NEMA PRAVDE ZA MALA OSIGURAVAJUĆA PREDUZEĆA

Kostić se Odboru za finansije Skupštine Srbije obraćao 6. i 15. marta 2007. godine, pa potom i 6. marta 2008. godine. U ovim dopisima Kostić od narodnih poslanika traži da ovaj organ Narodne Skupštine preduzme radnje iz svoje nadležnosti i, kako kaže, „prekine nezakonito postupanje i zloupotrebu službenog položaja Guvernera NBS, g-dina Radovana Jelašića“.

Uvidevši da pred domaćim sudovima i u državnim organima neće naći rešenje za svoj problem Milosav Dragan Kostić, vlasnik Agencije Green Card pomoć traži od institucija Saveta Evrope, Evropske unije i drugih međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Krajem 2006. godine pokrenuo je i spor protiv države Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (48773/06). Pre suda u Strazburu Kostić se u više navrata obraća Odboru za finansije Skupštine Srbije, Vladi pa i samom predsedniku države.

U dopisu Skupštini Srbije Kostić ističe da sva društva za osiguranje, agencije i posebne poslovne jedinice, kojima je guverner NBS u poslednje četiri godine oduzeo dozvolu za rad po zakonu imaju pravo da im se dozvole za rad vrate i isplate enormni iznosi na ime pretrpljenih šteta.

„Sva rešenja o oduzimanju dozvole za rad doneta na osnovu zapisnika o kontroli poslovanja koja su po nalogu guvernera sačinjavala neovlašćena lica, što znači da su i zapisnici i rešenja pravno ništavni. Da, rešenja o oduzimanju dozvola za rad nije donosila NBS kao institucija, već guverner lično. NBS je saglasno čl. 5 Zakona o NBS pravno lice a guverner nije. Naprotiv, guverner je saglasno čl. 12 Zakona o NBS, samo jedan od tri organa NBS i nema ovlašećanja da donosi rešenja umesto NBS kao pravnog lica. To nadalje znači da su sva rešenja o oduzimanju dozvola za rad društvima za osiguranje i agencijama u oblasti osiguranja, doneta od strane guvernera, po zakonu pravno ništava, jer su doneta od neovlašćenog lica,“ tvrdi Kostić.

Analizirajući novi Zakon o osiguranju donet 21. maja 2004. godine Kostić navodi da ovaj Zakon propisuje da nadzor nad obavljenjem delatnosti osiguranja vrši Narodna banka Srbije. U tu svrhu, istovremeno je donet i Zakon o dopuni zakona o Narodnoj banci Srbije. Članom 151 Zakona o osiguranju utvrđeno je da neposrednu kontrolu nad radom društava za osiguranje vrše novoustanovljeni "inspektori osiguranja", koji bi pored ostalih zakonskih uslova, trebalo da budu "stručnjaci" iz oblasti osiguranja, i da imaju radno iskustvo u osiguranju od najmanje tri godine.

-Članom 146 Zakona o osiguranju i čl. 4 Zakona o dopuni zakona o Narodnoj banci Srbije, utvrdjeno je da NBS, kao pravno lice, odlučuje o izdavanju, odnosno oduzimanju dozvola za rad društvima za osiguranje. Iz navedenih zakonskih odredbi, proizilazi da je NBS pre otpočinjanja vršenja svoje nove funkcije u oblasti osiguranja, bila dužna da ispuni i obezbedi zakonske preduslove i to: Da saglasno Zakonu o osiguranju i Zakonu o radnim odnosima u državnim organima, izmeni svoj Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i da u NBS uvede novoustanovljeno radno mesto i pojedinačno zvanje "inspektora osiguranja". Da nakon toga, zaposli i rasporedi na radna mesta inspektora osiguranja, lica koja ispunjavaju zakonske uslove iz č!. 151 Zakona o osiguranju. Da saglasno čl. 146 ZO i čl. 4 Zakona o dopuni zakona o Narodnoj banci Srbije imenuje komisiju ili drugi kolektivni organ, koji bi po zakonu u ime NBS donosio odluke o izdavanju, odnosno oduzimanju dozvola za rad društvima za osiguranje,“ nabraja Kostić i konstatuje da „NBS nije obezbedila ove zakonske preduslove, pa se na osnovu praktičnog rada koji je sprovođen u prethodne četiri godine, kao i na osnovu trenutnog faktičkog stanja, može potvrditi: Da u NBS ne postoji ni zvanje ni radno mesto "inspektora osiguranja", niti lica koja su zaposleni kao "inspektori osiguranja".

