KRIZA NAPREDUJE KAD NEMA POVERENJA

Globalna finansijska kriza će uticati na rast kamatnih stopa preko rasta tzv. marže likvidnosti i marže rizika kontrastrane, koje se dodaju na bazne kamatne stope vodećih valuta. U kojoj meri će se to odraziti na Srbiju zavisi od potencijala inokreditora i njihove ocene isplativosti i nivoa rizičnosti ulaganja.

Vlada Srbije postojeći trenutak bankarske krize treba da iskoristi za mnogo efikasnije akcije, kako bi poboljšala postojeći ili kreirala potpuno nov investicioni ambijent, kako bismo u trci sa ostalim regionima, uspeli da zadržimo postojeće i privučemo nove investitore, kaže Sonja Miladinovski, član IO Societe Generale Srbija.

Kako komentarišete aktuelnu bankarsku krizu u SAD i Evropu?

Postoji razlika između takozvanog anglosaksonskog modela kreditiranja stambenih kredita, zastupljenog u Americi i tzv. kontinentalnog koji postoji u Evropi. Evropske banke neguju model univerzalnog bankarsva koji, pored investicionog bankarstva, uključuje i poslove sa stanovništvom, velikim kompanijama, malim i srednjim preduzećima, platnim prometom, karticarstvom... Na taj način evropske banke postižu efikasniju raspodelu rizika i efikasnije upravljaju svojom likvidnošću i rezultatima.

Globalna finansijska kriza će uticati na rast kamatnih stopa preko rasta tzv. marže likvidnosti i marže rizika kontrastrane, koje se dodaju na bazne kamatne stope vodećih valuta. U kojoj meri će se to odraziti na Srbiju zavisi, naravno, od potencijala inokreditora i njihove ocene isplativosti i nivoa rizičnosti ulaganja u Srbiju.

Kako se to odražava na poslovanje Societe Generale Bank u Srbiji i zemljama gde poslujete?

Generalna poslovna strategija Societe Generale Grupacije je zasnovana na izbalansiranom modelu univerzalne banke, koja svoje prihode crpi iz diversifikovanih aktivnosti, od kojih su čak dve trećine usmerene na poslovanje sa stanovništvom, kako u Francuskoj, tako i u svetu. Pokazalo se da je ovaj model izuzetno solidan upravo u kriznim situacijama, kakva je sada, jer pokazuje najveći stepen rezistentnosti na aktuelne vrste potresa na tržištu. Societe Generale Banka u Srbiji posluje u skladu sa modelom bankarske grupe, nastavlja svoje poslovanje u Srbiji u skladu sa planovima za ovu godinu i, kao što je to, inače, pravilo u poslednjem kvartalu, uveliko priprema planove i poslovnu politiku za sledeću godinu.

Kako će se ova bankarska kriza odraziti na Srbiju, odnosno na privredu i same građane?

Srpski bankarski sektor je deo globalnog finansijskog sistema ali, naravno, zbog veličine i kapaciteta, kao i razvoja tržišta, nije na direktnom udaru i, generalno, manje je izložen krizi nego neka druga, razvijenija tržišta. Stoga bi i posledice mogle biti indirektne - u preusmeravanju investicija potencijalnih ulagača, iz Srbijže na neka druga tržišta, kao i u rastu troškova finansiranja, zbog generalno smanjene ponude likvidnih sredstava na tržištu, što bi se, takođe, moralo odraziti i kroz rast aktivnih kamatnih stopa.

Očekujete li dalji pad vrednosti dinara?

Kurs dinara će odražavati, kao i do sada, stanje ponude i tražnje za devizama na domaćem tržištu. Ukoliko dođe do značajnog zastoja u stranim investicijama moguća je depresijacija dinara, jer bi, u tom slučaju, potražanja za devizama radi izvršenja preuzetih deviznih obaveza prema inostranstvu bila veća od ponude na tržištu. S obzirom na već ugovorene aranžmane u privatizaciji nije nerealno očekivati da će deviza na tržištu biti dovoljno da se, ipak, održi stabilnost domaće valute i spreče preterana slabljenja. U svakom slučaju, očekujemo da će centralna banka biti prisutna na domaćem deviznom tržištu, radi amortizacije visokih dnevnih volatilnosti kursa.

Da li ste zadovoljni onim što Narodna banka Srbije čini da bi pomogla bankama koje ovde posluju da prebrode bankarsku krizu?

U sadašnjem stadijumu globalne krize i njenom uticaju na srpsko tržište, a imajući u vidu zadovoljavajću likvidnost bankarskog sektora u Srbiji, Narodna banka Srbije čini sa svoje strane dovoljno. Ne sumnjamo da stručni timovi NBS i nadležnih ministarstava prate razvoj situacije i imaju plan za svaku fazu krize. Sa aspekta banaka, u ovom trenutku je dragocena podrska i razumevanje monetarnih vlasti, a banke su u svakom trenutku spremne na koordinaciju i učešće u pomenutim radnim timovima.

Šta država Srbija treba još da učini da pomogne bankama u prevazilaženju ove krize?

Veoma važan zadatak je da se u ovakvim situacijama, pogotovo imajući u vidu da smo mi svi zajedno, ipak srećom na margini događaja, obezbedi transparentnost i jasna komunikacija na svim nivoima. Krizu gura napred urušavanje međusobnog poverenja. I u svetskim okvirima, pogotovo kada je Evropa u pitanju, ne radi se o nedostatku likvidnosti zato što likvidnosti nema, nego zato što se viškovi likvidnosti ne usmeravaju tamo gde su potrebni, na način kao što je to bilo pre početka krize. Na taj način svi gube. Naše tržište je posebno osetljivo, imajući u vidu loša iskustva iz prethodnih decenija: sa starom deviznom štednjom, sa bankrotstvom privatnih i državnih banaka, sa hiperinflacijom. Tim pre je i na državnim nivoima ali, i na nama bankarima, obaveza i odgovornost da omogućimo i obezbedimo kvalitetnu komunikaciju. Vezano za finansijske mere, pratimo šta preduzimaju centralne banke i vlade ekonomski najmoćnijih zemalja, što se razumljivo očekuje i od naših organa, onda ako, naravno, bude trebalo. I na kraju, naša vlada bi postojeći trenutak trebalo da iskoristi za mnogo efikasnije akcije u cilju poboljšanja ili kreiranja potpuno novog investicionog ambijenta, kako bismo u trci sa ostalim regionima, uspeli da zadržimo postojeće i privučemo nove investitore. Svi znamo šta u tom delu nedostaje u regulatornom, fiskalnom, tržišnom miljeu. i možda je upravo sada vreme za rešavanje mnogih pitanja. Sigurna sam da su bankari spremni za svaku vrstu kooperacije u tom pogledu.