Evro je tvorevina SAD (3)

EU i Nemačkoj veća su pretnja "truli evri" - koji migriraju iz prezaduženih država juga Evrope - nego migranti sa Bliskog Istoka. Ukoliko Grčka ili Italija bankrotiraju i Nemačka ne bude mogla da im naplati kolosalne sume koje potražuje, evro-zoni preti eksplozija. Većina građana EU nije očekivala ovakav ishod evropskog ujedinjenja. Tek sada se mnogi pitaju kako je i zašto stvorena EU koja ovog proleća obeležava 60 godina postojanja. 

Evropski projekat ima korene još u 13. veku u doba italijanskog pesnika Dantea koji je govorio o hrišćanskoj Evropi.

"Treba reći, međutim, da je istorijska činjenica da su nacisti bili ti koji su prvi sproveli u delo jedan projekat ujedinjene Evrope koji se zvao Nova Evropa", objašnjava naš sagovornik Fransoa Aselino, finansijski inspektor Francuske republike i predsednički kandidat na čelu minorne političke partije Narodna Unija za Republiku. Njegove, ponekad šokantne tvrdnje veliki mediji su do sada, uglavnom, izbegavali ali niko ih nije demantovao.

Svečano potpisivanje Rimskog sporazuma kojim je, zvanično, ustanovljena Evropska ekonomska zajednica (EEZ) 25. marta 1957. Sporazum  je stupio na snagu 1. januara 1958. i predstavlja jedan od dva najznačajnija sporazuma za nastanak savremene Evropske Unije

Podrška Hitleru

Kao i tokom svojih predavanja po celoj Francuskoj, veoma gledanih na društvenim mrežama, Aselino u razgovoru za Vesti podseća da je veliki konglomerat nemačke, američke i engleske industrije i finansija uveliko podržavao dolazak Hitlera na vlast. Dali su mu neku vrstu mandata da ukine postojeća socijalna prava radnika, da se suprotstavi sovjetskoj Rusiji od koje se kapitalistički svet u načelu plašio i da stvori evropsko tržište bez carinskih prepreka.

"I to je upravo ono što je Hitler uradio. Britanski istraživač i profesor, Antoni Sjuton (Sutton) objavio je o tome spektakularne radove i dokumenta iz američkih arhiva, možete da ih pročitate", kaže Aselino.

Antoni Sjuton autor, pored ostalih i knjige “Vol strit i Hitlerov uspon” (Antony Sutton, Wall Street and the Rise of Hitler), ekonomista i istoričar koji je objavio dokumenta o podršci Hitleru iz SAD

Adolf Hitler sastao se sa Musolinijem u Rimu 1938. godine i dogovorio se sa njim o projektu "Nove Evrope". Malo zatim, u junu 1938. godine u Rim stiže nemačka delegacija na čelu Hajncom Frankom, koji će kasnije biti obešen u Nirenbergu. U toj delegaciji je i mladi pravnik Valter Halštajn koji, izgleda, nije bio član Nacističke partije ali je bio dovoljno "politički podoban" da bude imenovan za rektora Univerizteta u Roštoku.

Valter Halštajn, prvi predsednik Evropske komisije

Prvo pominjanje Evropske ekonomske zajednice

Halštajn će doći u Pariz na izložbu "Evropska Francuska" održanu u Gran paleu prvo 1941, a zatim 1942. godine. Na tim izložbama, na panoima će biti predstavljena Evropa pre 1934. godine sa obrazloženjem da je to neefikasna Evropa, sa granicama itd. pored koje se prikazuje "Nova Evropa" Hitlera, Franka, Musolonija, bez granica, sa projektom veoma brzih pruga, sa zajedničkim tržištem. Tu će se već doslovno govoriti o Evropskoj ekonomskoj zajednici.

Zanimljivo je da je Valter Halštajn bio zadužen da napravi projekat strukturiranja te nove Evrope i da je zamislio ono što će biti predak Evropske komisije: jednu strukturu čije članove niko nije izabrao.

Halštajna su u uniformi nemačkog oficira uhapsili Amerikanci 1944. godine u Šerburu u Francuskoj. Biće prebačen u SAD, da bi se posle rata vratio u zapadnu Nemačku, preuzeo svoju katedru profesora univerziteta i zatim ušao u politiku. Već 1951. godine postaje ministar spoljnih poslova Konrada Adenauera.

Konrad Adenauer, u ime Zapadne Nemačke, potpisuje Rimski sporazum

Ključni čovek

"Da li shvatate na koji način se Halštajn ´dočekao na noge´?", pita naš sagovornik. Pedesetih godina Halštajn je ključni čovek za redakciju teksta Rimskog ugovora sa nemačke strane.

"Halštajn će se 25. marta 1957, kada je potpisan Rimski ugovor kojim je stvoreno zajedničko tržište i evropska ekonomska zajednica, ponovo naći u palati Kvirinale u Rimu, kao i 1938. godine", nastavlja Aselino analizu čuvene istorijske fotografije na kojoj vidimo Konrada Adeanauera kako potpisuje Rimski ugovor, a pored njega Valtera Halštajna. Sledeće godine Halštajn je imenovan za prvog predsednika Evropske komisije. Ostaće na toj funkciji sve do 1967. godine. 

sutra: Kontrola Evrope preko evra