Ističući da su poslove kontrole nad društvima za osiguranje i sačinjavanja Zapisnika, umesto "inspektora osiguranja", neovlašćeno vršila druga lica iz NBS (savetnici i dr.), koja ne ispunjavaju zakonske uslove, nemaju stručna znanja iz oblasti osiguranja, a većina od njih nikad nije ni radila u osiguranju Kostić, takođe tvrdi da je „Guverner NBS lično, uz pomoć viceguvernera, donosio rešenja o vršenju kontrole, kojima je u kontrolu upućivao neovlašćena lica, s tim što je društva za osiguranje dovodio u zabludu, jer je ta neovlašćena lica u svojim Rešenjima nazivao "inspektorima osiguranja".

„NBS nije imenovala komisiju niti drugo kolektivno telo koje bi po zakonskoj proceduri u ime NBS, donosilo odluke o davanju i oduzimanju dozvole za rad društvima za osiguranje. Rešenja o oduzimanju dozvola za rad nije donosila NBS kao pravno lice i institucija, već guverner lično, na pismeni predlog viceguvernera, gospođe M. Erić Jović,“ zaključuje Kostić.

Napominjući da je njegova agencija Green card jedna od oštećenih, Kostić navodi da je to potvrdio i Vrhovni sud Srbije svojom Presudom U 5049/05 od 16. novembra 2006. godine, kojom je u celosti poništio rešenje guvernera o oduzimanju dozvole za rad kao nezakonito.

„Kako su guverner i viceguverner odbijali da postupe po zakonu, a drugi državni organi se držali "pasivno", to je Agencija bila prinudjena da krajem 2006. godine, pokrene spor protiv države Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (48773/06), koji je u toku. Za potrebe tog spora sudu u Strazburu smo dostavili svu dokumentaciju vezanu za postupke pred domaćim državnim institucijama, koja je državu Srbiju nažalost predstavila kao državu "visokog stepena bezakonja". Imajući u vidu da Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svom radu sarađuje sa organima Saveta Evrope, čiji je član i Republika Srbija, sigurno je da ovaj spor teško šteti ugledu i interesima države Srbije u međunarodnim institucijama, a pogotovo njenim zahtevima za poštovanjem međunarodnog prava. Sve činjenice, vezane za lica koja su neovlašćeno vršila kontrolu, nad društvima za osiguranje, nisu bile poznate ni u samoj Narodnoj banci Srbije, a pogotovo ne drugim državnim organima, jer niko nije izražavao sumnju da lica koja guverner svojim rešenjima upućuje u kontrolu, i naziva ih "inspektorima osiguranja", de facto i de jure nisu inspektori osiguranja, već zaposleni u NBS na različitim poslovima koji su pristali da suprotno zakonu izvrše poslove koji nisu u njihovoj nadležnosti,“ kaže Kostić.

U svom dopisu iz marta prošle godine Kostić članovima Odbora za Finansije piše:

„Umesto da u cilju zaštite interesa osiguranika, kontrolu nad društvima za osiguranje sprovede NBS, kao pravno lice i institucija, po postupku koji je utvrdjen zakonom, proizilazi da su guverner i viceguverner u prethodne četiri godine sproveli neku vrstu "privatne" kontrole i formirali sadašnje tržište osiguranja, po svojim ličnim kriterijumima. U cilju zaštite ustavnosti i zakonitosti, zaštite institucije NBS, uspostavljanja vladavine prava i stvaranju uslova da se prava garantovana zakonima ostvaruju na teritoriji Srbije, na osnovu čl. 52 Poslovnika Narodne skupštine, a u vezi čl.99 stav 2 tačka 4 Ustava Srbije, i čl. 2 stav 2 Zakona o NBS, agencija Green card ponovo predlaže da Odbor za finansije Narodne skupštine Srbije hitno preduzme radnje iz svoje nadležnosti, izvrši proveru navoda Agencije Green card, utvrdi činjenično stanje i predloži: da Narodna skupština Srbije sprovede postupak kontrole i nadzora nad NBS - Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja. Da Narodna skupština Srbije preduzme radnje iz svoje nadležnosti i prekine dalje nezakonito postupanje i zloupotrebu službenog položaja guvernera NBS“.

U svom obraćanju poslanicima Skupštine Srbije Kostić konstatuje da su zbog njihovog nečinjenja „određene štetne posledice već nastupile, a da se one najteže tek očekuju.

U međuvremenu je, sredinom 2007. godine, Kostić pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, pokrenuo i krivični postupak protiv guvernera i viceguvernera. Postupak je u toku.