OECD: VELIKIM EKONOMIJAMA PRETI RECESIJA, RAST OPADA BRŽE OD OČEKIVANJA
Postoji mogućnost da energetska i inflaciona kriza u velikim ekonomijama preraste u recesiju, ističe Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svojoj najnovijoj prognozi
(ilustracija, Inflacija, godišnja stopa rasta u procentima, od januara 2016. do jula 2022. godine. Izvor: OECD)
Rast globalne ekonomije brže opada nego što se očekivalo pre nekoliko meseci. To se događa, pre svega, kao posledica rata u Ukrajini. Preti, naime, da energetska i inflaciona kriza u velikim ekonomijama preraste u recesiju. To u svojoj najnovijoj prognozi, objavljenoj danas, ističe Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Za ovu godinu se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri posto, u narednoj godini se očekuje smanjenje tempa rasta na 2,2 posto. Koliko u junu OECD je očekivala smanjenje rasta na 2,8 posto.
OECD je posebno pesimistična prema kretanjima u Evropi. To je direktna posledica rata u Ukrajini. Celosvetska produkcija biće naredne godine niža u odnosu na prognoze pre izbijanja ovog rata niža za 2,8 bilion dolara, procenjuje OECD. To smanjenje iznosi koliko, na primer, BDP jedne razvijene zemlje kakva je Francuska.
OECD pretpostavlja da će se rast evro-zone naredne godine smanjiti na 0,3 posto s lanjskih 3,1. To znači da će ovaj blok od 19 zemalja biti bar deo godine u recesiji, koja se definiše kao dva uzastopna kvartala pada. To je drastično pogoršanje u odnosu na prognoze iz juna kada je OECD računala da će ekonomija evro-zone imati rast iduće godine od 1,7 posto. Posebno su loši izgledi nemačke ekonomije, koja je izrazito zavisna od ruskog gasa. Tamo se za iduću godinu očekuje pad od 0,7 posto, dok se, koliko u junu, očekivao rast od 1,7 procenta.
OECD upozorava da će prekidanje isporuka energije pogoditi rast i povećati inflaciju, naročito u Evropi. Iduće godine tu se očekuje smanjenje rasta BDP za još 1,25 posto, a porast inflacije za 1,5 posto što bi moglo ove zemlje uvesti u recesiju tokom cele godine.
Rast ekonomike SAD, inače najveće na svetu, koja je manje zavisna od uvoza energije od Evrope, usporiće se iduće godine sa letošnjih 1,5 na 0,5 posto.
Oštre mere protiv širenja kovida-19 u Kini učiniće da će kineska ekonomija ove godine usporiti rast na 3,2, a iduće na 4,7 posto. Prethodne prognoze su računale sa rastom od od 4,4 posto ove godine, a 4,9 posto iduće godine.
