DRŽAVNI POKLON ILI PREDIZBORNI TRIK

U situaciji kad većina gradjana jedva opstaje, izjava Mladjana Dinkića, ministra ekonomije, da će svi besplatno dobiti novac i akcije i to najvećih javnih preduzeća poput Naftne industrije Srbije i Telekoma, unela je nemir u njihove domove. Već ionako sludjeni svakodnevicom teško da su prethodnih dana i mogli da shvate šta to Mladja priča.

 

Skoro je izvesno da će većina pomisliti - evo nekih para od države - što zamisao lidera G17 plus svrstava u odlično predizborno obećanje, bez obzira koliko je ceo predlog dobar, realan i koliko će para stvarno doneti gradjanima. Njihovo zadovoljstvo neće promeniti ni činjenica da će proći od jedne do tri godine dok nešto ne dobiju, što u novcu, što u akcijama.

 

Predlog je, medjutim, pokvario raspoloženje radnicima javnih preduzeća jer će dobiti manje od onoga što su očekivali, pa će oni predstavljati prvu prepreku Dinkićevom naumu.

 

 

Tri izvora

A šta piše u ministrovom predlogu o besplatnoj podeli deonica? Oni koji dosad nisu dobili akcije u privatizaciji dobiće za početak novac od već prikupljenih deonica iz Privatizacionog registra. U njemu je od svakog preduzeća prodatog na tenderu izdvojeno po 15 odsto. Dinkić sada predlaže da država proda te deonice i novac podeli na četiri miliona gradjana, koliko je procenjeno da ima punoletnih Srba koji dosad nisu osetili slast vlasništva nad vrednosnim papirima.

 

Sledeće je podela istim gradjanima po 15 odsto deonica iz pet preduzeća - NIS, EPS, Aerodrom "Nikola Tesla", Galenika i Jat i 14 odsto od Telekoma.

 

Treći način sticanja deonica odnosiće se na sve, i na one koji su ih ranije dobili, a to je inicijalna javna ponuda (IPO) odnosno mogućnost da svako ko je zainteresovan, za najviše 5.000 evra kupi akcije šest navedenih preduzeća ali i još nekih i to po garantovanoj ceni.

 

Ministar ekonomije je još  predložio i da se prodaju većinski paketi Jata i NIS-a, a da Telekom, EPS, Aerodrom i Galenika ostanu u većinskom vlasništvu države.

 

Promene propisa i politika

Prema rečima Nebojše Ćirića, pomoćnika za privatizaciju i restrukturiranje ministra ekonomije, da bi se ovo ostvarilo potrebno usvojiti zakone o besplatnoj podeli akcija i privatizaciji za svako posebno preduzeće i izmeniti zakone o tržištu hartija od vrednosti i o javnim preduzećima.

 

-Pre podele akcija neophodno je da se angažuju finansijski savetnici za procenu Telekoma, Aerodroma, EPS-a i Galenike, dok je manje-više taj posao uradjen ili se radi za NIS i Jat. Za svako od ovih preduzeća treba uraditi i strategiju privatizacije. Najspremniji za podelu akcija je Telekom, a deonice NIS-a bi mogle da budu date gradjanima već u septembru sledeće godine. Plan je da se ne ide odjednom sa svim firmama i da se njihove akcije podele u periodu od 2008. do 2010. godine. Finansijski savetnici će pomoći da se utvrdi vrednost akcija firmi kod kojih će biti primenjen IPO, dok će prodaja većinskih paketa biti merilo za cenu deonica tih kompanija. Moguće je i da se uvede moratorijum od tri do šest meseci na trgovanje deonicama koje dobiju gradjani a to je mera koja će onemogućiti njihovo obezvredjivanje - navodi Ćirić.

 

Normalno, ceo plan o kome priča Ćirić treba da podrže druga dva partnera u vladi, a to su DSS-a i DS-a. Dok u DSS-u ćute, potpredsednik vlade Božidar Djelić izjavio je da oko privatizacije tri najveća javna preduzeća NIS-a, EPS-a i Telekoma postoje velike razlike u Vladi. Oko NIS-a i Jata, dva preduzeća čije su privatizacije najbliža, postoje razlike su, na primer, što Dinkić predlaže većinsku prodaju NIS-a, a Djelić podržava manjinsku.

