BANKARSKA KRIZA ZAOBILAZI SRBIJU

Haos koji je zavladao u svetu zbog aktuelne finansjske krize ne bi trebalo da se ozbiljnije odrazi na bankarski sektor, privredu i stanovništvo Srbije u celini, smatraju bankari koje smo zamolili da za Balkanmagazin prokomentarišu bankarsku krizu u SAD i Evropi.

Preterano se trošilo u Americi i Evropi

Amerika i zapadna Evropa su i dalje glavna motorna snaga globalne ekonomije, međutim, recesija bi mogla da izazove znatno usporavanje privreda, naročito u zemljama u razvoju. Suština poboljšanja trenutne situacije sigurno leži u tome da se više podržava štednja, smanjuje potrošnja i teži tome da se uspostavi ravnoteža između štednje i potrošnje na globalnom nivou. Finansijska kriza u svetu je velikim delom posledica preterane potrošnje, pre svega stambene, naročito u Americi i zapadnoj Evropi.

-Početkom 80-ih godina prošlog veka u Americi je zavladala teorija da državna intervencija sputava brz ekonomski razvoj i da zato treba sprovesti deregulaciju. Posledica toga bio je sve slabiji nadzor nad poslovanjem finansijskih institucija i tržišta. Konsekventno, kriza je bila neminovnost, koja se nije mogla izbeći, kaže Stanislava Pak Stanković, direktor za komunikacije u KBC banci.

Blagi rast kamata

Komentarišući aktuelnu bankarsku krizu u SAD i Evropi Sava Dalbokov, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad, kaže:

-Posledice krize u Americi su dalje limitiranje likvidnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i dodatno povećanje nivoa opreznosti banaka u međusobnom poslovanju, što će za posledicu, bar kratkoročno, imati povećanje cene novca na međunarodnim tržištima. Što se Srbije tiče, efekti su u određenoj meri dodatno ublaženi i zbog velike konkurencije koju imamo na tržištu i želje banaka da se pozicioniraju, tako da očekujemo da će u Srbiji porast kamatnih stopa biti blaži u odnosu na porast kamata na međunarodnim tržištima. Bitno je napomenuti da trend porasta kamatnih stopa dolazi do izražaja kako na strani kredita, tako i na strani depozita

Kriza se mogla očekivati

Petar Grujić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom Volksbanke konstatuje da se “razni komentari mogu čuti ovih dana kao i niz analiza u kojima se otkrivaju faktori koji su doveli i prouzrokovali krizu ovakvih razmera”.

-Celokupna situacija oko aktuelne bankarske krize kako u SAD tako i kod nas u Evropi je očekivani ishod jedne nekonzervativne politike kreditiranja klijenata, pre svega u spekulative svrhe. Ovakav odnos prema kreditiranju na našem tržištu nikako nije slučaj sa našim postojećim bankama - čak je i obrnuto, smatra Grujić.

Kako se aktuelna kriza odražava na poslovanje Vaše banke u Srbiji?

KBC banka: Što se tiče KBC banke ona je zabeležila izvanredan rast u svim segmenitma poslovanja. I u segmentu stanovništva i korporativnom segmentu. Razvoj poslovne mreže, edukacija kadrova, inovirane procedure i procesi su nesto što su građani prepoznali i ni u kom slučaju se ne može reći da se globalna finansijska kriza odrazava na poslovanje KBC banke.

Erste banka: Erste Banka posluje u regionu srednje i istočne Evrope a uticaj međunarodne finansijske krize na ovaj region je ograničen. U ovom regionu bankarsko tržište je veoma likvidno sa snažnom bazom u depozitima. Takođe, regionalne ekonomije rastu snažno sa stopama rasta i preko 5%. Rast u Srbiji je još intenzivniji tako da, iako je teško u ovom trenutku proceniti sve posledice međunarodne krize, uticaj trenutnih razvoja na međunarodnim finansijskim tržištima na Srbiju je „amortizovan” kroz snažan razvoj domaće privrede, kao i visoki nivo likvidnosti i kapitalizacije u domaćem finansijskom sektoru.

Volksbank: Uzimajući u obzir veoma konzervativnu politiku cele grupacije čiji je rezultat stabilnost celokuonog VB sistema, za Volksbank nema većih posledica koje bi bile generisane aktuelnom krizom u bankarskom sistemu SAD i njenim prenetim uticajem na evropske bankarske tokove. Jedino se može očekivati poskupljenje kredita kao odraz cene kapitala na svetskom tržištu.

