Saudi Aramko traži potvrdu vrednosti na berzi

Inicijalnom javnom ponudom (IPO) akcija državne naftne kompanije Saudi Aramko (Aramco) Saudijska Arabija juče je otpočela sa plasmanom akcija najveće naftne kompanije na svetu na berzi u Rijadu.

Iako je inicijator plasmana akcija na berzi, prestolonaslednik Mohammed bin Salman početkom 2016. godine vrednost kompanije procenio na dva biliona (dvije hiljade milijardi) dolara, bankari i dobri poznavaoci prilika kažu da je vrijednost Aramca niža – oko 1,5 biliona dolara. Ali, I tako bi Aramko bi vredeo više od najvrednijih svetskih kompanija Majkrosofta (Microsofta) i Epla (Applea) - svaka ima tržišnu kapitalizaciju od oko jednog biliona dolara.

Glavna uprava za kapitalna tržišta Saudijske Arabije objavila je na svom vebsajtu da počinje inicijalna javna ponuda (IPO) svoje najveće kompanije Saudi Arebijan Oil Ko (Saudi Arabian Oil Co) - Saudi Aramko, koja će važiti šest meseci.

Cena akcija biće saopštena 17.novembra.

Mediji izveštavaju da će se na lokalnoj berzi u Rijadu najpre naći pet odsto akcija kompanije, i da će se akcije potom naći i na svetskim berzama.

Još se ne zna koliko će koštati te akcije. Analitičari spekulišu da će prilikom puštanja u opticaj dva odsto akcija u prvoj fazi kompanija privuče 40 milijardi dolara.

Reuters navodi da bi prodaja 1% deonica donela “samo” 15 milijardi, što je manje od 25 milijardi koji je u rekordnom IPO-u 2014. godine sakupio kineski gigant e-trgovine Alibaba. Bio bi to u tom slučaju 11. IPO ikada po veličini. A ukoliko bi Aramko prodao 2%o deonica, sa tržišnom vrednošću kompanije od 1,5 biliona dolara, nadmašio bi Alibabin i postao najveći IPO u istoriji.

Kraljevska porodica se nada da će vrednost kompanije na berzi dostići željenih dve hiljade milijardi dolara. Ovaj petrolejski gigant je prošle godine ostvario dobit od 224 milijarde dolara, izvijestila je agencija Fič rejtings (Fitch Ratings) na osnovu uvida u poslovne knjige saudijske kompanije, zatvorene nakon nacionalizacije. Aramko je najprofitabilnija kompanija na svetu.

Naime, početkom aprila ove godine Aramko je saopštio da namerava kupiti 70-postotni udeo u, takođe, saudijskom petrohemijskom divu SABIC-u za 69,1 milijardu dolara, kako bi se spojile dve najveće kompanije u Saudijskoj Arabiji. Tada je saopšteno da Saudi Aramko planira da finansira tu transakciju izdavanjem obveznica, pa su prvi puta od nacionalizacije, sprovedene pre više od 40 godina, omogućili uvid u svoje poslovne knjige agencijama Fič i Mudis (Moody’s).

Agencija Fič ocenila je tada kreditnu sposobnost kompanije ocenom ‘A%2B’, stepen ispod najviše investicione kategorije, uz obrazloženje da većinu zarade kompanije preuzima vlada Saudijske Arabije, koja njome finansira oko 70 odsto državnih prihoda od ukupno 260 milijardi dolara. Da je kompanija nezavisna od države, ocena bi bila ‘AA ‘ s obzirom na finansije, ogromne rezerve ugljikovodonika i niske troškove proizvodnje, i bila bi izjednačena s onom drugih međunarodnih naftnih kompanija, objasnili su tada iz Fiča.

U Aramku dokazane rezerve nafte procenjuju na 227 milijardi barela, a ukupne rezerve ugljikovodonika na 257 milijardi barela ekvivalenta nafte, što je deset puta više od od najbližeg konkurenta iz naftnog biznisa – Ekson Mobajla (Exxon Mobile). Naftne rezerve saudisjkog naftnog giganta dovoljne su, prema procenama, za eksploataciju u narednih više od pola veka (52 godine), konstatovano je tada u Fiču uz zaključak da su rezerve solidne, mereno međunarodnim standardima.

Zanimljivo je i to da start Armakoa na berzi kreće nepuna dva meseca nakon napada dronovima na njegove naftne objekte. Barzanski stručnjaci kažu da ova dva događaja nisu povezani ali, kotacija akcija saudijskog naftnog diva na svetskim berzama svakako će “zapušiti usta” svima koji se nadaju da je šteta teško nadoknadiva.