Građani će pokrivati gubitke bankara

Često se u javnosti pominjalo u prethodne dve, tri godine, da treba da budemo ponosni na naš bankarski sektor, jer dok su Amerika i Velika Britanija spašavale svoje banke parama poreskih obveznika, u Srbiji na banke nije potrošen nijedan dinar iz budžeta. Stvari se ovih dana radikalno menjaju, a po svemu sudeći državi će biti potrebne desetine miliona evra kojih u budžetu nema.

Bivša Metals banka, sada pod nazivom Razvojna, traži od države 10 milijardi dinara

Razvojna banka Vojvodine, nekadašnja Metals banka koju je pokrajina preuzela 2009. godine nakon što je uvedena prinudna uprava NBS, nedavno je tražila od državne Agencije za osiguranje depozita da preuzme njene nenaplative kredite, a govori se o sumi od oko 10 milijardi dinara. U isto vreme AP Vojvodina će dokapitalizovati ovu banku za oko 5,5 milijardi dinara i to - što je zanimljivo - kupovinom milion akcija po ceni od 5.500 dinara, dok se na berzi u ponedeljak jedna akcija ove banke prodavala za 980 dinara.

Privredna banka Beogradtraži preko 10 miliona evra

Za pomoć države se već prijavila i Privredna banka Beograd i to za 10 do 15 miliona evra.

Veći problem od ove dve banke je Agrobanka koja je veća banka od RVB i Privredne banke zajedno, u koju je uvedena prinudna uprava zbog nepravilnosti u poslovanju i velike količine nenaplativih kredita. Ova banka je na kraju drugog kvartala prošle godine iskazala dobit od 438 miliona dinara, da bi nakon samo tri meseca u finansijskim izveštajima prikazala gubitak od 2,27 milijardi dinara. Na zvanične informacije o gubicima ove banke na kraju godine moraćemo sačekati da NBS obradi finansijske izveštaje, ali se u javnosti špekuliše sa gubitkom od oko 200 miliona evra što je više od celog kapitala ove banke. Iako je NBS pre nekoliko dana odobrila Plan aktivnosti Agrobanke i objavila da će prinudna uprava biti u njoj narednih šest meseci, iz nje poručuju da konačni bilansi Agrobanke još nisu poznati.

“Imajući u vidu da je u toku revizija finansijskih izveštaja banaka za 2011. godinu, koja treba da da mišljenje o njihovoj istinitosti i objektivnosti i koja će predstavljati osnov za procenu kako nenaplativih potraživanja i ostvarenog rezultata tokom protekle godine, tako i sredstava potrebnih za dalje nesmetano funkcionisanje banaka, trenutno se ne može dati kredibilna ocena visine tih sredstava”, odgovor je NBS na pitanje koliki su gubici i koliko će novca biti potrebno da se sanira ova banka.

Međutim, glavno pitanje je kako je moguće da banka za samo tri meseca napravi takav gubitak i to posebno zbog tvrdnji NBS da su banke pod njenom oštrom kontrolom.

Nenad Gujaničić, broker i analitičar Sinteza investa ističe da banke moraju NBS da podnose tromesečne nerevidirane finansijske izveštaje i da je u ovom slučaju bilo propusta u kontroli jer je nemoguće napraviti toliki gubitak za samo tri meseca.

“Suštinsko je pitanje kako je to moglo da se desi. Ni Agrobanka ni Privredna banka nemaju većinskog vlasnika i tu su akcionari trebali da kontrolišu menadžment. To je zakazalo jer su i oni bili inertni. Ipak, po mom mišljenju veći propust je napravila NBS koja je glavni regulatorni organ. Agrobanka je predala finansijske izveštaje i za 2010. godinu koje je revidirala ovlašćena revizorska kuća i tu je iskazan dobitak, a ti loši krediti su sigurno velikim delom nastali ranije. Odgovornost snose i NBS i revizor i članovi nadzornog i upravnog odbora i na kraju akcionari, ali izgleda da će samo oni platiti cenu. Već su je i platili jer je vrednost akcija Agrobanke sa oko 50.000 dinara u 2007. godini pala na oko 10.000 dinara, ali je sada posle ovih dešavanja pala i na ispod 2.000 dinara. To su ogromni gubici za akcionare. Još gore su prošli vlasnici akcija Metals banke jer je cena akcije sa oko 60.000 dinara u 2007. pala na ispod 1.000 dinara. To je gubitak od preko 95 odsto”, kaže Gujaničić.

