NBS drži visoku kamatnu stopu zbog izbora?

U ovom trenutku, na globalnoj sceni, od strane Međunarodnog monetarnog fonda i centralnih bankara razvijenih zemalja stižu upozorenja da bi deflacija mogla ugroziti oporavak globalne privrede. Taj problem preti pre svega evrozoni gde je inflacija prošle godine iznosila svega 0,8 odsto, dok je cilj Centralne evropske banke - malo ispod dva odsto.

U Evropi, Grčka, prvi put posle 1959. godine, Kipar, Bugarska i Letonija su zabeležile pad cena na godišnjem nivou (decembar 2013. prema decembru 2012). I u SAD je inflacija bila ispod projektovanog cilja i iznosila je 1,5 odsto. Japan se već više od decenije bori sa nultom inflacijom, a čak i u Kini je rast indeksa potrošačkih cena smanjen na svega 2,5 odsto, s obzirom na visok privredni rast.

Kristin Lagard, predsednica MMF-a je ove nedelje izjavila da “sa inflacijom ispod cilja mnogih centralnih banaka, vidimo rastuće rizike deflacije što bi moglo biti pogubno za privredni oporavak”.

Deflacija ugrožava perspektive za trajniji ekonomski oporavak a, pri postojećoj recesiji, smanjenje cena dodatno produbljuje recesiju u kojoj se privreda nalazi. U slučaju sporog privrednog rasta, deflacija dodatno usporava, objašnjava Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On ističe da je deflaciju teže lečiti nego inflaciju, što se potvrđuje u industrijski razvijenim zemljama koje strahuju od “japanskog sindroma”.

Đorđe Đukić

U NBS ne vide opasnost od deflacije

Srbija nikada nije bila poznata po niskoj inflaciji (osim u periodu Velike depresije između dva svetska rata kada smo imali ozbiljnu deflaciju), ali na kraju prošle godine inflacija je iznosila svega 2,2 odsto, najmanje u poslednjih 40 godina, kako je izjavila guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. U poslednjih šest meseci prošle godine imali smo čak i deflaciju, cene su smanjene za 0,7 odsto od jula do decembra. I dok većina svetskih centralnih banaka smanjuju kamatnu stopu, Izvršni odbor NBS je prošle nedelje objavio da zadržava referentnu kamatnu stopu na 9,5 odsto, što je posle Belorusije najviša kamatna stopa u Evropi.

U saopštenju NBS navodi se da će se u narednom periodu inflacija vratiti u granice cilja, a Izvršni odbor je odlučan da monetarna politika bude usmerena na njenu trajnu stabilizaciju na tom nivou.

“Iako su značajno smanjeni inflatorni pritisci, kao i inflaciona očekivanja, Izvršni odbor je konstatovao da je neophodno voditi opreznu monetarnu politiku imajući u vidu rizike koji proističu iz kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima, pre svega, odluku FED-a o postepenom smanjivanju kvantitativnih olakšica. Takođe, dosledno spovođenje mera fiskalnog prilagođavanja, zajedno sa smanjenim inflatornim pritiscima, doprineće povećanju otpornosti na eksterne rizike, što bi se pozitivno odrazilo na započeti privredni oporavak”, konstatovao je Izvršni odbor.

Stručnjaci smatraju da Narodna banka u ovom trenutku pokušava da održi devizni kurs stabilnim u strahu da bi deprecijacija dinara mogla pogurati inflaciju.

Ivan Nikolić, član Saveta NBS ističe da kod nas nema rizika od deflacije jer se očekuje rast kontrolisanih cena u prvom kvartalu, a imamo i očekivano slabljenje dinara.

Ivan Nikolić

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe da ono što se vidi jeste snažna dezinflacija koju pokazuje razlika između proseka (godina na godinu) i rasta cena u toku godine.

“Štaviše, ta se dezinflacija nastavlja, tako da je tekuća inflacija negde oko nule. Na osnovu toga bi se moglo predvideti da postoji značajan rizik deflacije u ovoj godini. To je, naravno, posledica pada svih vidova potrošnje, uključujući i investicije. Takvo usporavanje inflacije bi u normalnim okolnostima trebalo da podstakne centralnu banku da nastavi sa smanjivanjem takozvane referentne kamatne stope. Rizik monetarne politike se sadrži u kretanju kursa. Centralna banka ne zna da li bi smanjenje kamatne stope dovelo da značajnije depresijacije dinara sa nepoznatim posledicama po stopu inflacije. Ti su rizici, po mom mišljenju, mali u okolnostima kada su plate i penzije praktično zamrznute. Ostaje problem očekivanja, jer ako se oceni da od reformi i fiskalne konsolidacije nema ništa, napuštanje dinara bi moglo da bude značajno, a onda bi i dinar devalvirao i eto ponovo inflacije. No, ako centralna banka iz straha da ne dođe do tih negativnih očekivanja nastavi da drži kamate na visokom nivou, to će uticati negativno na privrednu aktivnost i imati upravo taj efekat koji se želi izbeći”, objašnjava Gligorov.