 

Nedostižna hiljadarka

Na drugoj strani gradjani su odmah krenuli da računaju koliko će para dobiti. Iako je Dinkić prvo odbijao da kaže konkretnu cifru, ipak nije mogao da odoli pa je izjavio da će svako dobiti ne manje od hiljadu evra.To je, čini se, nerealno. Aleksej Misailović, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima Fokus invest, kaže da akcije iz registra vrede oko 242 miliona evra i mogle bi da se nadju na berzi već do kraja juna sledeće godine. To bi značilo da bi svako od četiri miliona gradjana iz ovog izvora mogao dobiti oko 60 evra. Ta je suma nešto što će gradjani skoro sigurno dobiti i verovatno najbrže.

 

- Akcije Aerodroma, NIS-a i Jata vrede oko 360 miliona evra. Telekom i EPS su nezahvalni za prognoze i što se tiče vrednosti 14 odnosno 15 odsto njihovih akcija, i vremena kada bi mogli da se pojave na berzi. U Telekomu postoji strani partner pa i sa njim treba usaglasiti stavove a oko EPS-a ima dosta nepoznanica - navodi Misailović. Ova procena znači da bi gradjani preko podele 15 odsto Aerodroma, Jata i NIS-a dobili po 90 evra, što je malo ali ako sačekaju sa prodajom dobijenih akcija - to bi mogli da uvećaju. Mnogo više će se ipak dobijati od Telekoma i EPS-a, možda i celih 500 evra. Kada se sve sabere ipak se ne stiže do Dinkićevih hiljadu evra.

 

Štrajk i izborna kampanja

Oni koje je ovakva računica najviše zabolela su radnici i penzioneri šest javnih preduzeća jer prema sadašnjim propisima oni bi trebalo da dobiju 15 odsto akcija "svojih" firmi a prema Dinkićevom modelu to će morati da podele sa četiri miliona gradjana. Tako na primer, oko 25.000 radnika i penzionera NIS-a, uz vrednost ove kompanije od dve milijarde evra, dobili bi oko 12.000 evra, a po modelu Dinkića tek po oko stotinak. Ipak, mnogi smatraju da bi radnici i penzioneri javnih preuzeća trebalo da budu svesni da su njihove firme izgradjene parama iz budžeta, odnosno parama svih gradjana Srbije i da su im plate visoke ne zbog toga što dobro rade već što su monopolisti. Njihove stavove verovatno neće podržati većina gradjana Srbije ali štrajk nezadovoljnih radnika javnih preduzeća - osetiće svi.

 

Odgovor sindikalaca bio je žestok. Sindikati Telekoma, NIS-a, EPS-a, Jata, PTT-a, Železnica,  Galenike, okupljeni u Konfederaciji slobodnih sindikata, dogovorili su se 8. novembra da započnu pripreme za štrajk, a početak će se znati 14. novembra.

 

"Ako ovo prodje Dinkiću, biće oštećeni i radnici javnih preduzeća i gradjani. I jedni i drugi, prema postojećim propisima, trebalo bi da dobiju po 15 odsto akcija javnih preduzeća, a Dinkić nudi svima samo 15 odsto", ističe Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije i dodaje da je njihov stav da se podela akcija obavi prema godinama staža. On smatra da predlog ministra ekonomije liči na predizbornu kampanju jer da nije tako deonice bi bile podeljene svim gradjanima, a ne samo onima starijim od 18 godina, odnosno glasačima. Dinkić vodi kampanju u medijima, nastavlja on, a nije pričao sa sindikatima.

 

Nepravda ili pravda

U Sindikatu "Telekoma" smatraju da bi akcije ovako usitnjenih "akcionara" bile podložne svakoj vrsti manipulacije, pa i otkupu u bescenje.

 

"Pojavili bi se vrlo brzo, gotovo preko noći, novi većinski vlasnici što je već vidjeno u susedstvu", saopštio je Miroslav Joksimović, predsednik ovog sindikata.

