Kina će u narednih 10 godina potrošiti 1.500 milijardi dolara za kupovinu i investicije u firme inostranstvu

Kineske kompanije planiraju da u narednom desetogodšnjem periodu utroše u kupovinu i investicije u firme u inostranstvu oko 1,5 biliona dolara. To je procena firme Linklaters LLP, specijalizovane za konsalting u akvizicijama i fuzijama, koju objavljuje agencija Blumberg (Bloomberg).

Ova suma je veća za 70 posto nego u prethodnih deset godina, uprkos tome što regulatori u inostrnstvu, pa i samoj Kini, nastoje da blokiraju neke investicije i akvizicije.

Vlada u Pekingu podstiče kineske firme da investiraju, pre svega, u prozvodne kapacitete u svetu, posebno s naprednim tehnologijama. U minulih deset godina kineski kupci su potroišli za kupovinu imovine u svetu oko 880 milijardi dolara.

Da li će neka ponuda od kineske firme za akviziciju u nekoj drugoj zemlji biti prihvaćena zavisi i od sposobnosti te firme da neutrališe ne baš retka tamošnja strahovanja od ugroženosti nacionalnih interesa i državne bezebnosti. Lane je zbog tih strahovanja propalo ugovora u ukupnoj vrednosti od 75 milijardi dolara. No, i sama Kina se nalazi pred međunarodnim pritiskom da i ona više liberalizuje svoja tržišta.

Regulacioni uredi blokiraju, uglavnom, ponude Kineza za preuzimanje industrijskih kompanija, važnih za nacionalnu privredu i državnu bezbednost, posebno kada se radi o infastrukturi i novim tehnologijama.

Oživljavanje fuzija i akvizicija zavisiće i od toga kakav će stav u Kini biti zauzet prema najvećim prekomorskim investicijama. Ima, naime, ne malo članova vlade i uticajnih političara koji se pribojavaju da ove investicije postaju pretnja unutrašnjem ekonomskom razvoju zemlje. Regulatori uzimaju u obzir i to da ove ogromne invesitcije u inostranstvu i porast zaduženosti (dosta firmi se tim povodom zadužuje) mogu biti pretnja za stabiinost kineskog bankarskog sistema i ekonomije.