ROK PLAĆANJA 60 DANA

Nakon više od tri godine od kako je izbila ekonomska kriza vlasti su konačno spremile Nacrt zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza koji bi trebalo da reši problem nelikvidnosti u srpskoj privredi. Nacrt bi trebalo do kraja nedelje da usvoji Vlada Srbije a zatim, početkom februara, da usvoji i Skupština, najavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić na predstavljanju ovog zakona u sredu.


Zbog neograničenog kašnjenja u naplati potraživanja, često stradaju
mala preduzeća

Ovaj zakon će ograničiti rokove plaćanja do 60 dana, što bi značilo skraćivanje rokova plaćanja za čak tri puta u odnosu na 2010. godinu ili čak četiri puta u građevinskoj industriji. Na primer, u Hrvatskoj je sličan zakon stupio na snagu već od početka ove godine, u Sloveniji je takođe na snazi, a EU je donela direktivu o smanjenju rokova plaćanja na 30 dana, ali sa periodom prilagođavanja od 12 meseci, pa će ona stupiti na snagu 1. januara 2013. godine, mada su tamo rokovi plaćanja daleko kraći nego u Srbiji.

Na udaru ovog ograničenja su pre svega velike kompanije koje su do sada koristile svoju ekonomsku moć pa su dobavljačima, mahom malim preduzećima, nametale ogromne rokove plaćanja ili su jednostavno probijali ugovorene rokove bez ikakvih sankcija. Da bi nastavili poslovanje mala preduzeća su uzimala skupe kredite, da prežive do naplate koja se odlagala i do godinu dana, da bi na kraju otišla u stečaj ili likvidaciju. Kompanije čak uračunavaju kašnjenja u plaćanju u cenu robe, što poskupljuje proizvode i za krajnje potrošače.

Kako je objasnio Nebojša Atanacković, predsednik Udruženja poslodavaca Srbije, velike firme, pre svega trgovinski lanci, najzaslužniji su za nelikvidnost i ogromne rokove plaćanja, dok mala preduzeća nisu ni smela da ih tuže da ne bi izgubila poziciju u njihovim prodavnicama.

„Velikim trgovinskim lancima nisu ni trebali bankarski krediti kada su se sredstvima dobavljača beskamatno kreditirali. Veliki su živeli na račun malih, a sada će morati da nauče da potrebna sredstva ne uzimaju od dobavljača nego od banaka. Sada, što su kamatne stope u bankama visoke to je druga stvar, ali oni opet mogu da računaju na povoljnije kamate nego mala preduzeća“, napominje Atanacković.

Zamerku na donošenje ovog zakona upravo je iskazao viši potpredsednik Deleza, kompanije koja je kupila Maksi od Delta holdinga prošle godine. Miloš Ristić, predstavnik ove kompanije ocenio je da je najbolje da tržište reguliše komercijalna pitanja između subjekata.

„Mi nismo protiv zakona, ali mislimo da je država prvo trebalo da omogući poštovanje rokova, a onda da fiksira rok plaćanja na 60 dana. najveći uzrok nelikvidnosti nisu bili ugovoreni rokovi, već kršenje ugovora i probijanje rokova plaćanja“, istakao je on. Predviđeno je da zakon stupi na snagu nakon 60 dana od usvajanja kako bi se preduzeća prilagodila novim propisima, a Ristić se založio da se taj rok produži kao i EU na godinu dana.

Svi ostali učesnici javne rasprave imali su sasvim suprotno mišljenje, tražeći od nadležnog ministarstva da odlaganje primene zakona skrati na 30 dana ili pak da stupi odmah na snagu.

Oblast ugovaranja komercijalnih poslova u Srbiji je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, ali prema Ćirićevim rečima u prethodnom periodu je ta sloboda zloupotrebljena zbog nejednake ekonomske moći partnera. Zato će se zakon odnositi samo na ugovore između velikih, srednjih i malih preduzeća, dok će mala preduzeća između sebe moći da ugovaraju rokove plaćanja kolike hoće.

Ovim zakonom će biti izjednačen i javni sa privatnim sektorom, jer će važiti isti rokovi plaćanja, a po prvi put će i odgovorna lica u javnom sektoru moći da se kazne, kao i u privatnim firmama, sa 50.000 do 150.000 dinara. Preduzeća, javna preduzeća i državne institucije će takođe biti kažnjene sa pet do 20 odsto od visine potraživanja, a kazna neće biti manja od 100.000 dinara.

Ono što je novina je hitnost u izvršnom postupku, odnosno sud će morati u roku od pet dana od podnošenja tužbe da izda rešenje. Sudije se neće baviti opravdanošću potraživanja, već će na osnovu ugovora i fakture odrediti zakonsku zateznu kamatu i doneti rešenje.

U nelikvidnosti ulogu igraju i banke kao institucije koje treba da obezbede sredstva za finansiranje poslova, a koje sve manje kreditiraju privredu, ali po ogromnim kamatama. Za ovaj problem čini se da nema rešenja na vidiku. Ministar Ćirić rekao je da je neophodan dogovor Vlade, NBS i banaka kako one ne bi smanjile nivo aktivnosti u Srbiji i sa nižim kamatnim stopama, ali takvi pregovori se vode već duže vreme, a banke i dalje „šišaju“ sa kamatama.

Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, smatra da se ne sme stati na ovom već treba napraviti dogovor sa bankarskim sektorom, da se uvedu mehanizmi kontrole u bankama i što se tiče kamatnih stopa i nivoa kredita.

„U poseti EBRD-a Srbiji, pre nekoliko meseci, predsednik ove banke je rekao da su u Srbiji najveći problemi pristup kapitalu i visoke kamatne stope. Ovim zakonom zategnućemo preduzeća, ali njima se moraju obezbediti kreditna sredstva kako bi plaćali obaveze. Sada čujemo kako banke najavljuju će ove godine biti u najboljem slučaju isti, a verovatno i manji nivo kreditiranja nego u prošloj“, upozorava Spasojević.

Ovome se pridružio i Miloš Bugarin, predsenik Privredne komore Srbije, tvrdeći da su kamate za preduzeća od 11-12 odsto u evrima i 23 do 26 odsto u dinarima lihvarske i onemogućavaju bilo kakav razvoj privrede.

Problem sa našim bankama imaju i uvoznici i distributeri naftnih derivata, pa tako Zoran Obradović, direktor Petrobart Avie napominje da svetske banke više ne primaju garancije ovdašnjih banaka čije su centrale iz Grčke, Austrije, a u poslednje vreme su sve opreznije i sa italijanskim bankama. Prema njegovim rečima, onda se trgovci moraju okretati bankama koje primaju te garancije, ali i tada su cene više.