 

I sindikalci NIS-a poručuju da su ovim modelom njihovi radnici u potpunosti lišeni prava na besplatne akcije i stavljeni u neravnopravan položaj prema zaposlenima u drugim društvenim preduzećima, a svi gradjani Srbije dobijaju neuporedivo manje nego po sadašnjim zakonima.

 

Medjutim Ćirić ističe da nije sve definitivno odredjeno kako predstavljaju sindikati.

 

"Kada Vlada ovaj predlog usvoji uslediće razgovori sa sindikatima i javna rasprava, tako da će konačni procenti i strategija za svako pojedinačno preduzeće zavisiti od dosta faktora", objasnio je on a dodaje da je predložena podela akcija pravedna.

 

"Radnicima i penzionerima javnih preduzeća ponudićemo dve pogodnosti. Prvo, za duplo manje para moći će da kupe još nekoliko procenata akcija svoje firme, i drugo, deonice iz inicijalne javne ponude takodje će kupovati po upola manjoj ceni", kaže on.

 

Sitnina i neozbiljnost

Branko Pavlović, konsultant i bivši direktor Agencije za privatizaciju, podseća da je podela besplatnih akcija obećavana i tokom poslednjih parlametarnih izbora. "Da li je ovo ponavljanje istog pred neke nove izbore - ne znam, ali poznato je da je i bivši ministar privrede Predrag Bubalo obećao ovo za 2007. godinu. Iako se najnovije obećanje ostvari, svaki od oko četiri miliona gradjana dobiće sve zajedno, po sadašnjoj vrednosti tih kompanija, manje od 300 evra", tvrdi Pavlović i dodaje da će tu "siću" državljani Srbije dobiti u etapama tokom tri godine. Novi propisi potrebni za ovaj predlog, naglašava on, treba da budu gotovi i usvojeni za samo mesec i po dana - do kraja godine, što je neozbiljno. U Srbiji postoji 580, a ne samo šest javnih preduzeća, ali nije jasno šta će biti sa tim akcijama.

 

Nije pravedno, prema rečima Pavlovića, da država preko Akcijskog fonda prodaje akcije iz Privatizacionog registra jer je za gradjane mnogo isplativije da te deonice, kao i one koje im sleduju iz šest najvećih javnih preduzeća, unesu u neku vrstu investicionog fonda koji bi emitovao jedinice za gradjane, odnosno akcionare tog fonda.

 

"Kada bi gradjani bili vlasnici takvog fonda mogli bi preko njegovog menadžmenta, kao značajni akcionari da utiču na poslovanje javnih kompanija što bi onemogućilo vladajuće političke partije da vladaju njima kao svojom prćijom", ističe naš sagovornik.

 

Mala korist u poslednjm krugu

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, smatra da ovom podelom akcija  pravda sigurno neće biti zadovoljena jer su oni koji su akcije stekli po zakonu iz 1997. godine, a pritom imali sreću da rade u dobrim kompanijama poput Apatinske pivare, Sintelona ili Knjaza Miloša prošli neuporedivo najbolje. Tako je prodajom akcija penzioner ili radnik tih firmi dobio 20.000 i više evra dok će sada oni koji čekaju poslednji besplatni krug dobiti par stotina...

 

- Veliki broj gradjana to pravo nije iskoristio pa je po 15 odsto akcija javnih preduzeća za taj veliki broj malo i po meni zato od svega ovoga neće imati velike koristi. Nepravda je i da akcije iz Privatizacionog registra budu deljene tek 2008. godine umesto da su sukcesivno davane jer bi zardili više - zaključuje Šuković.

 

Na pitanje kako su prošli javna preduzeća u bivšim ju-republikama, Pavlović kaže da su u Sloveniji kao i u Crnoj Gori dobili vaučere, dok je u ostalim išla besplatna podela ili kupovina po privilegovanoj ceni. I Nebojša Ćirić ističe da sličan model nije bio primenjen u nekoj državi ali treba imati u vidu da su druge zemlje mnogo ranije prošle kroz privatizacione procese u kojima je sada Srbija.