Zaduživanje kao ekonomski uspeh

Srbija je ostvarila još jedan međunarodni ekonomski uspeh, naime u četvrtak je uspela da se zaduži za još milijardu dolara. Ne skrivajući zadovoljstvo, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je Srbija prodala milijardu dolara evroobveznica sa prinosom od 6,625 odsto što je znatno niže od 7,5 procenata koliko je iznosio prinos na evroobveznice koje je emitovala prethodna vlada u septembru prošle godine.

Ova situacija jako podseća na prošlogodišnju, kada je tadašnji premijer Mirko Cvetković objavio istorijski događaj za Srbiju, jer se prvi put državna hartija od vrednosti kotira na evropskom tržištu, a zainteresovanost za ovu vrstu hartija je velika jer je tražnja bila duplo veća od ponude.

Još jedna zanimljivost vezana za ovu prodaju obveznica, koja je u stvari novo zaduživanje, je i to što je planirana emisija 750 miliona dolara, a zbog velike tražnje Srbija je izašla u susret investitorima i zadužila se još 250 miliona dolara sa dospećem 2021. godine.

Prinos na srpske obveznice emitovane u četvrtak jeste smanjen u odnosu na dug iz septembra prošle godine za 87,5 baznih poena, ali kamata od 6,6 odsto je i dalje visoka, upozoravaju stručnjaci. Španija koja važi za zemlju u najvećim problemima u EU - osim Grčke, ovog meseca se zadužila za 858 miliona evra na rok od deset godina uz prinos od 5,666 odsto. Italija koje je evropski rekorder po visini javnog duga emitovala je 2,9 milijardi evra vredne desetogodišnje obveznice sa kamatom od 5,24 odsto. Na primer, Zambija se pre nekoliko dana zadužila na deset godina, kao i Srbija u dolarima, i platiće kamatu od 5,4 odsto, odnosno za ceo procentni poen manje od Srbije. Mnogo draži investitorima su i Bugari koji su se u julu zadužili petogodišnjim obveznicama po ceni od 4,25 odsto, dok na primer Nemačkoj čak plaćaju da kupe njene obveznice, budući da je kamata od 1,23 odsto manja od inflacije u ovoj zemlji.

Nenad Gijaničić

Nenad Gujaničić, analitičar Sinteza investa napominje da iako je kamatna stopa ovoga puta manja nego prošlog, i dalje se radi o visokom trošku zaduživanja.

Zaduživanje po ovako visokim stopama ima smisla samo ako se očekuju visoke stope rasta BDP-a. U suprotnom to je put ka dužničkom ropstvu. Na primer, kada stope prinosa na desetogodišnje obveznice za članice evrozone dođu na nivo od šest, sedam odsto, one zovu u pomoć međunarodne finansijske institucije. Svakako je dobro što je stopa niža nego prošlog septembra, ali zanimljivo je da se i ova vlada zadužila u dolarima, a ne u evrima koji su faktički rezervna valuta u Srbiji, jer je većina obaveza i trgovinskog prometa u evrima. Tu postoji i valutni rizik, pa je tako od prošle godine dolar sa 75 dinara skočio na 88 dinara, što je znatno povećalo naše troškove servisiranja duga u dinarima, ističe Gujaničić.

Mnogi domaći i strani analitičari procenjivali su značajan rast kamata na dug srpske države budući da je javni dug već debelo prešao zakonski limit od 45 odsto i bliži se nivou prezaduženosti od 60 odsto, kao i zato što je u avgustu smanjen kreditni rejting Srbije na BB- sa negativnim izgledima od strane rejting agencija Standard end Purs i Fič. Nemačka Komercbanka je 3. septembra u analizi ocenila da se Srbija nalazi u stanju nadolezeće krize i da će se to odraziti na visoke stope prinosa na naš dug. Uprkos tome, kamata je snižena u odnosu na pre godinu dana, a po svemu sudeći, ne zahvaljujući ekonomskoj politici, novoj vladi ili ministru finansija koji je najavio smanjenje duga, a onda povećao deficit budžeta na 203 milijarde dinara prilikom donošenja rebalansa.

