JAVNI FONDOVI NA ISPITU POVERENJA
Investiranje na finansijskom tržištu u Srbiji još prati podozrenje ovdašnjeg poslovnog sveta i javnosti
Rad investicionih fondova na srpskom finansijskom tržištu, od kada su se pojavili pre nekoliko godina, prati podozrenje koje, pre svega, izaziva nenaviknutost ovdašnjeg poslovnog sveta i javnosti uopšte na ulaganje kapitala u hartije od vrednosti. Tome je, svakako kumovalo i nekoliko krupnih afera povodom prodaje pojedinih preduzeća u procesu privatizacije.
Zato i početak rada javnih investicionih fondova: FIMA invest, Fokus invest, Delta plus i Raiffeisen Invest tokom ove godine prati slično nepoverenje.
Kontrolisani rizik investiranja
Za razliku od prvopomenutih, uglavnom stranih, privatnih i zatvorenih fondova - čija vlasnička struktura i formiranje nisu predmet naše zakonske regulative - ovdašnji javni i otvoreni fondovi su pod strogom kontrolom nadležnih finansijskih institucija Srbije.
- Činjenica je da nepoverenje u investicione fondove postoji ali samo u onoj meri u kojoj ono postoji i za svaku novu pojavu a posebno za poveravanje kapitala drugima. Siguran sam zato da će fondovi veoma brzo steći pozitivan imidž kao neko ko na tržištu kapitala radi za ulagače i pravi im zaradu, kaže za Balkan magazin Milan Marinković, direktor Društva za upravljanje sredstvima investicionog fonda FIMA invest.
Da bi se shvatila uloga investicionih fondova na finansijskom tržištu Srbije potrebno je znati i da je ovdašnje tržište hartija od vrednosti nastalo kao posledica primene zakona o privatizaciji, a ne realne tržišne potrebe da se slobodna sredstva plasiraju u profitabilne poslove. Danas se na Beogradskoj berzi nalaze akcije više od 1.000 preduzeća, koje su tamo dospele po sili zakona iako za 95 odsto njih ne postoje realne tržišne osnove da budu predmet trgovine.
U takvoj situaciji investicioni fondovi obezbeđuju veću konkurentnost kompanija, kvalitet, likvidnost privrede i pomažu dalji razvoj finansijskog tržišta. Građanima oni omogućavaju da investiraju kapital koji poveravaju na upravljanje profesionalcima a ekonomiji obezbeđuju svež i relativno jeftin kapital u vidu investicija.
- Za razliku od individualnih investitora, javni investicioni fond prikuplja slobodna sredstva i plasira ih na dugi rok u više vrsta hartija od vrednosti. Tako se kontrolišu rizici na tržištu na kome spekulativni fondovi ulaze u investicije pri niskim cenama a izlaze kada je to za njih najpovoljnije, objašnjava Aleksej Misailović, direktor Fokus investa.
Ulaganje preko profesionalaca
Investicioni fondovi se po prihodima koje ostvaruju plasiranjem kapitala nalaze između gotovo nerizičnih depozita (oročena sredstva) kod banaka i individualnog trgovanja na berzi. Oni donose i veću zaradu (ponekad i značajno veću) od oročenih sredstava kod banke, a prosečnim građanima koji nemaju vremena da uče o berzi i trgovanju akcijama, otvaraju mogućnosti da preko profesionalne ustanove plasiraju novac, po pravilu, znatno kvalitetnije nego da su samostalno donosili odluke koje akcija da kupe.
Takođe, individualno poslovanje je skuplje, sposobnost pojedinca da predvidi rizik mnogo je manja a oni najčešće nemaju ni potrebna predznanja kako bi raspoloživa sredstva plasirali u dobre poslove.
Javni investicioni fondovi, pa i oni koji posluju u Srbiji, namenjeni su, kako kaže direktor Marinković, svim fizičkim i pravnim, domaćim i stranim licima, a struktura članova je izuzetno raznovrsna.
