ZAŠTO NISU REKLI OBAMI ZA BONUSE

Zvaničnici Federalnih rezervi mesecima su znali za bonuse u Američkoj međunarodnoj grupi (AIG), ali su, sudeći po izjavama Vladinih i zvaničnika kompanije, propustili da to kažu Obaminoj administraciji, otkrivajući probleme u odnosima koji su od vitalnog značaja za rešavanje finansijske krize.

Dok je rastao pritisak na zaposlene u AIG-u da vrate bonuse, na svetlost dana isplivali su novi detalji o tome šta su i kad u Federalnim rezervama, Trezoru i Beloj kući saznali o isplatama. Članovi Izvršnog odbora AIG-a kažu da je kompanija pre tri meseca obavestila Federalne rezerve da će do 15. marta da isplate 165 miliona dolara zaposlenima koji rade u najugroženijim sektorima. Iz Trezora i Bele kuće tvrde da su za isplate od zvaničnika Federalnih rezervi saznali samo nekoliko dana pošto su dospele za naplatu.

Tesna saradnja između Federalnih rezervi i administracije sada je važnija nego ikad, jer će biti pokrenuta dva programa za spasavanje finansijskog sistema. Ovi programi bi zajedno mogli da dostignu 2 triliona američkih dolara, a namenjeni su oživljavanju potrošačkih pozajmica i zajmova kod nelikvidnih banaka.

Sekretar Trezora Timoti F. Gajtner, centralna figura u odluci da se pomogne AIG-u, kao predsednik njujorške Banke federalnih rezervi, izjavio je da nije bio svestan visine bonusa i tajminga isplata.

"Bio sam zapanjen kad sam saznao kako stvari loše stoje u utorak, 10. marta", kaže Gajtner. "Nije trebalo da se nađem u toj poziciji, ali prihvatam svoju odgovornost".

Dva dana kasnije, Gajtner je saopštio svoja saznanja Beloj kući. Razotkrivanje u poslednjem momentu gnjavilo je neke od predsednikovih viših savetnika, ali oni sad odbijaju da upere prst i tvrde da je tajming imao veoma mali uticaj na ishod ili na predsednikove izjave ove nedelje.

"Da li bih želeo da smo ranije upozoreni na ovo? Da", kaže Dejvid Ekselrod, viši savetnik u Beloj kući. "Da li bi to značajnije promenilo stvari? Verovatno ne bi. Zakonska ograničenja su zakonska ograničenja."

Izvor blizak debati tvrdi da je kompanija dostavila podatke o bonusima visokim zvaničnicima Trezora pre najmanje mesec dana. Portparol Trezora tvrdi da to nije tačno.

Demokrate i republikanci u Kongresu sve više postavljaju pitanje kako to da Gajtner nije znao za bonuse, s obzirom na njegovu nekadašnju ulogu u davanju finansijske injekcije AIG-u, vredne više od 170 milijardi dolara.

"Muka mi je da slušam administraciju i sekretara Trezora kako govore: 'Tek sam saznao za to' ", izjavio je republikanac Pol E. Kandžorski.

Debata o isplatama AIG-a predstavlja najuporniju kontroverzu administracije, jer se odnosi na finansijsku krizu. Pojedine privatne firme kažu da ih je bes učinio obazrivim u pogledu pridruživanja federalnim inicijativama za pomoć u spasavanju ekonomije. Vladini zvaničnici dodaju da će novo političko okruženje otežati zahtev upućen Kongresu za još fondova za spasavanje.

Kad je Vlada spasla AIG polovinom septembra, niko nije bio ključniji od Gajtnera za taj potez.

Zvaničnici AIG-a susreli su se sa Gajtnerom i sekretarom Trezora Henrijem M. Polsonom mlađim 14. septembra u Njujorku, da bi ih upozorili na zloslutnu nastupajuću pretnju poteklu iz biznisa koji je razvio sektor za finansijske proizvode AIG-a. Članovi Izvršnog odbora rekli su njima dvojici da je kompaniji potrebna pomoć, ali da ima još najmanje nedelju dana do potpunog kolapsa, kažu izvori.

Polson je otišao za Vašington. Ali Gajtner je celu noć ostao sa zvaničnicima u njujorškim Federalnim rezervama da bi ispitao situaciju sa AIG-om. Otkrio je ne samo ogroman broj komplikovanih trgovina, procenjenih na 2 triliona dolara, već i to da je AIG potpomogao penzione fondove širom zemlje. Takođe je shvatio da je kolaps AIG-a bio na pomolu, i da će propast da zatalasa ceo bankarski sistem, kažu izvori bliski celoj priči.

Gajtner, sa Polsonom i predsedavajućim Federalnih rezervi Benom Bernejnkom, odlučili su da pozajme kompaniji 80 milijardi dolara u zamenu za 80 odsto vlasništva nad akcijama.

Nekih mesec dana kasnije, Gajtner je redizajnirao izlazni paket za AIG, koji je narastao na oko 123 milijarde dolara.

