Evro-zona se cepa na dva dela? (1)

"Eksplozija" evra više nije tabu tema među evropskim političarima, pitanje je samo da li će ona biti kontrolisana ili nekontrolisana. Sve verovatniji postaje scenario nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, da se evro-zona  pocepa na dva dela: s jedne strane, na zemlje sa stabilnim ekonomijama i finansijama i, s druge strane, na prezadužene zemlje kao Grčka, Španija, Portugalija, Italija, pa i Francuska?

Grupe stručnjaka o tome već vode poverljive pregovore na međuvladinom nivou u sedištu Evropske centralne banke u Frankfurtu, razmatrajući više mogućih scenarija - izjavio je za francusku BFM -tv nedavno francuski univerzitetski profesor Kristian Sentetjen. Zna se da Francuska sada pokušava da uđe u krug "dobrostojećih" iako ima velike dugove.

Povratak nemačke marke?

Sentejen navodi da je sve verovatnije da će  "dobrostojeće" zemlje napustiti evro-zonu ostavivši države s "lošim" ekonomijama da upotrebljavaju evro. Krug "dobrostojećih država" na čelu sa Nemačkom mogao bi da uvede neki "novi evro". "Bila bi to - kako god da se zove - nova nemačka marka", ocenjuje Sentetjen.

Malo ko veruje u nekontrolisani raspad evro-zone, kada bi se sve zemlje jednostavno vratile na svoje nacionalne monete, pre svega zato što bi to bilo veoma skupo i izazvalo bi veliki i finansijski i politički haos.

"Ako dug jedne države iznosi 100 odsto BDP (bruto domaćeg proizvoda), i ako bi njena nova moneta bila 50 odsto devalvirana u odnosu na evro, onda bi dug skočio na 150 odsto BDP", objašnjava Kristijan Sentetjen.

Šta će biti sa kreditima građana - krajnje je neizvesno i zavisiće od načina na koji se evro-zona bude raspala, kao i od zemlje u kojoj s krediti podignuti. Propast evro-zone vrlo verovatno biće propraćena i propašću brojnih banaka, a štedni računi bili bi u tom slučaju blokirani, dok se situacija ne stabilizuje. Zato i pored veoma niskih kamata, bolje izbeći veće zaduživanje u ovim "mutnim vremenima". Prema nekim procenama, eventualno pucanje evro-zone i, na primer u Francuskoj, vraćanje na franak povećalo bi dugove za 30 do 50 odsto, u Nemačkoj bi dugovi ostali isti, u Grčkoj bi porasli za 80 odsto itd.

Bauk monetarne eksplozije

"Svi znaju da će, kada evro eksplodira, nemačka marka dobiti otprilike 15 do 20 procenata na vrednosti u odnosu na dolar, franak može da izgubi pet procenata, grčka drahma izgubiće 45 odsto. Španska pezeta može da izgubi 30 odsto, italijanska lira takođe", kaže u razgovoru za Vesti Fransoa Aselino, finansijski inspektor Francuske republike i predsednički kandidat za sada minorne partije Narodna Unija za Republiku koja se zalaže za izlazak Francuske iz evro-zone, EU i NATO-a.

Politika nametanja neizdrživih mera štednje koja je samo osiromašila i dodatno zadužila južnoevropske zemlje evro-zone uveliko se sada, kao boomerang, vraća Nemačkoj. Bauk monetarne eksplozije kruži Evropom pa bogatiji pojedinci i preduzeća iz Grčke, Španije, Portugalije, Italije masovno prebacuju svoj novac na račune otvorene u komercijalnim bankama u Nemačkoj, Luksemburgu, Austriji, Finskoj.

"Kada se nađu na računu neke od komercijalnih nemačkih banaka, ti evri postaće potraživanje od Centralne banke Nemačke - Bundesbanke", objašnjava Fransoa Aselino i dodaje:

"U slučaju bankrota Grčke, Bundesbanka, međutim, neće moći da dobije te evre koji su "migrirali" iz Grčke u Nemačku i koje ona zato potražuje od Grčke centralne banke". Već 2011. godine Bundesbanka imala 450 milijardi takvih "trulih" odnosno nenaplativih potraživanja.

"Skupljajte nemačke evre"

Francuski finansijski ekspert Filip Erlen kaže da je u ovako neizvesnim situacijama najbolje investirati u nekretnine ili zlato ili u neku pouzdanu valutu. Evri u banci automatski će biti pretvoreni u novu valutu.

"Što se tiče evro-novčanica u papiru ako imaju oznaku serije "U" (lat.) to znači da su francuski evri i biće pretvoreni u franke. Ako imaju oznaku Y (lat.) - grčki su i postaće drahme, a ako imaju oznaku X (lat.) - to su buduće nemačke marke", kaže on.

sutra : "Truli" evri prete Nemačkoj