Rat kaznama EU i SAD

Miloš Obradović

Iza savezništva i pregovora o slobodnoj trgovini, Evropska komisija propisije kazne teške milijarde dolara američkim tehnološkim kompanijama, dok Amerikanci “deru” evropske banke
(foto, statua ispred sedišta u Frankfurtu najveće nemačke poslovne banke, Dojče banke)

Dok se s jedne strane administracije SAD a posebno Evropske unije, bore da prinesu na potpisivanje Transatlantsko partnerstvo o trgovini i investicijama (TTIP) koje je uprkos tome, čini se, sve dalje od potpisivanja, s druge strane se vodi pravi okršaj kaznama. Poslednja u nizu je zahtev Ministarstva pravde SAD da Dojče banka plati 14 milijardi dolara za nagodbu kako ne bi bila pokrenuta tužba za pakovanje i prodaju hipotekarnih obveznica pre finansijske krize 2008. godine. Ionako načet, nemački i evropski bankarski gigant našao bi se u ozbiljnim finansijskim problemima ako bi zaista morao da plati kaznu.

Nepoverenje u ovu banku je dotle došlo da je kancelarka Angela Merkel morala da saopšti da država neće spašavati Dojče banku.

db-njujork-berza

Dojče banka, jedna od najvećih briga finansijskog sveta: prikaz pada vrednosti Dojče banke na Njujorškoj berzi krajem septembra

Kažnjavanje Folskvagena i Epla

Ova vest je došla u trenutku kada se u SAD odlučuje o tome koliku će kaznu platiti drugi nemački gigant, Folksvagen. Prvobitna maksimalna kazna za svako od skoro 500.000 Folksvagenovih vozila prodatih u SAD, za koja su lažirani rezultati o emisijama štetnih gasova, iznosila je 15 milijardi dolara mada se procenjuje da bi i u drugim državama po osnovu parničnih postupaka morao da plati još oko devet milijardi dolara. Ovakav udarac na kičmu nemačke ekonomije, dve kompanije koje zapošljavaju 320.000 ljudi, teško da će doprineti bržem potpisivanju trgovinskog sporazuma.

Tome, verovatno, neće doprineti ni odluka antimonopolskog tela Evropske komisije da američki tehnološki gigant i kompanija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom na Njujorškoj berzi - Epl plati Irskoj 13 milijardi evra na ime dugogodišnjih nelegalnih poreskih olakšica koje je ova kompanija dobijala u Irskoj. U nameri da se izbegne plaćanje visokih korporativnih poreza u SAD koji iznose 35 odsto, ali uz još neke poreze mogu da dođu i do 40 odsto, Epl je osnovao kompaniju u Irskoj, na koju je prebacivao svu svoju ogromnu dobit, gde je dobio velike poreske olakšice. Irskoj je to odgovaralo jer je naplaćivala 400 miliona dolara godišnje na ime poreza, na primer koliko je Epl plaćao i u SAD gde je ostvarivao nemerljivo veće prihode. Evropski antimonopolsko telo je procenilo da su poreske povlastice koje je Epl dobijao narušavale konkurenciju te je odrezao kaznu od 13 milijardi evra.

U američkim medijima ovo je odjeknulo kao politička kazna i napad na američke tehnološke kompanije. I to nije bez razloga jer je EU do sada uglavnom po antitrustovskim propisima kaznila sve najveće američke tehnološke gigante.

Apple_HQ_Cork-irska

Sediše Epla u gradiću Kork na jugoistočnoj obali Irske

Evropske istrage protiv Gugla, Amazona, Majkrosofta, Fejsbuka…

Evropska komisija od 2015. godine vodi već treću istragu protiv Gugla, ovoga puta zbog optužbi da proizvodi ove kompanije, u čijem je vlasništvu najveći veb pretraživač, ograničavaju mogućnost izbora potrošačima. Maksimalna kazna sa kojom se suočava je 10 odsto od ukupnog godišnjeg pormeta, što bi u slučaju Gugla iznosilo oko sedam milijardi dolara. Takođe se vode neki postupci u vezi izbegavanja poreza, a Margret Vestager, šef antimonopolske komisije EU je izjavila da bi moglo doći do nagodbe sa britanskim poreskim vlastima ako bi Gugl plati 175 miliona dolara. Gugl vodi “razgovore” oko poreza i sa italijanskim i španskim poreskim vlastima.

