KREDITI ZA MEDIJE

Evropska investiciona banka i Vlada Srbije potpisali su u utorak (24. januara) ugovor o drugoj tranši zajma Apeks 4, vrednoj 100 miliona evra, dok ceo aranžman iznosi 250 miliona evra. Najveći deo sredstava iz ovog zajma namenjen je malim i srednim preduzećima pre svega za izvoz, ali jedan deo namenjen je i kao podrška medijima u Srbiji.

Dok su povoljniji krediti izvoznicima najavljivani i promovisani, mnogi mediji nisu ni znali da postoji 30 miliona evra iz Apeksa namenjenih medijskom sektoru.

Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija za Balkanmagazin kaže da se pregovori o podršci medijima vode od maja 2009. godine i da u njima učestvuje Asocijacija medija i još neki mediji koji nisu članovi.


Goran Radosavljević

„Ti pregovori traju više od dve godine, a sada se pojavljuju neki mediji, čak i veliki, koji kažu da nisu čuli za to. To je njihova stvar što se nisu raspitali i obavestili“, odgovara Radosavljević.

Prema njegovim rečima, sa EIB-om su vođeni dugi pregovori oko toga da se sa delom kredita finansiraju i mediji, jer ova institucija obično ne finansira medije.

„Naš cilj nije bio da direktno subvencionišemo i pomažemo medije, već da omogućimo pristup povoljnijim kreditima. Želeli smo da ukažemo na finansijske probleme medija, zbog kojih bi ih mogao preuzeti kapital sumnjivog porekla“, objašnjava državni sekretar Ministarstva finansija.

Kredite iz Apeks linije odobravaju poslovne banke, zatim taj zahtev ide u Narodnu banku Srbije, a zatim ga odobrava komisija koju sačinjavaju predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva ekonomije i NBS. Ova komisija, objašnjava Radosavljević, pregleda dokumentaciju i proverava da li su to stvarno mediji i da li se radi o preduzećima sa do 250 zaposlenih, pošto je ova linija namenjena malim i srednjim preduzećima i preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom. Veće kompanije mogu takođe konkurisati za kredit, ali onda prelaze u drugu kategoriju za koju je od ukupnog kredita od 250 miliona evra namenjeno najviše 60 miliona.

Ovi zajmovi su ročnosti do sedam godina, sa dve godine grejs perioda i kamatnim stopama do 5,5 odsto. Radosavljević ističe da su kamatne stope bar dvostruko niže nego što medijska preduzeća mogu da dobiju u bankama i to sa mnogo većom ročnošću od komercijalnih kredita. Zanimljivo je da u kamatnu stopu osim euribora, provizije EIB od 0,48 odsto ulazi i provizija Narodne banke Srbije od 0,3 odsto za administriranje kredita.

„U prvoj tranši je mali broj medijskih kuća konkurisao za ove kredite, ali je veće interesovanje za drugu tranšu. Do sada su mediji uglavnom koristili ove kredite da refinansiraju postojeće zajmove, da produže rokove a smanje kamatnu stopu i tako oslobode neki deo sredstava i malo ožive. Nismo insistirali na nekim investicijama ili novom zapošljavanju kod odobravanja ovih kredita jer smo znali u kakvoj situaciji se mediji nalaze. Takođe znali smo da će veliki deo njih da iskoristi kredite za refinansiranje, jer nemaju mnogo mogućnosti za pružanje garancija ili kolaterala“, napominje Radosavljević.

Sredstva iz nove tranše kredita EIB mogu se očekivati krajem februara i početkom marta. Radosavljević kaže da svi mediji mogu da konkurišu za ove kredite i da nema ograničenja osim da velike firme sa nacionalnom zastupljenošću mogu da dobiju maksimalno četiri miliona evra, dok one na lokalnom nivou mogu da konkurišu za maksimalno 100.000 evra. Ipak, prema njegovim rečima, malo je medijskih kuća koje su tražile i dobile tako velika sredstva. On ističe da su do sada sredstva dobili RTS, B92, Press, kao i neke manje novine poput Vremena i Ekonomista, a za ove zajmove zahtev je predao i Pink, dok se najavljuje da će ih zatražiti i Novosti i Politika.

“U prvoj tranši odobreno je oko 10 miliona evra kredita, u drugoj je već podneto zahteva za isto toliko, što znači da je ostalo još oko 10 miliona evra slobodnih sredstava za medije”, objašnjava on.