Rast dobiti bankarskog sektora i novi gubici Komercijalne banke
Dok je ceo bankarski sektor zabeležio rast dobiti od 19 odsto u odnosu na prvu polovinu 2015. godine, druga najveća banka na tržištu i najveća domaća, Komercijalna banka zabeležila gubitak od 2,6 milijardi dinara
(foto, Unikredit banka zabeležila je u srpskom bankarskom sektrou najveću dobiti u ovoj godini)
Bankarski sektor u prvom polugodištu 2016. godine ostvario je dobit (pre poreza) od 20,4 milijarde dinara ili 166 miliona evra, što je najviše još od prvog polugodišta 2011. godine.
Rast dobiti od 19 odsto u odnosu na prvih šest meseci 2015. godine ostvaren je uprkos smanjenju neto prihoda od kamata i naknada i provizija. Za to su zaslužni pre svega daleko manji otpisi nenaplativih potraživanja nego prethodnih godina.
Komecijalna banka - poslednja domaća banka u Srbiji
Najveća dobit u Unikredit banci
Banke su u prvoj polovini ove godine otpisale 106,8 miliona evra vredne plasmane, dok je u istom preidou prošle godine to iznosilo 174,4 miliona evra. Nažalost, ovo ne važi za Komercijalnu banku, drugu najveću na tržištu i najveću banku sa domaćim (državnim) vlasništvom. Nakon prošlogodišnjeg gubitka od 6,3 milijarde dinara pre svega zbog otpisa čak 7,3 milijardi dinara loših kredita, verovalo se da je ova banka, koja se sprema za privatizaciju, očišćena od loših plasmana, ali je onda osvanula vest da je u prvoj polovini ove godine otpisano još 6,25 milijardi dinara problematičnih kredita i napravljen gubitak od 2,65 milijardi dinara. U saopštenju izdatom ovim povodom trenutni menadžment, na čijem čelu je Aleksandar Piker, krivicu je svalio na vođenje banke od strane prethodnog menadžmenta. Međutim, trošak će svakako snositi akcionari od kojih je najveći Republika Srbija sa 41,74 odsto. U poslednje dve godine, od polovine 2014. godine kapital banke je smanjen za oko sedam milijardi dinara.
„I pored zabeleženog gubitka, Komercijalna banka je visoko kapitalizovana i stabilna banka sa adekvatnošću kapitala od 23,04 odsto, što je znatno iznad regulatornog limita koji propisuje NBS, od 12 procenata“, saopšteno je iz ove banke. Komercijalna banka u ovom trenutku ima i rezerve od 18,8 milijardi dinara, a devizna štednja građana u njoj je dostigla 1,59 milijardi evra po čemu je lider u bankarskom sektoru.
Nakon šest meseci 2016. godine, najveću dobit ostvarila je Unikredit banka sa 5,2 milijardi dinara. Druga je Inteza sa 4,4 milijarde dinara dobiti, a treće je AIK banka sa 3,4 milijarde dinara.
Inače, menadžment AIK banke je odlučio da isplati vlasnicima deo neraspoređene dobiti od 27,5 miliona evra. Vlasnik više od 90 odsto je Miodrag Kostić preko svojih kompanija. Takođe u toku je i prinudni otkup preostalih akcija, čak i onih nad kojima je upisana zaloga na osnovu jedne odluke Centralnog registra hartija od vrednosti. Trenutno je ovaj postupak blokiran odlukom Privrednog suda.
Četvrta na listi dobitnika je Rajfajzen banka sa 3,1 milijardi dinara dobiti, a peta Sosijete ženeral sa 1,7 milijardi dinara. Inače, gro tržišta, kao i dobiti pokupilo je pet najvećih banaka.
Manje banaka u gubitku
Gubitnike nakon prvih šest meseci predvodi Komercijalna banka sa 2,6 milijardi dinara guvitka, zatim Telenor banka sa 600 miliona dinara minusa, a na trećem mestu je arapska Mirabank sa minusom od 228 miliona dinara.
Među gubitnicima su i Marfin banka sa 163 miliona dinara, kao i Direktna banka (bivša KBM banka koju su kupili biznismeni Andrej Jovanović i Bojan Milovanović od Kreditne banke Maribor) sa 152 miliona dinara. Gubitak su napravile i Mts i Jugobanka Kosovska Mitrovica.
Razlog za bolji rezultat celog sektora nego u istom periodu prošle godine je i to što je u prvoj polovini 2016. samo sedam banaka bilo u gubitku, dok je prošle godine njih 13 bilo u crvenom.
Raste bankarsko bogatstvo
Ukupna aktiva bankarskog sektora dostigla je 25,3 milijarde evra što je za oko 200 miliona evra više nego na početku godine. U isto vreme kapital je povećan za oko 100 miliona evra i iznosio je 5,2 milijarde evra.
Po visini aktive prednjači Inteza banka sa 519 milijardi dinara, a iza je Komercijalna banka sa aktivom od 410 milijardi dinara. Na trećem mestu je Unikredit banka sa 311 milijardi dinara, a na četvrtom mestu je Rajfajzen banka sa 240,7 milijardi dinara. Sosijete ženeral banka je dostigla aktivu od 227 milijardi dinara.
Inteza ima i najveći kapital 118,7 milijardi dinara, dok je Unikredit druga sa 63,6 milijardi dinara. Komercijalna banka je na trećem mestu sa 58,5 milijardi dinara. Rajfajzen banka ima kapital od 58,2 milijarde, a AIK banka 55,5 milijardi dinara.
Srpska preduzeća u rukama stranih banaka
Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda objavljenog u petak, plan za Komercijalnu banku je da se privatizuje do kraja 2017. godine. Od finansijskih institucija za privatizaciju se sprema i Dunav osiguranje u kome se trenutno sprovodi dijagnostika. MMF se bavio i Poštanskom štedionicom u koju su ugurani plasmani i imovina propalih državnih banaka i prema planu koje je napravilo Ministarstvo finansija u avgustu, Poštanska štedionica će se baviti uglavnom poslovima sa stanovništvom. Na taj način srpska preduzeća će skoro u potpunosti zavisiti od stranih banaka na srpskom finansijskom tržištu.
Takođe, prema ovom izveštaju, banke su u prvom kvartalu 2016. godine smanjile bruto iznos problematičnih kredita za 40 milijardi dinara. Za 90 odsto tog smanjenja zaslužne su strane banke, 10 odsto domaće privatne bake, dok je kod državnih banaka nivo NPL-ova skočio za 8,3 odsto.
