BIVŠE KOMUNISTIČKE ZEMLJE GRCAJU U DUGOVIMA

Zemlje članice nekadašnjeg sovjetskog bloka koje su uzele brojne kredite za razvoj od Evropske Unije sada imaju muke da ih vrate, piše ruski dnevnik Gazeta. List ocenjuje da je situacija u Rusiji za sada dobra, ali da postoji opasnost da stvari krenu u lošem pravcu zbog pada cena nafte. Moskva bi ako se tako nastavi mogla da dodje u situaciju da kuca na vrata MMF kako je to nekada morala da čini tražeći devizne kredite.

Može se reći da onako kako Kina finansira deficit SAD, tako zapadna Evropa finansira deficit istočnoevropskih zemalja. Postoji ipak suštinska razlika. SAD se zadužuju u sopstevnom novcu, dok istočnoevropske zemlje to čine u zapadnim devizama zbog čega su akumulirale ogromne dugove bankarskih sistema zapadnih zemalja. Prvi znakovi za uzbunu pojavili su se prošle godine, ali sada, kada zapadne banke odbijaju da finansiraju dužnike u koje nemaju više poverenja - uzbuna je dostigla vrhunac.

Probleme nemaju samo dužnici, već i kreditori. Prema podacima banke za medjunarodne sporove, učešće evropskih banaka u kreditima zemljama u razvoju predstavlja tri četvrtine ukupne sume od pet milijardi dolara. Najviše su zadužene Madjarska i tri baltičke zemlje. Da bi se oslobodile svojih dugova zemlje-dužnici moraju da imaju trgovinski suficit umesto što imaju deficit od 5 do 15 odsto. To znači da one treba da izvoze mnogo i uvoze malo. To će imati uticaja na snižavanje njihovog standarda sa nepredvidivim socijalnim i političkim posledicama.

Stanje u Rusiji je nešto bolje, jer ona ima suficit u spoljnoj trgovini. Cene nafte, koja pokriva veći deo poreskih prihoda i donosi devize, ulaze u ovaj pozitivni bilans. Ukoliko cena barela nafte padne sa 135 na 65 dolara, Rusija dolazi u opasnost da umesto ogromnih prihoda ima ogromne rashode kao što je na primer isplata spoljnog duga preduzeća.

Ako se devizni prihodi smanje toliko da trgovinski bilans Rusije bude na nuli ili čak u deficitu, Moskva će morati ponovo da traži devizne pozajmice od zapadnih banaka i MMF-a.