MMF: Privredni rast Srbije 2,5 odsto u 2016. godini

Sudeći prema poslednjem, oktobarskom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izgledima za svetsku ekonomiju, Srbija neće imati baš najveći privredni rast u Evropi, pa ni u regionu u 2016, a ni u 2017. godini. Malo duži pogled na tabele MMF-a u stvari pokazuje da će među evropskim zemljama u razvoju Srbija biti negde pri dnu po rastu BDP-a u ovoj i sledećoj godini.

Fond je procenio da će srpska ekonomija u 2016. godini porasti za 2,5 odsto, a u 2017. za 2,8 odsto što je poboljšanje u odnosu na prethodne prognoze. Tako će Srbija u 2016. imati veći rast od Hrvatske (1,9%), Mađarske (2%) i Makedonije (2,2%). S druge strane, ispred nas će, prema prognozama MMF-a, godinu završiti Albanija sa rastom od 3,4 odsto, Bugarska sa tri odsto, Rumunija sa pet odsto i Crna Gora sa 5,1 odsto.

Kada se radi o projekcijama za 2017. manji privredni rast od Srbije imaće samo Hrvatska (2,1%) i Mađarska (2%).

Rekordna nezaposlenost

Nažalost ono po čemu zaista predvodimo ovaj deo Evrope je nezaposlenost. Za 2016. godinu MMF projektuje nezaposlenost u Srbiji na 18,6 odsto, a približno tako će ostati i u 2017. godini.

U problemima sa nezaposlenošću su i u Hrvatskoj sa 16,4 odsto u ovoj i 15,9 odsto u narednoj godini, dok svi ostali imaju nezaposlenost od šest odsto u Rumuniji do osam odsto u Bugarskoj. Međutim, neke zemlje evrozone su u još gorem stanju nego Srbija. Tako je u Španiji nezaposleno 19,4 odsto, a u Grčkoj 23,3 odsto ljudi.

Srbija, takođe, beleži rast izvoza brži od rasta uvoza što znači da se platnobilansni deficit smanjuje i očekuje se da ove godine tekući račun platnog bilansa iznese 4,2 odsto BDP-a i bude u potpunosti pokriven investicijama. Ipak i tako smanjen deficit će biti manji samo od turskog (gde je - 4,4%). Rumunija će imati deficit tekućeg računa od dva odsto BDP-a, dok će ostale zemlje iz okruženja zabeležiti suficite, recimo Hrvatska tri odsto BDP-a, a Mađarska 4,9 odsto BDP-a.

Bogati duguju najviše

Na ekonomske performanse malih zemalja kao što je Srbija prevashodno utiču kretanja u velikim ekonomijama kao što su EU, SAD ili Kina, kao i globalni finansijski tokovi. Tako je MMF konstatovao da je globalni dug dostigao novi rekord od 225 odsto globalnog BDP-a.

Prema oceni stručnjaka Fonda, globalni dug bi mogao da zaustavi ionako mršav privredni oporavak. Radi se o dugu od 152 biliona (hiljade milijardi) dolara, od čega se oko 100 biliona odnosi na privatni dug. Ovde prednjače razvijene zemlje čiji su dugovi, privatni i državni, na nivou od oko 250 odsto BDP-a, dok su dugovi zemalja u razvoju (emerging markets) na znatno nižem nivou, na oko 120 odsto BDP-a, ali su dugovi najvažnijih zemlja u ovoj grupi - Kine i Brazila na nivou razvijenih zemalja. U odnosu na 2008. godinu ukupan dug je učetvorostručen.

Prema oceni MMF-a razduživanje u razvijenim zemljama ide sporo jer su stope privrednog rasta niske, kao i inflacija. Međutim, visok dug može usporiti privredni rast, pre svega jer se povećava rizik od finansijske krize koja obično prati recesiju. Ali, čak i bez krize, dug usporava rast, jer oni koji su prezaduženi smanjuju investicije i potrošnju.

“Srednjeročni rizici se gomilaju zato što ulazimo u novu eru koju karakterišu hronično slab rast, nastavak niskih kamatnih stopa i rastuća politička neizvesnost”, rekao je Piter Datels, zamenik direktora monetarnog odeljenja MMF-a.

Datels je posebno istakao problem koji imaju evropske banke sa ogromnim problematičnim kreditima koji se kreću oko 900 milijardi evra. On je ukazao i na neefikasnost evropskih banaka, kao i na to da će loše banke morati da napuste tržište. Priča o problemima evropskih banaka posebno je pojačana poslednjih nedelja problemima u kojima se našla Dojče banka čije cene akcija iz dana u dan dostižu rekordno niske nivoe.