Vojni izdaci najbrže rastu od Hladnog rata

M. L.

Ukupni ovi izdaci lane dostigli 1,74 biliona dolara, ubedljivo vode SAD koje troše u ove svrhe više nego sedam država koje dolaze odmah posle njih
(ilustracija, Poluautomatski prenosivi sistem - puška „XM25 Counter Defilade Target Engagement System“, sa laserskim daljinskim upravljačem, kompasom, setom za opterećenje, balističkim kompjuterom i displejom)

Vojni izdaci rastu sada najbrže od vremena Hladnog rata  - rasli su lane, treću godinu uzastopno, i dostigli ukupno 1,74 biliona dolara, saopštio je danas poznati stokholmski međunarodni Institut za istraživanje mira (SIPRI).

Izrazito najviše troše u ove svrhe SAD – lane su potrošile oko 610 milijardi dolara što je više nego sedam zemalja koje dolaze odmah iza njih. Predviđa se, štaviše, da će i ove godine vojni izdaci najmoćnije sile sveta izrazito porasti  pri čemu se ne radi samo o povećanju vojnog personala nego i modernizaciji nuklearnog i konvencionalnog oružja.

Na drugom mestu je Kina čiji čiji su vojni izdaci lane povećani za 5,5 posto tj na oko 228 milijardi dolara. Eksperti su, međutim, uvereni da Kina u ove svrhe troši više nego što oficijelno saopštavaju tamošnje vlasti.

Rusija je na trećem mestu ali je dosta iza, ne samo od SAD nego i Kine. Po prvi put od 1998. vojni izdaci lane su pali (negde za oko petinu) i iznosili su 66 milijarde dolara. Prema ekspertima SIPRI-ja, to je, pre svega, posledica krize ruske ekonomije.

"Modernizacije armije je u Rusiji i dalje prioritet, ali ekonomski problemi kroz koje zemlja prolazi od 2014. ograničavaju vojni budžet", ukazuju eksperti SIPRI-ja.

Lane su, inače, najbrže rasli vojni izdaci na Bliskom Istoku, u subsaharskoj Africi, u Južnoj Americi, u centralnoj, južnoj i istočnoj Aziji, kao i u zapadnoj i srednjoj Egropi. U ovom poslednjem regionu to je delimično posledica percepcije Rusije kao bezbednosne pretnje. Dok je u zapadnoj Evropi lane porast troškova bio umeren i iznosio 1,9 posto, kada je u pitanju srednja Evropa, u koju SIPRI uračunava celi bivši nekadašnji komunistički blok, s Balkanom i baltičkim zemljama, radi se o porastu ovih troškova od čak 12 procenata.  

U izveštaju Instituta se ukazuje da je velika većina ovih zemalja u NATO paktu, gde je postignut dogovor o izdvajanju za potrebe odbrane minimalno dva posto bruto društvenog produkta godišnje. U celini gledano zemlje ove Alijanse su za odbranu lane potrošile 900 milijardi dolara što je oko 52 posto ukupnih svetskih troškova u ove svrhe.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...