PROVERA VLASNIKA, POREKLA IMOVINE, PA PRIVATIZACIJA

Politika

Najava ministra Dinkića o sprečavanju pranja prljavog novca kroz privatizaciju moguća ukoliko postoji politički dogovor da se uvede takva zakonska novina – smatra profesor Goran Ilić

Privatizacija u Srbiji počela je 2001. godine, a vlasti su tek sada, šest godina kasnije, odlučile da spreče da biznismeni sa sumnjivo stečenim kapitalom kupuju preduzeća u našoj zemlji. Prekjučerašnja najava ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića usledila je posle niza policijskih akcija otkrivanja finansijskih mafija koje su svoj prljavo stečeni novac ulagale u kupovinu preduzeća, ali i zemljišta za izgradnju stambenih objekata i hotela. Profesor dr Goran Ilić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da je sprečavanje pranja prljavog novca kroz privatizaciju moguće ukoliko postoji politički dogovor da se uvede takva zakonska novina. Međutim, Ilić smatra da bi takva odredba morala da bude precizno definisana, uz poštovanje pravila i određenih normi.

Realnije bi bilo da se osobi koja je osuđivana određeni period zabrani da učestvuje u postupku privatizacije, posle čega bi joj to bilo omogućeno jer je odslužila svoj dug društvu. Za osobu protiv koje se vodi istraga u vezi sa krivičnim delom, ipak, mora da postoji pretpostavka nevinosti dok se ne donese presuda i ona ne postane pravosnažna. No, budući da je reč o osuđivanim osobama i onima protiv kojih se vodi istraga, bilo bi logičnije da takva novina bude u okviru Krivičnog zakona ili Zakona o krivičnom postupku, mada ne bi bilo prvi put da se ova materija nađe i u nekom drugom zakonu – smatra profesor Ilić.

On, međutim, tvrdi da i od osobe koja je već postala vlasnik preduzeća, pa se posumnja da je ono kupljeno sumnjivim novcem, može da se u krivičnom, parničnom ili poreskom postupku zatraži da dokaže kako je stekla imovinu.

Poslednji javno obelodanjen slučaj pranja novca dogodio se prošle nedelje, kada je otkrivena nova „duvanska mafija” koju je predvodio Anton Stanaj, državljanin Crne Gore. Policija je utvrdila da je Stanaj novac zarađen od šverca cigareta iskoristio za kupovinu više poljoprivrednih dobara na području Vojvodine, među kojima je i vinarija „Erdevik”, ali i livnica u Ljigu. Stanaj je novac koristio i za kupovinu nekretnina, kao što su placevi za izgradnju benzinskih pumpi i placevi za stambenu izgradnju. Interesantno je da je Stanaj kupio i jedan plac na Banjici u Beogradu na kojem je nameravao da izgradi hotel.

A kada je u junu ove godine podneta krivična prijava protiv grupe Stanka Subotića Caneta zbog šverca cigareta, policija je saopštila da je ovako stečeni kapital korišćen za kupovinu određenih firmi u Srbiji. Tada je i formirana baza podataka kojom su obuhvaćeni podaci Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, gde se preko podataka o kupcima, fizičkim licima i preduzećima ispituju privatizacije u kojima su učestvovali Subotić i svi ostali članovi njegove grupe. Bio je to prvi slučaj ovakve vrste, ali, uprkos velikim očekivanjima javnosti u Srbiji u vezi sa ispitivanjem privatizacija u kojima su učestvovali Cane i njegova grupa, nikakvi rezultati još nisu saopšteni. 

I pre ovih slučajeva u javnosti su se pojavljivale informacije, doduše nezvanične, da se prljavo stečen novac koristi za kupovinu preduzeća u Srbiji. Najviše nedokazanih javno izrečenih sumnji ispoljeno je prema Predragu Rankoviću Peconiju, biznismenu iz Surčina, koji se spominje u policijskoj Beloj knjizi o organizovanom kriminalu u Srbiji. Ranković je kupio kruševački „Rubin”, „Albus” iz Novog Sada, „Vital” iz Vrbasa i mnoga druga preduzeća. Sve ove privatizacije pratile su priče o Rankovićevom sumnjivo stečenom kapitalu, ali to nikada nije sudsko-policijski dokazano.

