EU traži od Italije objašnjenje zbog sve lošijeg stanja javnih finansija
Krajem prošle godine javni dug ove zemlje dostigaoje 132,2 posto BDP-a – daleko više od dozvoljenih 60 posto. Italija se ne drži ni sporazuma sa EU o snižavanju deficita
(ilustracija, Milano)
Evropska komisija (EK) poslala je dopis vladi Italije u kome se traži objašnjenje za sve gore stanje javnih finansija ove zemlje, saznaje Rojters iz dobro obaveštenih krugova u EU. Slanje dopisa bi moglo otvoriti discipinski postupak protiv Italije koji bi se mogao završiti sa kaznom od 3,5 milijarde evra.
EK je obavezna, prema pravilima EU, da pošalje ovakvo pismo kada neka članska zemlja Unije ima dug preko 60 posto bruto društvenog produkta (BDP) i ne snižava ga na traženi način.
Slična pisma "vlada" EU je poslala i Francuskoj, Belgiji i Kipru ali je je stanje u javnim finansijama Italije mnogo lošije nego u tim zemljama. Italija sada od svih zemalja evrozone uverljivo najlošije stoji što se tiče javnih finansija,
Italijanski javni dug povećao se krajem prošle godine na 132,2 posto sa 131,4 posto koliko je iznosio krajem 2017. EK pretpostavlja da će italijanski javni dug do kraja ove godine porasti na 133,7 posto, a u idućoj godini na 135,2 posto.
Strukturalni italijanski budžetski deficit, koji ne obuhvata jednokratne prihode i izdatke i očišćen je od varijacija u privrednom rastu, tako bi ove godine činio 2,4 posto BDP, a iduće godine 3,6 posto. To se kosi sa kompromisnim sporazumom koji EK sklopila sa Italijom krajem prošle godine.
EK će, kako je najavljeno, u narednu sredu objaviti aktuelizovanu procenu stanja italijanskih javnih finansija. Prema izvorima Rojtersa, EK će u okviru tog ocenjivanja doći do zaključka da se prema Italiji otvori disciplinski postupak koji bi mogao, ukoliko Rim nastavi da ignoriše zahteve iz Brisela, rezultirati kaznom u visini od 0,2 BDP što u ovom slučaju Italije iznosi 3,5 milijarde evra.
Takav ishod je, međutim, kako primećuje Rojters, iz političkih razloga malo verovatan.
No, takav ishod ne bi trebalo sasvim isključiti s obzirom na jaki populizam u italijanskoj vladi koji je, prema nezvaničnim ocenama iz Brisela, i doveo do ovakvog stanja tamošnjih javnih finansija.
