Srbiji preti pad cena?

Od svih nedaća sa kojima se srpska ekonomija susreće sada nam preti i deflacija, odnosno smanjenje potrošačkih cena, a čak i niska inflacija može da šteti privredi. Srbiji, koja nikada od II svetskog rata nije imala taj problem, već naprotiv često nekontrolisanu inflaciju, pa čak i hiperinflaciju 1993-94. tada najveću u svetskoj istoriji, prema rečima Gordane Cotič Vukotić saradnice Makroekonomskih analiza i trendova, sada nizak nivo cena preti da negativno utiče na privredni rast.

Kako postići privredni rast?

„U evrozoni ovaj problem je izraženiji jer je u martu preliminarna ocena inflacije svega 0,5 odsto dok je cilj Evropske centralne banke nešto ispod dva odsto. Nasuprot utisku da je deflacija ili niska inflacija do 0,9 odsto dobra, to nije tako. Ukoliko potrošačke cene padaju, destimulišu se investicije, a stimuliše se štednja. Građani i preduzeća očekuju da će njihov novac vredeti više i zato se odlučuju na štednju umesto investiranja. Bez investicija nema oporavka proizvodnje, a ovo pre svega važi za zemlje sa budžetskim deficitma i visokim javnim dugom kao što je Srbija“, upozorava Cotič Vukotić.

Za zemlje koje se nalaze u nezavidnoj situaciji poput nas, gde će ove godine deficit budžeta biti sedam, a verovatnije čak osam odsto BDP (najveći u Evropi), i sa javnim dugom od preko 62 odsto BDP, rast privrede je jedina šansa da se deficit smanji i povećaju poreski prihodi. Alternative nisu baš sjajne, a ni dugoročno održive.

„Druge dve strategije su da se smanjuju rashodi, plate, penzije, što je nepopularno - ili zaduživanje. Mi smo već na visokom nivou javnog duga i dalje zaduživanje može biti sve skuplje, investitori će da traže sve više kamate, što samo povećava problem“, napominje ona.

U svom istraživanju ona je analizirala proizvode potrošačke korpe i došla do rezultata da je skoro polovina proizvoda iz potrošačke korpe u deflaciji, odnosno da im cene padaju. U evrozoni smatraju da je alarmantno kada 20 odsto potrošačke korpe u deflaciji.

U Srbiji koja je prošlu godinu završila sa međugodišnjom inflacijom od 2,2 odsto, a u februaru je bilo 2,6 odsto, problem može da napravi i niska inflacija, kaže ona.

„Iako niska inflacija nije destimulativna kao inflacija, i dalje nije dobro okruženje za investicije“, smatra ona.

Evropa ne sluša MMF

Miladin Kovačević, saradnik MAT-a i član Saveta guvernera NBS ističe da u zemlji kakva je Srbija i inflacija od, na primer, četiri odsto može biti preniska i da svako dalje spuštanje inflacije može više da košta nego što donosi koristi.

U razvijenim zemljama, pre svega SAD i evrozoni, a najviše Japanu koji se već dve decenije nalazi u stagnaciji ili deflaciji, problem predstavlja takozvana zamka likvidnosti. To je situacija kada je centralna banka već smanjila kamatnu stopu na nulu, i tako novac učinila jeftinim u nameri da podstakne privredni rast i inflaciju, i dalje više nema mogućnosti da smanjuje kamatu. U SAD su to rešili štampanjem 85 milijardi dolara mesečno (od nedavno je to smanjeno na 75 milijardi dolara), odnosno Federalne rezerve otkupljuju državne obveznice u tom iznosu sveže emitovanim dolarima.

Evropa taj problem nije rešila s obzirom da se rast cena približava nuli, a kamatna stopa se nalazi na 0,25 odsto.

Međunarodni monetarni fond je nedavno upozorio Evropsku centralnu banku na opasnost od deflacije i pozvao da dalje spusti kamatnu stopu, ali ECB nije to uradila. MMF navodi da je u evrozoni potrebno dodatno labavljenje politika centralnih banaka, uključujući nekonvencionalne mere neophodne da bi se smanjili rizici od usporavanja inflacije i kretanja ka deflaciji.

MMF u 2014. u evorozni očekuje inflaciju od 0,9 odsto, nakon prošlogodišnjih 1,3 odsto.

Ostatke srpske privrede uništava nelikvidnost

Međutim, za Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu nema nikakve opasnosti od deflacije, pogotovu u Srbiji. Prema njegovim rečima u razvijenim zemljama to može da bude opasnost i to se dogodilo u Velikoj krizi 1929-1930. godine, i deflacija može da utiče na kontrakciju privrede, smanjenje proizvodnje i pad kupovne moći, ali mi u Srbiji treba da se plašimo samo inflacije.

„Ovih dva odsto inflacije prošle godine nije realno i verujem da je stopa rasta potrošačkih cena veća nego što to statistika pokazuje. Takođe, niska inflacija prošle godine je rezultat sticaja okolnosti - dobre poljoprivredne sezone, država nije povećavala kontrolisane cene, cena nafte je bila stabilna - ali pre svega pada kupovne moći građana“, napominje on i tvrdi da ima dosta naznaka da će ove godine biti veća inflacija od prošlogodišnje.

Prvi rizik je da se ne ponovi tako dobra poljoprivredna sezona, a drugo su najave da će javna preduzeća raditi po tržišnim principima, što znači da im neće biti ograničavane cene, a to opet znači povećanje njihovih cena. Takođe, kriza u Ukrajini može uticati na cenu nafte i gasa, a mi smo veliki uvoznici energenata. Takođe, kako ističe Savić, Narodna banka drži izuzetno visoku kamatnu stopu od 9,5 odsto, jednu od najviših u Evropi, tako da i tu ima prostora za smanjenje.

 „Nije nama problem deflacija, nego ovo malo privrede što imamo uništiće nelikvidnost. Kod nas država ne plaća u roku od 45 dana kao što je propisano, velike firme su najveći poreski dužnici, trgovinski lanci ne plaćaju dobavljačima. Ovde ko hoće da radi pošteno, nema nikakve šanse. To su najčešće male porodične firme koje nemaju nikakvih rezervi i ako im jedan ili dva dužnika ne plate - gotovi su. Tu bi mogla NBS da smanji referentnu kamtnu stopu, jer država plaća bankama 9,5 odsto za repo hartije i tako drži dinar i cene. Na primer u Češkoj je kamatna stopa 0,05 odsto. Spuštanjem kamatne stope upumpava se novac u privredu jer se više bankama ne isplati da drže novac kod NBS nego bi morale da traže klijente koji imaju profitabilne poslove. Postoji opasnost i da banke sa tim dinarima kupuju evre, što bi dovelo do rasta kursa. Ipak, ako se želi rast privredne aktivnosti kamatna stopa mora da se smanji i da se privredi omogući jeftiniji novac“, napominje Savić, dodajući da i naši tajkuni traže smanjenje kamtane stope, ali njima novac treba za trgovinu i uvoz, dok bi trebalo dizati industriju i izvoz.