Javnosti su, inače, dostupni podaci o mehanizmima pranja prljavog novca. Podaci su iz MUP-a Srbije i Uprave za sprečavanje pranja novca, koji se godinama zajednički bore protiv ovog oblika finansijskog kriminala. Poslednja, ujedno i najveća akcija protiv perača novca izvedena je ovog leta. Akcija je rezultirala podnošenjem krivičnih prijava protiv 22 osobe, među kojima se nalazi i Ljubomir Šćepanović, direktor i većinski vlasnik „Centroproizvoda”, kao i Lenard Antelj, vlasnik „Gemaksa” i sin Đorđa Antelja koji je pre nekoliko meseci uhapšen zbog sumnje da je član „stečajne mafije”. Prijavom je obuhvaćen i uhapšeni vođa takozvane naftne mafije Miša Stojanović, inače direktor i vlasnik preduzeća „Protekta” iz Beograda. Grupa je, utvrđeno je, preko kiparskih ofšor kompanija oprala oko 50 miliona evra.

Prema javno dostupnim podacima o mehanizmima pranja prljavog novca, sav novac koji potiče od nelegalnih poslova je „mrtav kapital” dok se ponovo ne ubaci u finansijske kanale. Na taj način se „pere”, jer se time prikriva njegovo poreklo. Ako se stavi na račun, svoj ili bliskih osoba, i to preko nekoliko banaka tako da se ne „primeti” ukupna suma, a potom se nešto kupi ili prebaci u inostranstvo – nestaju tragovi o njegovom poreklu.

Prljavi novac se vraća na različite načine. Najčešće je to kroz kupovinu nekretnina ili pozajmicama vlasnika sopstvenom preduzeću. Čest je slučaj da se takav novac stavlja na račun nekog fizičkog lica, koje ga koristi kao stopostotni depozit za kredit preduzeću čiji je vlasnik i vlasnik novca. Dešavalo se u praksi da su velike firme uzimale kredite za koje su njihovi zaposleni upravo davali garanciju stoprocentnim depozitom.

Poslednji izveštaj o pranju novca u Srbiji, koji je uradila Misija OEBS-a u oktobru prošle godine, pokazuje da je teško utvrditi obim pranja novca u Srbiji jer je reč o višegodišnjim aktivnostima. Šteta od svih prijavljenih krivičnih dela u Srbiji od 2000. do 2005. je oko 1,3 milijarde evra.

Novac koji se pere zarađuje se kroz razne oblike privrednog kriminala, od utaje poreza i ilegalne trgovine do primanja i davanja mita. Međutim, skoro 40 odsto slučajeva privrednog kriminala čini zloupotreba službenog položaja, čiji su počinioci prošle godine zaradili 125 miliona evra, a društvo oštetili za 216 miliona evra. Ako se uzme u obzir čitav privredni kriminal, zarada je bila 230 miliona, a šteta 250 miliona evra.

U izveštaju se navodi da je Agenciji za privatizaciju za kupovinu društvene firme u Požarevcu krajem 2005. uplaćeno 350.000 evra „zarađenih” od poslovnih prevara. Iste godine je za kupovinu društvene kompanije za prvu ratu uplaćeno 12.000 evra „zarađenih” zloupotrebom službenog položaja.

Mada se čini da nema više opipljivih činjenica o kriminalu u vezi s privatizacijom, priče o sukobima interesa, insajderskim poslovima, umanjivanju vrednosti imovine... ima u izobilju. Ali, kako se konstatuje u izveštaju OEBS-a, nedostaju – opipljivi dokazi.

Danijela Vukosavljević


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...