Kako će se ova bankarska kriza odraziti na Srbiju, odnosno na privredu i same građane?

KBC Banka: Narodna banka je na tržištu Srbije primenila adekvatne instrumente, kako naše bankarsko tržište ne bi osetilo neke veće posledice na poslovanje komercijalnih banaka u zemlji. Time je Centralna banka više nego dovoljno osigurala finansksku stabilnost, zadržvajući nivo obavezne rezerve komercijalnih banaka.

Erste banka: Može se očekivati određeno usporenje rasta bankarskog sektora u Srbiji, a kao posledica i rast realne privrede - pre svega kao posledica ograničene likvidnosti na svetskim tržištima i povećanih cena izvora finansiranja. Ipak, smatramo da će privredni rast, a i rast bankarskog sektora, i dalje biti znatno veći u odnosu na druga tržišta kako u regionu, tako i u zapadnoj Evropi. Za privredu i građane trenutna situacija svakako iziskuje veći oprez i dublju analizu kod eventualnih odluka o novim investicijama, odnosno zaduživanjima.

Volksbank: Kriza se kod nas odražava pre svega u delimično skupljim kreditima i u bezrazložno kreiranoj panici u svesti pojednih ljudi koji su zabrinuti za svoj novac uložen u bankarski sistem. Imajući u vidu konzervativnu i restriktivnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, zabrinutost je više nego neopravdana jer su ulozi građana apsolutno sigurni i pokriveni obaveznim rezervama kod NBS. Upravo zbog toga svima savetujem da je ovo u stvari pravi trenutak da svoj novac povere bankama na čuvanje obzirom da su banke sada u mogućnosti da plate i veće kamatne stope na oročene depozite, imajući u vidu povećanu cenu pozajmljivanja iz inostranstva. Takođe, ako imaju iole sumnje - neka provere tradicuju banke i odluče se za onu koja najduže postoji i koja ima veoma konzervativnu politku poslovanja.

Da li ste zadovoljni onim što Narodna banka Srbije čini da bi pomogla bankama koje ovde posluju da prebrode bankarsku krizu? Šta država Srbija treba još da učini da pomogne bankama?

KBC Banka: Sto se tiče države Srbije i njene uloge smatramo da je uloga Centralne Banke takva kakava i treba da bude, a to je nezavisna i politički neutralna institucija, koja sasvim dovoljno radi na tome da se očuva finansijska stabilnost. Što se tiče drugih komercijalnih banaka i o tome kako one prevazilaze eventualnu krizu u svojim centralama, takvo pitanje bi trebalo postaviti tamo, gde se eventualni problemi dešavaju.

Erste banka: Pozdravljamo i podržavamo proaktivan stav Narodne banke Srbije prema domaćoj javnosti u objašnjenju uticaja međunarodne krize na Srbiju, kao i u pravovremenom ukazivanju na sve objektivne faktore, koji garantuju sigurnost domaćeg bankarskog sistema i u sadašnjim uslovima. Trenutna situacija potvrđuje ispravnost monetarne politike Narodne banke Srbije, koja je u najvećoj meri dovela do sadašnjeg stabilnog markoekonomskog okvira i bankarskog sistema kroz koji efekti međunarodne situacije mogu znatno da se ublaže. Svakako pozdravljamo svaku inicijativu bliže koordinacije monetarnih vlasti, Vlade i finansijskog sektora kako bi zajednički analizirale i definisale najoptimalniji pristup za sve aspekte aktuelne situacije.

Ključan je nastavak ubrzanog ekonomskog rasta i dalji razvoj realne privrede. U tom kontekstu privlačenje novih strateških stranih direktnih investicija, pogotovo u sadašnjoj situaciji, vrlo je važno. Nezavisno od sadašnje situacije na međunarodnim finansijskim tržištima verujemo da Srbija ima vrlo dobre srednjoročne ekonomske perspektive. U situaciji gde imamo stabilnost u domaćoj političkoj i makroekonomskoj sferi, verujemo da Vlada mora da nastavi sa svojim programom ekonomskog razvoja.

Volksbank: NBS bi, pre svega, morala mnogo energičnije da reaguje na sve javne i nekompetentne izjave pojednih javnih sredstava informisanja, koje doprinose kreiranju panike među građanima i da još više, putem javne edukacije, doprinese razumevanju postojeće situacije kod stanovništva kao i smirivanju stvorene napetosti.