Kamate potapaju budžet

Srbija je iz budžeta u prošloj godini izdvojila 94,5 milijardi dinara (835,6 miliona evra) za otplatu kamata na javni dug, a još je 433,3 milijardi dinara (3,83 milijarde evra) dospelo glavnice, što znači da je ukupno isplaćeno 527,8 milijardi dinara (4,66 milijardi evra) za servisiranje javnog duga u prošloj godini. Prema budžetu za ovu godinu izdaci za kamate biće povećani za oko 18 milijardi dinara, a za glavnicu za još oko 30 milijardi dinara, što znači da će samo na osnovu duga budžet biti olakšan za skoro pet milijardi evra.

Otplata kamata, jedna od najvećih stavki u budžetu

Neprekidnim i sve bržim zaduživanjem, jedna od najvećih stavki u budžetu postala je rashodi po osnovu otplate kamata. Samo izdvajanja za plate i penzije su pojedinačno veće stavke od kamata. Tako su ukupni kapitalni izdaci u 2013. godini iznosili 84 milijardi, a u 2014. godini će biti svega 50 milijardi dinara.

U 2013. godini realno su porasli samo izdaci za kamate i to celih 28 odsto. Izdaci za nezaposlene su ostali na istom nivou kao 2012, a svi ostali su smanjeni. Kapitalni izdaci su smanjeni skoro 40 odsto, subvencije za više od 15 odsto, a realno su smanjena izdvajanja i za plate, penzije, socijalnu pomoć, bolovanja...

Tako smo došli u situaciju da država, da bi otplatila kamate mora da štedi na svemu i još da povećava poreze a, istovremeno, da pravi sve veći i veći deficit zbog čega mora dodatno da se zadužuje, što opet povećava troškove kamata i tako u nedogled ili barem sve dok neko želi da nam pozajmljuje.

Sledi sve veće zaduživanje

U budžetu za ovu godinu planirano je zaduživanje za 662,5 milijardi dinara. To će biti ostvareno, pre svega, emitovanjem domaćih hartija od vrednosti u visini 330 milijardi dinara, emisijom evroobveznica od 68,5 milijardi dinara i uzimanjem kredita kod banaka i inostranih država za 264 milijarde dinara.

U budžetu je navedeno i da će Republika Srbija odobriti projektne zajmove sa, između ostalih, Svetskom bankom u visini od 500 miliona dolara namenjenih restrukturiranju javnih preduzeća, a koji je Svetska banka nedavno zamrznula zbog sporog sprovođenja reformi. Tu je, takođe, uračunat i zajam UAE od tri milijarde dolara za podršku Republici Srbiji, na čuđenje ekonomista, s obzirom da nikakav pismeni sporazum ili ugovor o ovome zajmu ne postoji.

Aleksandar Vućić i šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan: očekuje se da Ujedinjeni Arapski Emirati odobre Srbiji ppozajmicu od tri milijarde dolara

Prema Fiskaloj strategiji Ministarstva finansija do 2016. godine i posebno u 2017. godini, kada mnogi krediti i evroobveznice dospevaju na naplatu, ovaj začarani krug samo će se povećavati. Prema podacima Ministarstva finansija u 2017. godini troškovi kamata će dostići čak 140 miijardi dinara. Prema kursu od 115 dinara (pošto je skoro 80 odsto duga u devizama, iznos duga u dinarima će se menjati u skladu sa promenom kursa) to znači da ćemo u 2017. iz budžeta dati čak 1,2 milijarde evra samo za kamate, što će prema projekciji Ministarstva iznositi 2,9 odsto BDP. Sa dospelom glavnicom, otplata duga u 2017. će nas koštati čak 6,4 milijarde evra.

Lažna slika o manjoj zaduženosti nego što je stvarna

Istovremeno privredni rast (projektovani) je toliko nizak da novostvorena vrednost neće moći da pokrije ni kamate koje moramo da platimo. Tako je javni dug u odnosu prema BDP od 2010. godine povećan za 17 procentnih poena, sa 44,5 odsto na 61,2 odsto BDP na kraju prošle godine, i iznosio je 20 milijardi evra. Doduše, nešto dobro u ovome našao je ministar finansija Lazar Krstić koji je izjavio da je pozitivna vest i što je javni dug na kraju 2013, umesto projektovanih 64,7 BDP iznosio 62,7 odsto.

Lazar Krstić, ministar finansija

Čak i ovako visok nivo javnog duga je ublažen statističkim dovijanjima i politikom jakog dinara, jer prema rečima ekonomiste Mlađena Kovačevića, odnos javnog duga i BDP-a je neupotrebljiva cifra koja stvara lažnu sliku da smo manje zaduženi nego što jesmo.

“Sa jedne strane za obračun BDP-a koriste se tekuće cene, što znači da je BDP naduvan visokom inflacijom a, s druge strane, već deceniju vodimo politiku jakog dinara što znači da je visina BDP-a u evrima precenjena, a visina javnog duga potcenjena. Kada se te dve veličine stave u odnos stvara se veštački utisak da nismo preterano zaduženi, mada je i takav iznos javnog duga ogroman. Kada se tome doda spoljni dug koji je na nivou 83 odsto BDP, onda se vidi u kolikim smo problemima”, ističe Kovačević.

Profesor Mlađen Kovačević

Obaveze koje je država preuzela prema inostranstvu moraju se izmiriti a, kako Kovačević objašnjava, toliko je obaveza stvoreno da je recimo u 2012. godini 1,2 milijarde dolara otišlo iz zemlje više nego što je ušlo, a sličan trend nastavljen je i prošle godine.

“Spoljni dug mora se na vreme plaćati, jer ako se ne bi platilo nekoj instituciji, to bi se pročulo i niko ne bi više hteo da pozajmljuje Srbiji. S druge strane unutrašnji dug može da se odloži. Na primer, dug prema nekom javnom preduzeću u kome je direktor i Upravni odbor partisjki postavljen, može uvek da odluči da ne traži isplatu duga koliko god to štetno za preduzeće bilo”, objašnjava ovaj ekonomista.

Uz sve veći dug, nedavno obaranje kreditnog rejtinga Srbije od strane rejting agencije Fič svakako će doprineti da zaduživanje bude još skuplje.

“Teško će posle toga davati kredite sa istom kamatnom stopom kao do sada. Nastaje težak problem kako pokriti tolike dugove, a na kraju, ne daj bože, može se desiti i da NBS štampa pare, ako baš zagusti. To bi onda značilo inflaciju, skok kursa…”, pesimističan je Kovačević. 

izvor: Zakon o budžetu, Fiskalna strategija za 2014. sa projekcijama do 2016. godine, projekcije Min. finansija