Nenad Gujaničić

Tu ne treba zaboraviti ni odgovornost države, odnosno njenih predstavnika u ovim bankama, jer je država u sve tri banke imala vlasništvo.

Narodna banka Srbije odgovornost prebacuje na rukovodstvo banke koje je nije na vreme obavestilo o promenama u Agrobanci, ali i revizora.

“Kontrolni postupak Narodne banke Srbije, na bazi koga je uvedena prinudna uprava u Agrobanci, otpočeo je u julu 2011. godine i obuhvatio je finansijsko stanje banke prema podacima 30.6.2011. godine. Banka nije obavestila Narodnu banku Srbije o pogoršanju finansijskog stanja na dan 30.9.2011. godine, koje se desilo tokom trajanja kontrolnog postupka. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji precizno je utvrđeno da je rukovodstvo pravnog lica odgovorno za istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, koje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica. Takođe, odredbama Zakona o bankama propisana je odgovornost Upravnog odbora banke, između ostalog, i za “tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja banke upućenih akcionarima banke, javnosti i NBS”, kao i obaveza Izvršnog odbora banke da “obezbeđuje zakonitost rada banke” i da “bez odlaganja informiše Upravni odbor banke i NBS o svakom pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja, kao i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke”, stoji u pisanom odgovoru iz Narodne banke.

Banke su u obavezi  da angažuju eksternog revizora, koji izražava mišljenje  o tome da li finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima prikazuju finansijsko stanje, poslovni rezultat i tokove gotovine i da li su sastavljeni u skladu sa MRS odnosno MSFI. U skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, eksterni revizor je dužan da to mišljenje izrazi nedvosmisleno u izveštaju u reviziji, kao i da se osigura od rizika od odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati pogrešno izraženo revizorsko mišljenje, kao i zbog neprimenjivanja Međunarodnih standarda revizije i Kodeksa etike za profesionalne računovođe”, kažu u NBS.

Oni i dalje tvrde da je bankarski sektor u Srbiji stabilan.

“Bankarski sektor, posmatran na agregatnom nivou je adekvatno kapitalizovan, poseduje dovoljno rezervacija za pokriće potencijalnih gubitaka i likvidan je. Nezavisno od postojećih razlika između pojedinačnih banaka u pogledu njihove kapitalne adekvatnosti i likvidnosti, NBS sankcioniše one banke čije je poslovanje u suprotnosti sa propisanim regulatornim zahtevima u skladu sa Zakonom o bankama i podzakonskim aktima u oblasti supervizije banaka. Osim informacija koje su već bile prisutne u medijima, Narodnoj banci Srbije nije poznato da je još neka banka podnela takav zahtev Ministarstvu finansija”, ističu u NBS, povodom nagadjanja da postoje još neke banke sa problemima.

Ostaje da se vidi da li će rukovodstvo banke zaista i snositi posledice svojih odluka, a sasvim je izvesno da će sve to platiti građani. Plan države je da emituje obveznice kojima bi otkupila loše kredite ovih banaka i tako bi povećala njihovu kapitalnu adekvatnost. Međutim, pitanje je da li će biti dovoljno samo knjigovodstveno čišćenje aktive obveznicama, već koliko će i svežeg novca trebati da bi banke nastavile da posluju, kao što je RVB i tražila otkup loših kredita i dokapitalizaciju.

Same obveznice ne bi doprinele povećanju budžetskog deificita, ali bi povećale javni dug koji je već preskočio zakonom propisani limit od 45 odsto BDP-a. Visina javnog duga već je dovela u pitanje dokapitalizaciju Komercijalne banke od 100 miliona evra koja je neophodna kako bi Republika Srbija ostala najveći pojedinačni vlasnik i zadržala upravljačka prava.