U junu 2015. godine Evropska komisija je otvorila istragu protiv Amazona zbog dominantne pozicije na tržištu elektronskih knjiga kojom je utvrđivala legalnost ugovora Amazona sa evropskim izdavačkim kućama po kojima su bile obavezane da obaveste ovog onlajn giganta ukoliko bi im drugi distributer ponudio bolje uslove.

Takođe se ispituje i dogovor Amazona i Luksemburga o plaćanju poreza kao nefer državna pomoć. Nakon ove istrage, otvorene 2014. godine, Amazon je 2015. promenio politiku pa umesto da sve prihode od prodaje u Evropi registruje u Luksemburgu počeo je da ih prijavljuje u više EU zemalja.

Naravno, teško da bi se bilo koja antimonoposka akcija mogla zamisliti bez učešća Majkrosofta. Tokom dugogodišnjeg procesa, zbog toga što je Majkrosoft uslovljavao prodaju “vindousa” kupovinom i drugih njegovih programa, poput “internet eksplorera”, ova kompanija je platila kazne u visini dve milijarde evra Evropskoj uniji.

Protiv Fejsbuka su se u više evropskih zemalja vodili ili vode postupci zbog ugrožavanja privatnosti podataka, istražujući da li je Fejsbuk tražio i dobio odobrenje vlasnika naloga da koristi njihove lične podatke.

Na tapetu se našao i jedan od najvećih proizvođača mikročipova na svetu američki Kvalkom. U decembru 2015. je podneta tužba protiv ove kompanije da je zloupotrebila dominantan položaj na evropskom tržištu, nudeći finansijske “podsticaje” proizvođačima tableta i pametnih telefona da kupuju opremu isključivo od njih.

facebook_lulea_data_centre

Data centar Fejsbuka, Lulea, Švedska

Američke kazne evropskim bankama

Za razliku od EU koja je uzela na zub američke tehnološke gigante, Amerikanci su punili budžet kažnjavajući evropske banke.

Od 2009. godine do danas američki regulatori su više od 30 kazni evropskim bankama zbog različitih prekršaja. Dojče banka je već platila 1,9 milijardi dolara zbog prodaje drugorazrednih hipotekarnih obveznica paradržavnim institucijama Fredi Mek i Fani Me. Osim prekršaja vezanih za učešće u pravljenju tog balona hipotekarnih obveznica koji je, kada je pukao, izazvao svetsku finansijsku krizu, banke su najčešće kažnjavane zbog poslovanja sa zemljama protiv kojih su SAD podigle sankcije.

Razne američke institucije naplatile su stotine miliona dolara od Kredi Svisa, britanskih banaka Barkliz, RBS, HSBC i Lojds i Standard čarterd, holandske Rabobank, UBS-a i ING-a.

Kada su SAD kaznile francusku BNP Pariba sa devet milijardi dolara zbog poslova sa Iranom, francuski predsednik Oland je izjavio da su SAD krenule u rat protiv korporativne Evrope, dodajući da je to razlog zašto Francuska nikada nije podržala sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU.

Šef ministara finansija Evrozone Diselbaum je nedavno izjavio da će na sastanku MMF-a tražiti od SAD zvaničnika da prestanu sa kažnjavanjem evopskih banaka. S druge strane, američko ministarstvo finansija je jasno stalo u odbranu Epla nakon što im je EK razrezala kaznu, tvrdeći da je EU zloupotrebila moć i preuzela supranacionalne ingerencije -  naplaćujući porez američkim firmama.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...