ŠANSA ZA SMANJENJE PENZIJA, ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, ŠKOLOVANJA
Preveliki broj zemalja je povećao izdvajanja, naročito za socijalne programe, daleko izvan svojih platežnih mogućnosti, navodi Jelašić i, kao izlaz, predlaže reformu penzionog sistema, pokretanje rasprave o troškovima zdravstvene zaštite i obrazovanja, vraćanje svih javnih izdvajanja na nivo "normalne socijalne države"
Sadašnja kriza, i pored svih problema koje je donela, predstavlja šansu za zemlje srednje i istočne Evrope da krenu putem stabilnijeg privrednog rasta, ocenio je, u autorskom tekstu u "Volstit džornalu" (Wall Street Journal) guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, prenosi Tnajug.
U tekstu se ocenjuje da se zemlje srednje i istočne Evrope s pravom ponose napretkom koji su postigle tokom proteklih 20 godina na planu reformi, ali i ukazuje da njihov prelazak sa planske na tržišnu privredu još nije u potpunosti završen.
Najnovija finansijska kriza, praćena usporavanjem privrednog rasta u čitavom svetu, izbacila je na videlo sve oblasti u kojima te zemlje još moraju da se poprave, navodi se u tekstu, uz napomenu da će od ključnog značaja pritom biti poravljanje stanja koje je mađarski ekonomista Janoš Kornaj nazvao "preuranjena socijalna država". Preveliki broj zemalja je povećao izdvajanja, naročito za socijalne programe, daleko izvan svojih platežnih mogućnosti, navodi Jelašić i, kao izlaz, predlaže primenu plana od pet tačaka, koji uključuje reformu penzionog sistema, pokretanje rasprave o troškovima zdravstvene zaštite i obrazovanja, vraćanje svih javnih izdvajanja na nivo "normalne socijalne države", jačanje poreskih organa i borbe protiv sivog tržišta i preispitivanje politike deviznog kursa.
Penzioni sistem u suštini sputava privrede svih zemalja srednje i istočne Evrope, koje pokušavaju da obezbede novac za isplatu penzija sve većem broju penzionera, koji žive sve duže, od doprinosa koje plaćaju zaposleni, kojih je sve manje, ukazuje se u tekstu.
Nominalni iznos penzija, prema Jelašiću, mora da bude sveden na nivo koji će biti održiv na duge staze, dok će neke zemlje morati da preispitaju propise koji određuju pod kojim uslovima je moguće dobiti penziju kako bi se broj korisnika penzija stavio pod kontrolu.
Pritom guverner napominje da je u nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija, manje od 20 odsto korisnika penzija pre odlaska u penziju radilo 35-40 godina, kako je predviđeno zakonom.
Kao drugi značajan korak Jelašić navodi "rušenje političkih tabua u vezi sa pokretanjem rasprave o troškovima zdravstvene zaštite i obrazovanja".
Iako je u Srbiji tokom nekoliko proteklih godina za zdravstvo iz državnog budžeta izdvajan bezmalo isti procenat bruto društvenog proizvoda (BDP) - oko šest odsto - to u uslovima ubrzanog privrednog rasta znači da je budžet Ministarstva zdravlja od 2003. godine gotovo udvostručen. Najveći deo tih sredstava je otišao na povećanje realnih zarada, koje su godišnje rasle za 10-15 odsto.
Ukupni rashodi su i kada je reč o obrazovanju konstantno na nivou od oko pet odsto BDP, uprkos činjenici da prosečan broj đaka po odeljenju konstantno opada.
Uz sve to, neophodno je vraćanje svih ostalih javnih izdvajanja na nivo "normalne socijalne države", koji će biti dostignut većom decentralizacijom i većim orijentisanjem na tržište, kao i uspostavljanjem ravnoteže između državne i privatne inicijative.
Vlasti, prema Jelašiću, moraju da preispitaju čitav niz svojih zadataka, od izgradnje puteva do infrastrukturnih projekata, od socijalne pomoći do subvencija za preduzeća, kako bi se rashodi stavili pod kontrolu, a novac poreskih obveznika na najbolji način iskoristio.
Kao četvrtu meru, Jelašić predlaže jačanje poreskih organa i postavljanje borbe protiv sivog tržišta kao glavnog prioriteta, navodeći da će proširivanje poreskog opterećenja i efikasnija naplata poreza omogućiti vlastima da lakše dođu do novca za podmirenje svojih obaveza, bez nametanja većih poreskih stopa sve manjem i manjem broju poreskih obveznika.
I na kraju, ali ne i najmanje bitno, politika deviznog kursa mora da bude preispitana, naročito u zemljama u kojima postoji fiksni devizni kurs, s obzirom na sve veću zabrinutost u vezi sa mogućnostima za ublažavanje aktuelnih šokova samo uz pomoć fiskalnih instrumenata. Devizni kurs je od ključnog značaja za postizanje srednjoročne i dugoročne stabilnosti, naročito kada su u pitanju male i otvorene privrede, navodi se u autorskom tekstu guvernera NBS u "Volstirt džornalu".
