Trgovinski deficit u 2011. šest milijardi evra

Svetska kriza prolazi, mogli smo pročitati u vestima koje su prenele izjavu direktorke MMF-a Kristin Lagard. U Srbiji su to izgleda shvatili još prošle godine i vratili se na stari model ekonomije gde se sve i svašta uvozi, a malo šta proizvodi i izvozi.

Tako je platnobilansni deficit u 2011. godini iznosio skoro tri milijarde evra, a u odnosu na 2010. godinu veći je za 42,5 odsto. Veći rast izvoza od uvoza iz 2010. godine potpuno je neutralisan u prošloj godini, pa je uvoz rastao po stopi od 14,5 odsto, a izvoz 14,1 odsto. Pošto je u apsolutnim veličinama uvoz skoro dva puta veći od izvoza, ovo znači da se povećao i spoljnotrgovinski deficit za 15 odsto u odnosu na 2010. godinu i prevazišao je šest milijardi evra, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Sve suprotno od najavljenih novih radnih mesta, rasta izvoza i BDP-a

Neslavna propast “modela rasta”

U januaru ove godine nastavljen je trend, pa je u tom mesecu uvoz bio veći od izvoza za 476,3 miliona evra, odnosno 9,8 odsto više nego u istom mesecu 2011. S druge strane, industrijska proizvodnja je nakon skromnog rasta u 2011. godini od 2,1 odsto, u januaru ove godine smanjena za 2,7 odsto u odnosu na januar 2011, a čak 16 odsto u odnosu na prosek prošle godine.

Tako je model rasta zasnovan na izvozu koji je uz fanfare predstavljen krajem 2010. godine i koji je obećavao 400.000 novih radnih mesta, skok izvoza, investicija i BDP-a, neslavno propao samo godinu dana nakon promocije.

Doduše, priliv investicija u 2011. godini iznosio je 1,83 milijarde evra, što je za oko milijardu više nego u 2010. godini, ali ovde treba napomenuti da u taj zbir ulazi i prodaja Maksija belgijskom Delezu od strane Delte za oko 900 miliona evra, što Belgijanci mogu smatrati investicijom, ali teško i naša država.

Pogoršanje salda tekućeg računa za 886 miliona evra posledica je povećanja deficita u trgovini za 585miliona evra, rasta deficita u prihodima i rashodima od dohotka za 88 miliona evra i smanjivanja suficita na poziciji tekućih transfera za 213 miliona evra. U trgovinskoj razmeni deficit je povećan za 740 miliona evra, dok je u trgovini uslugama suficit povećan za 156 miliona evra.

Rekordni uvoz u decembru

Samo u decembru prošle godine izvoz je iznosio 703,9 miliona, a uvoz neverovatnih 1,42 milijarde evra. Tako se u tom mesecu, prema godišnjem godišnjem nivou, izvoz smanjio za 3,1 odsto a uvoz povećao za čak 18,1 odsto. Ovo je od 2008. godine rekordna vrednost uvoza u jednom mesecu. Prema mišljenju analitičara, trgovci su uvezli robu na kredite, pa su morali da ih otplaćuju u januaru i februaru i to je jedan od razloga za veći pad vrednosti dinara.

Deficit na poziciji dohotka povećan je sa 670 na 758 miliona evra, usled smanjivanja prihoda za 2,2 odsto i rasta rashoda za 7,1 odsto. Prihodi u ovoj kategoriji su od deviznih rezervi i od stranih direktnih investicija iz Srbije u inostranstvo, dok rashode čine kamate na spoljni dug i iznošenje profita stranih investitora iz Srbije. U 2010. godini to iznošenje profita bilo je smanjeno zbog slabljenja dinara i negativnih kursnih razlika. To je nadoknađeno u 2011. kada je dinar bio, kako guverner NBS kaže najstabilnija valuta u Evropi, a u stvari je jačao povećavajući profite stranim investitorima.

Kod doznaka, kao najveće stavke tekućih transfera, zabeleženo je smanjivanje sa 2,4 na 2,2 milijarde evra.

Za spoljni dug četiri milijarde evra

Priliv na finansijskom računu, bez promene deviznih rezervi, povećan je sa 1,05 milijardi evra u 2010. godini na 4,55 milijardi evra. Tu najveću stavku igraju portfolio investicije ili, drugim rečima, zaduživanje države po osnovu obveznica koje su povećane sa 899 miliona na 3,45 milijardi evra. S druge strane, imamo sve manji priliv kredita, sa 912 u 2010. godini na 238 miliona evra u 2011. godini.

