošle godine imali posetu ljudi iz Goldman Saksa srpskoj vladi kada su se naši zvaničnici pohvalili da je ova poznata investiciona banka pokazala interesovanje za srpsku poljoprivredu (gde je posebno zanimljiva mogućnost prodaje zemlje strancima od 2017. godine), metalurgiju, odnosno RTB Bor i formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata.

Takođe, strane kompanije vole da napomenu da su u Srbiji uvek interesantni sektori energetike, odnosno proizvodnje struje i telekomunikacija gde imamo Telekom čija se privatizacija odavno najavljuje.