Tokom ovog perioda, Gajtnerova glavna briga bila je kako da sačuva finansijski sistem od propasti, a ne šta firme isplaćuju svojim zaposlenima, kaže izvor. Ostalo osoblje u Federalnim rezervama i Trezoru bilo je zaduženo za pitanja kompenzacija i samo su sažeto informisali Gajtnera, kažu dva izvora. Kad je dobio postavljenje u Trezoru u decembru, Gajtner se spasao poslova vezanih za određene firme.

Članovi Izvršnog odbora AIG-a kažu da su federalnim regulatorima krajem prošle godine u kvartalnom izveštaju obelodanili da će zaposleni u sektoru finansijskih proizvoda dobiti bonuse, ali u izveštaju nije precizirano koliko će svako ponaosob biti isplaćen, niti koji su datumi za isplatu. Kompanija je otkrila ove podatke na sastancima sa zvaničnicima njujorških Federalnih rezervi u januaru, izjavio je na kongresnom saslušanju izvršni direktor AIG-a Edvard M. Lidi.

"Pretpostavili smo, kroz diskusiju sa ljudima iz Federalnih rezervi, da su oni imali normalnu komunikaciju sa drugima. Izgleda da treba da poboljšamo taj proces", rekao je Lidi.

Portparol Federalnih rezervi Mišel Smit odbila je da odgovori na pitanja o bonusima u AIG-u, izjavivši: "Zvaničnici Federalnih rezervi i Trezora blisko su sarađivali u svim aspektima Vladine podrške AIG-u tokom ovog perioda".

Zvaničnici Federalnih rezervi nisu predosetili političku buru koja je izbila zbog bonusa, tvrdi jedan visoki Vladin zvaničnik. "Očigledno su podcenili situaciju", dodaje on.

Članovi Izvršnog odbora AIG-a napominju da su Federalne rezerve učestvovale u proveri ugovora pre nego što je prvi novac isplaćen. Isplate, koje su dospevale 15. marta, bile su spremne za distribuciju proteklog utorka, kaže visoki zvaničnik AIG-a. Ali, firma nije dobila zeleno svetlo od Vlade za ove isplate do pred kraj prošle nedelje.

"Nismo dali odobrenje do četvrtka uveče. Pregovarali smo sa Trezorom i Federalnim rezervama. Iz Trezora su nam ukazali da im je potrebno i razjašnjenje iz Bele kuće. Odobrili smo isplate u petak", kaže ovaj sagovornik.

Gajtner tvrdi da mu iz Federalnih rezervi nisu rekli za bonuse sve do 10. marta. Odmah je okupio visoke zvaničnike, razmatrajući moguće opcije, ali je na kraju zaključio da Vlada ne može da promeni ugovore vezane za posao koji je već odrađen.

Sukobio se sa Lidijem preko telefona 11. marta, zahtevajući da se ponovo pregovara o ugovorima o bonusima. Napravljene su manje izmene, ali je gomila bonusa isplaćena. Kompanija i Trezor saopštili su da će tražiti promenu bonusa obećanih za ovogodišnji posao.

Obama je za bonuse saznao 12. marta, dan pre nego što su isplaćeni, i to od Ekselroda, koga je Gajtner izvestio o situaciji. Predsednik je bio "nasekiran" i "pomalo u neverici", objasnio je Ekselrod u intervjuu.

Za novu administraciju, bonusi su bili odvraćanje od onoga što visoki zvaničnici ocenjuju kao fokus - oživljavanje ekonomije i povratak ljudi na posao.

"Ljudi ne sede za kuhinjskim stolom razmišljajući o AIG-u. Oni razmišljaju o sopstvenom poslu", naglašava Ekselrod.

Obamini vrhunski ekonomski savetnici - uključujući Gajtnera - traže da se nađe bilo koje pribežište. Taj zadatak je postao još teži u petak, kada su potrošeni milioni dolara. Njihova poruka predsedniku, kad se grupa okupila da bi razmatrala slučaj AIG-a u Ruzveltovom salonu u nedelju, nije bila optimistična. Rekli su mu da su "učinili i da će činiti sve što je zakonski moguće", navodi Ekselrod.

Ali, Obama je na sastanku jasno stavio do znanja da nije voljan da digne ruke. Naložio je Gajtneru i ostalima da traže legalne načine na koje Vlada može da povrati bonuse. Takođe, planirao je da sledeći dan saopšti javnosti šta namerava.

Ta odluka bila je suprotna očekivanjima nekih u njegovom okruženju, da je pitanje bonusa, iako zakonski prekršaj, mali problem u odnosu na ekonomske teme sa kojima se novi predsednik suočava.

"Prvi i najvažniji posao je da ponovo pokrenemo ekonomiju", kaže Ekselrod.

Tokom narednih dana, Obama je progovorio o bonusima, izražavajući potpuno poverenje u Gajtnera. "Ne želim da prigušujem bes. Mislim da ljudi imaju pravo da budu ljuti. Ja sam ljut", zaključio je Obama.

Prevela Jelena Mitić

Izvor: Washington Post 19.3.2009.