Na kraju, kada se saberu svi ti deficiti dođemo do toga kako se finansiraju. Na ime servisiranja spoljnog duga u 2010. godini potrošeno je 3,4 milijarde evra, a u 2011. godini ova suma je povećana na preko četiri milijarde evra. To je rast od 19,6 odsto. Jedini realan izvor deviza za vraćanje spoljnog duga je od izvoza, a izvoz je rastao po stopi od 14 odsto. Tako je stopa servisiranja spoljnog duga povećana sa 33,8 odsto u 2010. na 35,5 odsto u 2011. godini. Ekonomska teorija, ali i praksa ukazuju da je sve preko 25 odsto, i to samo u kratkom vremenskom periodu, neodrživo i vodi zemlju u platnobilansnu krizu.

Samo za kamate je u 2011. godini plaćeno 784 miliona evra, što je za 110 miliona više nego u prethodnoj godini. Već u ovoj godini troškovi otplate kamata, bez glavnice, mogli bi prevazići 900 miliona evra.

“Uvoz raste brže nego što smo očekivami, mada i dalje nije na nivou iz 2008. godine kada je iznosio 23 milijarde dolara, a izvoz samo 12 milijardi”, upozorava  Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Svesni smo da je to rak rana srpske privrede. Spoljnotrgvinski deficit se širi, ali drugi problem je što se Srbija veoma brzo zadužuje i to pre svega državni sektor. Ova vlada je za četiri godine pozajmila dodatnih skoro šest milijardi evra novih kredita. Sa oko 29 odsto BDP-a javni dug je skočio na blizu 50 odsto, što je katastrofa. U 2012. godini  treba da namaknemo 3,6 milijardi evra za vraćanje glavnice i kamata. Kad se na to doda projektovani budžetski deficit od 1,5 milijardi evra, znači da će biti potrebno više od pet milijardi evra u ovoj godini da servisiramo obaveze. Kada se to uporedi sa 8,5 milijardi evra prihoda od izvoza, to je strašno puno. Mada je naša država razvila strategiju da stare kredite pokriva novim i tako odlaže probleme za buduće generacije“, smatra Savić.

U kom smeru se razvijala naša privreda , a tako nastavlja i dalje po svemu sudeći, ukazuje podatak da je Srbija 2001. godine imala spoljni dug od 7,2 milijarde dolara, a danas je to dostiglo ogromnih 24,3 milijarde evra. Posebno je ogroman rast javnog duga od 2008. godine.

„Kada raste dug, raste budžetski deficit, platnobilansni deficit je sve veći i kada izvoz raste skromno, onda investitori procenjuju koliko smo sposobni da vratimo kredit. Zato će da raste cena spoljnog duga, a to smo i videli kada je država emitovala evroobveznice u dolarima po kamati od 7,25 odsto. Sledeći put kada to budu uradili sigurno će biti još veća kamatna stopa. Naš rizik zemlje je kao kod visoko zaduženih zemalja. I kako stvari stoje, relativno brzo ćemo biti u prilici da se dalje zadužujemo, jer je teško izaći iz vrzinog kola“, pesimističan je naš sagovornik.

Jedino je prihod od izvoza realni izvor kojim se spoljni dug može vratiti, a Srbija na tom polju ne stoji baš dobro. Poređenja radi, Češka i Srbija su 1990. godine imali sličan izvoz od oko šest milijardi dolara. Neposredno pre krize, Srbija je imala 11 milijardi dolara izvoza, a Češka čak 145 milijardi.

Najveći razlog zašto su stope rasta uvoza dostigle izvozne, jeste jačanje dinara u prošloj godini za 4,4 odsto.

„Kako je pala vrednost strane valute, uvoznici su bili motivisani da uvoze i prodaju ovde robu po višim cenama. Sada kada se situacije okrenula, kada je dianr oslabio i više se isplati izvoz, odmah su veliki biznismeni, svi uvoznici od reda, ljuti na guvernera što je nije brzo prodao 500-600 miliona evra i odbranio dinar“, kaže profesor Mlađen Kovačević.