Vladimir Gligorov

Izbori i ekonomska politika

Đukić smatra da se Srbija ne može porediti sa razvijenim zemljama, jer je prošlogidšnja niska inflacija samo jedna sekvenca u našoj ekonomiji.

“Za Srbiju su karakteristični hronični visoki troškovi, dugogodišnja niska produktivnost i visoka inflatorna očekivanja zbog čestih promena izvršnih i monetarnih vlasti i stalnog iščekivanja temeljnih reformi”, napominje Đukić.

Prema njegovim rečima, trenutna niska inflacija je splet specifičnih okolnosti, a pre svega drastičnog pada tražnje stanovništva koji traje od početka krize.

“Takođe, na zauzdavanje inflacije uticala je dobra poljoprivredna godina koja je oborila cene hrane. Uz to, Srbija je zemlja sa rekordno visokom referentnom kamatnom stopom. Visoko restriktivna monetarna politika je dodatno pojačala smanjenje cena. Takođe je delovala kao odbrana deviznog kursa, mada mislim da je taj kanal u kom rast kursa utiče na rast cena prilično zatvoren, jer zbog smanjenje tražnje građani ne mogu da plate te više cene”, ističe Đukić.

Ipak, prema njegovim rečima, ključni faktor za držanje stabilnog kursa je iščekivanje odluke o izborima.

“NBS održava mirno devizno tržište posebno u uslovima niskog prometa, jer sada devize kupuje i prodaje samo ko mora. Svi iščekuju da li će biti izbora, ali ne zbog samih izbora, već zbog toga da li će nova vlada ići u reforme ili ne”, objašnjava on.

S druge strane, visoka referentna kamatna stopa ima svoju cenu koju plaćaju oni koji uzimaju kredite u dinarima, ali i “kroz visoku kamatnu stopu država, odnosno monetarna vlast štiti dužnike, jer svako pomeranje kursa izaziva talas bankrotstava, što je nepoželjno pred izbore”, kaže Đukić.

I ekonomsita Goran Nikolić smatra da NBS ne smanjuje kamatnu stopu da bi odbranila kurs, zbog izbora.

“U januaru je Narodna banka prodala 190 miliona evra na deviznom tržištu da bi odbranila kurs dinara, bez neke preke potrebe. Razlog je što se želi stabilan kurs bar do izbora. To odgovara i bankama koje kupuju blagajničke zapise NBS, jer njih ne zanima inflacija već samo da bude što manja razlika između kursa po kom su ušli u repo papire i kursa po kom će izaći”, objašnjava Nikolić.

Goran Nikolić

Iako je u drugoj polovini prošle godine Srbija imala deflaciju koja je prouzrokovala da u decembru inflacija iznosi svega 2,2 odsto u odnosu na decembar prethodne godine, treba reći da je prosečna godišnja inflacija koja se često uzima kao pokazatelj kretanja cena u jednoj godini iznosila 7,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Razlog je što smo u prvoj polovini prošle godine imali visok rast cena koji je u aprilu dostigao čak 14,4 odsto na godišnjem nivou. Zanimljivo je da je i u 2012. koju smo završili sa godišnjom inflacijom od 12,2 odsto, prosečna godišnja inflacija iznosila takođe 7,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ivan Nikolić objašnjava da je tome uzrok visoka inflacija prenesena iz 2012. koja je krenula da se smanjuje tek od polovine godine.

„U 2014. godini prosečna godišnja inflacija biće niža nego inflacija merena na kraju 2014. u odnosu na kraj 2013. godine (decembar na decembar), zato što u ovu godinu prenosimo faktički deflaciju. U 2013. godinu smo preneli visoku inflaciju iz 2012. godine i tek od sredine godine krenuli da je smanjujemo. Iz tog razloga je u 2013. prosečna godišnja inflacija bila viša od inflacije merene u decembru u odnosu na decembar 2012“, kaže Ivan Nikolić