Osim domaćih faktora na cenu zaduživanja utiče i generalna situacija na tržištu, posebno kada se radi o dolarskim obveznicama. Američki FED je spustio kamatnu stopu skoro na nulu, pa je i to doprinelo jeftinijem zaduživanju. Takođe, Amerika je donela odluku o Kvantitativnoj relaksaciji (QE3) što u stvari znači štampanje dolara kako bi ih upumpali u svoj sistem, objašnjava Gujaničić.

Upravo to bi moglo biti objašnjenje zašto su 70 odsto srpskih evroobveznica emitovanih u dolarima kupili američki fondovi i investitori.

Ovaj talas žele da uhvate i Mađari koji planiraju takođe da emituju obveznice, iako je njihov rejting na džank (smeće) nivou budući da je Evropska centralna banka objavila neograničen otkup obveznica, da je FED otpočeo treći krug kvantitativnih olakšica i da je Centralna banka Japana odlučila da otkupi 126 milijardi dolara vredne obveznice, što sve zajedno znači ogromnu ponudu novca na međunarodnim finansijskim tržištima. Inače prinos na mađarske obveznice sa dospećem 2019. godine iznosi 5,99 odsto.

Mlađen Kovačević

Ekonomista Mlađen Kovačević u startu odbija da se tu radi o bilo kakvoj prodaji, već najgorem zaduživanju države.

Ovde država emituje državne zapise, a ko ih kupi dobija vrlo visoku kamatu u devizama i na kraju isplatu glavnice. I Dinkić se time hvali, kao i Cvetković koji je govorio ´uspešno smo prodali obveznice´, a plaćamo kamatu 7,25 odsto. Veoma me podsećaju na naše političare iz 2001. godine koji su došli iz inostranstva i hvalili se kako su uspeli da dobiju nove kredite. Malo me je iznenadilo smanjenje kamate jer je rejting zemlje pao, a devizna situacija se znatno pogoršala. U prvih sedam meseci iz zemlje je izašlo preko 2,5 milijarde evra, dok je bilans u prošloj godini u istom periodu bio pozitivan. Ipak i dalje su to visoke kamatne stope, više od španskih iako je ta zemlja u velikoj krizi. Takođe je jako problematično i neizvesno šta će biti sa odnosom evra i dolara, od čega će zavisiti visina našeg duga, upozorava Kovačević.

U svakom slučaju, Srbija će samo na ime kamata na hartije emitovane u prošlom i ovom septembru morati godišnje da izdvaja skoro 140 miliona dolara. Za servisiranje spoljnog duga osim toga neophodno je 4,5 milijarde evra.

“Ovo je najgora vrsta kredita, ona koja se potroši kroz budžet. Imalo bi smisla da se uzme kredit za izgradnju, na primer, hidrocentrale, pa se onda prodaju viškovi struje koju ta elektrana proizvodi. Ovako to nije ni moralno prema budućim generacijama kojima ostaje da servisiraju ogromne obaveze, a na kraju nije ni domaćinsko ponašanje. Moglo je to i na drugi način da se uradi, da se smanje izdaci koje odnosi korupcija, pa da se smanji administracija ili da im se smanje plate kao što je urađeno u Nemačkoj pre par godina ili bar da se ukinu te agencije. Od cele priče o sto agencija, ukida se samo sedam, a i to je pitanje kako će uraditi. Ova vlada se ponaša vrlo slično kao prethodna, a došli su na vlast kritikujući je”, podseća Kovačević.
Javni dug na kraju avgusta prema podacima Ministarstva finansija iznosio je 15,47 milijardi evra, odnosno milijardu više nego na početku godine. Prema procenama Fiskalnog saveta javni dug već je na 56,5 odsto BDP-a sa tendencijom da dođe do 60 odsto do kraja godine. Kovačević ističe da su te računice neupotrebljive, odnosno da se samo zloupotrebljavaju, jer je do ove emisije obveznica 83 odsto javnog duga bilo u devizama.

“Sa kursom od 115 dinara za evro, dinar je i dalje precenjen, a evro podcenjen. Tako iskazan podcenjen javni dug stavlja se u odnos sa inflacijom napumpanim BDP-om i dobija se mnogo manja zaduženost nego što stvarno jeste. U isto vreme sve smo bliži grčkoj, samo što Grčkoj pomaže EU, a i duguje u sopstvenoj valuti, dok nama nema ko da pomogne, a i ne znam odakle nam devize da vratimo silne dugove”, zaključuje Kovačević.