- Naravno, najčešće su to domaća fizička lica, ali tu su i strana fizička lica kao i mnogi profesionalni investitori iz zemlje i inostranstva, objašnjava Marinković.
Interes da postanu članovi fonda, dodaje direktor Aleksije Misailović, imaju svi koji žele da zarade novac investiranjem, ali kao preduslov za to navodi neophodnost bržeg stvaranja jakog i stabilnog tržišta kapitala u Srbiji.
Sagovornici Balkan magazina navode da je prosečna uplata članova javnih fondova oko 5.000 evra ali i da se polako širi krug zainteresovanih ulaganja.
Vreme fondova dolazi
Na srpskom finansijskom tržištu, kao i na svakom drugom, postoji veliki broj malih, privatnih investitora koji imaju velika očekivanja ali i špekulanti. Investicioni fondovi bi trebalo da zauzmu mesto između ove dve grupe i tako opredele kretanja na tržištu. U apsolutnim iznosima raspoloživog kapitala javni investicioni fondovi nisu najveći tržišni igrač u Srbiji ali su, kako tvrdi direktor Misailović, na dnevnom nivou uspeli da zauzmu poziciju balansa na finansijskom tržištu.
- Pod upravom svih domaćih investicionih fondova trenutno je manje od 60 miliona evra, što je nedovoljno da se može govoriti o njihovom uticaju na likvidnost tržišta i cene na berzi - drastične fluktuacije vrednosti berzanskog indeksa odlikuju nelikvidna tržišta. Ipak, ne treba sumnjati da će za izvesno vreme kapital fondova biti mnogostruko veći, i da će oni imati značajniji uticaj na kretanje cena, kaže direktor FIMA investa.
Upravljanje javnim fondom
Gde će sredstva fonda biti ulagana određuje i definiše društvo koje upravlja kapitalom. Kao profesionalci, oni na osnovu procene rizika ulaganja plasiraju sredstva fonda u različite vrste hartija od vrednosti kako bi smanjili rizike.
- Za razliku od javnih fondova, lica u privatnim fondovima ulaze u neku transakciju ne da bi postali strateški vlasnici određene kompanije već da bi je posle konsolidacije skuplje prodali. Privatni fondovi više rizikuju pri ulaganju kapitala i najčešće prvi ulaze na nestabilna tržišta jer velike kompanije ne ulaze u poslove sve dok stepen rizika za ulaganje ne bude za njih prihvatljiv ili nikakav, objašnjava direktor Misailović.
Za sada se najveći deo imovine fondova investira u Srbiji i to u kompanije listirane na Beogradskoj berzi, ali se ozbiljno razmišlja i već pomalo investira i u inostranstvu.
- Planiramo značajnije investiranje u regionu ali i u EU, gde se mogu kupovati izuzetno sigurne hartije od vrednosti. Za sada se zadržavamo u Srbiji jer je to veoma perspektivno tržište na kome se očekuje rast, ali i što naša investiciona politika podrazumeva da za svaku investicionu odluku pravimo detaljnu analizu relevantnih faktora, pa je logično da krenemo od kompanija koje već godinama pratimo i dobro poznajemo, kaže Marinković.
Nedovoljno razvijeno domaće finansijsko tržište može, ipak, dovesti i do toga da se slobodna finansijska sredstva nemaju gde plasirati u Srbiji.
- Šta će se desiti sa slobodnim sredstvima kada na snagu stupi zakon o obaveznom privatnom penzionom osiguranju i kada se još više razvije oblast osiguranja u Srbiji? Penzioni fondovi i osiguravajuća društva najvećim delom svoja sredstva ulažu u hartije od vrednosti, a ako kvalitetnih hartija ne bude slobodan novac će neminovno odlaziti iz zemlje, a naš strateški cilj je da on ostane ovde, kaže direktor Misailović.
