Evropske banke “na staklenim nogama”

Miloš Obradović

Pad vrednosti akcija evropskih banaka nakon rezultata stres testa
(foto, testiranim bankama trebalo bi 900 milijardi evra dodatnog kapitala da uvere investirore u svoju solidnost: Dojče banka, najpoznatija banka iz Nemačke)

Iako su rezultati stres testa u evropskim bankama trebalo da smire nervozna finansijska tržišta, stvari se drugačije odvijaju. Uz konstataciju da su evropske banke stabilnije nego pre dve godine i da su uspele da pojačaju kapitalnu bazu, Evropsko bankarsko telo (European banking autority-EBA) u petak je objavilo rezultate stres testa koji je urađen za 51 banku iz EU prema kojima samo dve banke ne bi preživele zamišljenu krizu. Međutim, berze, već u ponedeljak koji je bio prvi trgovački dan nakon objavljivanja, nisu rezultate testova videle tako optimistično kao EBA. Akcije banaka širom EU pale su u proseku za tri odsto u ponedeljak, a nastavile pad i u utorak, a trgovanje akcijama pojedinih banaka je zaustavljeno, zbog prevelikog smanjenja cene. Neke od testiranih banaka koje su pokazale najlošije rezultate su i značajni igrači na našem bankarskom tržištu.

Najlošije banke

EBA je testirala kako će se kretati prihodi, profit i što je najvažnije kapital banaka do 2018. godine ukoliko privreda evrozone u 2016. godini zabeleži pad od 1,2 odsto, u 2017. godini padne još 1,3 odsto, a u 2018. godini ostvari minimalni rast od 0,7 odsto. Ova simulacija krize koja bi mogla pogoditi EU ipak je daleko blaža nego što je bio ekonomski pad 2009. godine nakon izbijanja svetske ekonomske krize. Osim toga, jedna od najvećih zamerki na ovaj stres test je što nije obuhvatao banke iz Portugala, Grčke i Kipra, zemalja čije su banke u ozbiljnim problemima već godinama. Druga zamerka stručnjaka na test je što uopšte nije uzeo u obzir uticaj negativnih kamatnih stopa centralnih banaka na pad profita poslovnih banaka.

Kao što se i očekivalo, najgore se pokazala italijanska Banka Montepaski Sijena čiji je koeficijent osnovnog kapitala koji stavlja u odnos akcionarski kapital sa rizičnom aktivom (Tier 1 Common Capital Ratio- CET1) u kriznom scenariju na kraju 2018. godine bio smanjen za čak 14,5 odsto i bio - negativan (2,44 odsto) ili, drugim rečima, sav kapital ove banke bi nestao u ovim uslovima u naredne dve godine. Znajući šta ih čeka, a želeći da smire finansijska tržišta, menadžment ove banke je samo nekoliko sati pre objavljivanja rezultata saopštio da su obezbedili dokapitalizaciju od pet milijardi evra privatnog kapitala, kao i da su blizu prodaje svih skoro 10 milijardi evra loših kredita.

Među najlošijim su se pokazale dve irske banke. Elajd Ajriš banks (Allied Irish banks) čiji bi CET1 na kraju 2018. pri nepovoljnom scenariju iznosio svega 4,31 odsto i našla bi se ispod regulatornog minimuma od 4,5 odsto. Druga velika irska banka Bank ov Ajrlend (Bank of Ireland) se pokazala tek nešto bolje sa kapitalnim koeficijentom CET1 od 6,1 odsto na kraju 2018.

Sve ostale testirane banke (ne i sve banke u EU) su pokazale da bi na kraju 2018. godine u uslovima krize imale regulatorni kapital iznad minimuma.

Iako u ovom stres testu, za razliku od onog iz 2014. godine, nije postavljena granica i nije decidno određeno koja banka je pala a koja prošla test, nacionalnim regulatornim telima je ostavljeno da procene kojim bankama je neophodan dodatni kapital.

Među njima je svakako austrijska Rajfajzen banka, koja ima subsidijara i u Srbiji, i koja bi imala svega 6,1 odsto koeficijent kapitala nakon nepovoljnog scenarija u 2018. godini. Ova banka je odmah saopštila da namerava da ojača kapitalnu poziciju, pre svega prodajom banke u Poljskoj i Sloveniji i smanjenjem prisustva u SAD i Rusiji.

Među deset najlošijih je i Banka popolar Espanjol sa CET1 od 6,6 odsto prema ovom scenariju, mada je ova banka u međuvremenu obezbedila kapitalnu injekciju od 25 milijardi evra što će značajno popraviti situaciju.

Dojče banka šampion spekulacija

Najveća zabrinutost u Evropi vlada zbog italijanskih banaka, a najveća među njima, Unikredit banka nije se najbolje pokazala na ovom stres testu sa projektovanim koeficijentom od 7,1 odsto u 2018. u slučaju krize. Inače trgovanje akcijama ove banke je u ponedeljak zaustavljeno zbog pada od osam odsto, a pad se nastavio i na trgovanju u utorak.

Britanski gigant Barkliz (Barcleys) bi se zaustavio na koeficijentu od 7,3 odsto, a francuska Sosijete ženeral (koja takođe posluje u Srbiji) na 7,5 odsto, ukoliko bi se ostvario nepovoljni scenario do 2018. godine.

Dve najveće nemačke banke Dojče i Komercbanka takođe su među deset banaka sa najlošijim rezultatom na stres testu. Komercbanka, druga najveća banka u Nemačkoj imala bi na kraju 2018. koeficijent kapitala 7,4 odsto, dok bi gigant Dojče banka imala koeficijent kapitala 7,8 odsto.

Međutim, Dojče banka je u 2015. godini zabeležila istorijski visok gubitak od čak 6,7 milijardi evra. Ova banka je potrošila krajem prošle godine samo na troškove sudskih sporova 1,2 milijarde evra, a na ime kazni 2,1 milijarde evra.

Inače Dojče banka predvodi spekulativni svet finansijskih derivata. Njena izloženost finansijskim derivatima, imovini čija vrednost faktički zavisi od promene cena stvarne, realne imovine kao što su akcije kompanija ili sirovina, je prošle godine iznosila 64 biliona dolara. To je, poređenja radi 16 puta više od nemačkog BDP-a i pet puta više od BDP-a cele evrozone.

Prema mišljenju stručnjaka stres testovi EBA ne pokazuju prave potrebe banaka za kapitalom. Kapital koji je potreban bankama da ispune regulatorne zahteve daleko je manji od kapitala koji je bankama potreban da uvere investitore da su banke stabilne. Tri naučnika sa Univerziteta u Njujorku i Lozani su utvrdili da je za 51 testiranu banku neophodno skoro 900 milijardi evra dodatnog kapitala kako bi uverili investitore da mogu da preguraju bez problema neku narednu finansijsku krizu. Prema njihovoj računici, trima francuskim bankama koje su testirane treba 250 milijardi evra, za četiri britanske - 185 milijardi evra, a šest španskih banaka - 116,6 milijardi evra. Dvema nemačkim bankama je potrebno 114,4 milijarde, a testiranim italijanskim bankama 96,6 milijardi evra.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...