Što se tiče kadrova sagovornici Balkan magazina slažu se da ih u Srbiji trenutno, ima dovoljno u odnosu na stepen razvijenosti tržišta. U Hrvatskoj, na primer, trenutno radi oko 100 investicionih fondova čija aktiva premašuje tri milijarde dolara.
Državni nadzor ne ukida rizik
Pravna regulativa rada investicionih fondova, kaže direktor Milan Marinković, izuzetno je stroga, jer se zakonodavac potrudio da obezbedi da se operativni rizici svedu na minimum.
- Ulagači preuzimaju na sebe tržišni rizik koji je vezan za sve investicije fonda. O ovom i drugim rizicima društvo za upravljanje je dužno da obavesti svakog ulagača, direktno preko prospekta fonda. Davanje bilo kakvih obećanja prinosa, predviđanja ili spekulisanja oko kretanja vrednosti prinosa na investirani kapital zakonom je strogo zabranjeno, kaže Marinković.
Potencijalni investitori moraju da budu i svesni da im apsolutnu sigurnost ulaganja preko investicionih fondova niko ne može garantovati.
- Čak i Narodna banka Srbije garantuje samo bankarske uloge do iznosa od 3.000 evra. Svako zato treba da shvati da je učlanjenjem u fond postao i njegov suvlasnik, pa samim tim i da snosi određenu odgovornost. Prikupljenim kapitalom fonda upravlja društvo za upravljanje sredstvima koje je i pravno odvojeno od fonda, a čine ga profesionalci u oblasti investicionog poslovanja. Rad društva na dnevnom nivou kontroliše kastodi banka kojoj se šalju izveštaji gde je novac plasiran i zašto, ali i Komisija za hartije od vrednosti, unutrašnji i spoljni revizori... Rizik se tako svodi na dnevni gubitak zbog pada vrednosti investicije a uložena sredstva se u svakom trenutku mogu podići, kaže direktor Misailović.
Vrste fondova
- Ulagači bi trebalo da razlikuju javne od privatnih fondova. Forma organizovanja privatnih fondova je raznorodna a povezivanje njihovih članova zasnovano je isključivo na kapital odnosu ili personalnom principu (zavisi od pogodbe). Javni fondovi su otvoreni, okrenuti širem krugu pojedinaca. Sredstvima ovih fondova upravlja društvo koje za svoje angažovanje dobija proviziju, a članovima fonda se raspodeljuje ostvarena dobit, kaže direktor Misailović.
Otvoreni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava kupovinama i otkupom investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se stalno menjaju. Cilj ovih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži rok investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti, odnosno povećanje prinosa u odnosu na prinos oročene štednje, prinos novčanih fondova ili onih koji ulažu u obveznice.
Sredstva za zatvoreni fond prikupljaju se putem javne ponude i imaju ograničen broj akcija. Oni ne otkupljuju akcije od svojih članova, već ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili vanberzanskom tržištu. Pored hartija od vrednosti zatvoreni fondovi mogu ulagati u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu.
Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, a namenjeni su iskusnim investitorima pri čemu minimalan ulog iznosi 50.000 evra.
Svi investicioni fondovi u porastu
11.10.2007 | Izvor: Beta
Investicione jedinice fonda Fokus premijum u sredu, 10. oktobra, porasle su za 7,39 dinara na 1.056,06 dinara, a ukupna imovina fonda povećana je na 179,2 miliona dinara, objavljeno je na sajtovima tih fondova.
Fond Delta plus imao je rast investicione jedinice od 1,01 dinara, na 1.413,72 dinara, dok je ukupna imovina fonda uvećana na 1,920 milijarde dinara.
Investiciona jedinica fonda Fima proaktiv porasla je za 5,41 dinara, na 1.123,56 dinara, a ukupna imovina fonda je uvećana na 1,375 milijardi dinara.
Vrednost investicione jedinice fonda Rajfajzen akcije (Raiffeisen) imala je rast od 6,58 dinara, i porasla je na 1.046,09 dinara, a ukupna imovina fonda povećana je na 1,258 milijarde dinara.
