Za tri meseca dobit banaka 116 miliona evra

Miloš Obradović

Za 80 odsto veći profit ostvaren u prvom kvartalu ove nego prošle godine pre svega zbog pet puta manjeg otpisa loših kredita
(foto, Narodna banka Srbije)

Bankarski sektor u Srbiji je za prva tri meseca ove godine ostvario dobit od 116,6 miliona evra (14,3 milijarde dinara) što je za skoro 80 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prema kvartalnim bilansima banaka koje je objavila Narodna banka Srbije najveću dobit u prvom kvartalu ostvarila je Unikredit banka sa 2,86 milijardi što je za oko 500 miliona dinara više nego u istom periodu prošle godine. Inteza se našla na drugom mestu sa 2,3 milijarde dinara dobiti i skromnim rastom od 80 miliona dinara u odnosu na prvi kvartal 2015. Rajfajzen banka se našla na trećem mestu sa 1,96 milijardi dinara dobiti što je za čak milijardu dinara više nego u prva tri meseca prošle godine. Na četvrtom i petom mestu su dve (još uvek) domaće banke, AIK i Komercijalna. AIK banka u vlasništvu Miodraga Kostića je zabeležila dobit od 1,7 milijardi dinara što je milijardu više nego u istom kvartalu prošle godine. Među pet banaka sa najvećom dobiti vratila se Komercijalna banka posle prošlogodišnje konsolidacije i gubitka i ostvarila je kvartalnu dobit od 1,4 milijarde dinara što je sedam puta bolji rezultat nego u prvom kvartalu 2015.

Dobrom rezultatu celog sektora doprineli su i neki prošlogodišnji gubitaši od kojih su neki pretrpeli značajne organizacione i vlasničke promene. Tako je nekad austrijska Hipo banka (nedavno promenila ima u Adiko banka), sada u vlasništvu američkog Advent internešnl fonda i EBRD-a sa 680 miliona dinara gubitka u prvom kvartalu prošle godine (koju je završila sa gubitkom od skoro osam milijardi dinara) došla do pozitivnog rezultata od 600 miliona dinara u prva tri meseca ove godine. Nakon tri meseca prošle godine 11 banaka je prikazalo gubitak, a u istom periodu ove godine svega sedam. Njih predvodi Telenor banka sa gubitkom od 320 miliona dinara, zatim su tu i arapska Mirabanka, Marfin i Pireus banka, te mts banka i Jugobanka Jugbanka iz Kosovske Mitrovice i KBM banka.

Razlog boljem rezultatu ne leži u većim prihodima od kamata ili naknada već u otpisu loših kredita. Dok je u prva tri meseca 2015. godine zabeležen rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava od 100 miliona evra, u prva tri meseca ove godine to je iznosilo svega 20 miliona evra. Ostaje da se vidi da li su banke nakon nekoliko godina ogromnih rezervacija i otpisa loših kredita uspele da smanje iznos NPL-ova, mada je prema izveštaju NBS na kraju 2015. godine iznos NPL od 21,6 odsto identičan onom na kraju 2014. godine uz blago smanjenje loših kredita privredi i povećanje stanovništva. Takođe u istom izveštaju se ističe da je ispravljeno 67 odsto problematičnih kredita, što ostavlja dosta veliki prostor za dalje ispravke (i sledstveno gubitke) s obzirom da ukupan iznos NPL zajmova iznosi 3,6 milijardi evra.

Prethodnih godinu dana obeležio je značajan pad kamatnih stopa na našem tržištu što zbog smanjenja referentne kamatne stope NBS, što zbog niske inflacije, što zbog nultih kamatnih stopa na ključnim svetskim tržištima. Neto prihodi od kamata su na kraju marta ove godine bili manji za 24 miliona evra nego na kraju marta 2015. godine i iznosili su 252,8 miliona evra. Takođe su smanjeni neto prihodi od naknada i provizija za pet miliona evra na 67 miliona evra.

U prvom kvartalu ove godine nastavljena je stagnacija kreditne aktivnosti ili čak i blagi pad obima kredita. Ukupni krediti i potraživanja banaka od komintenata smanjeni su u odnosu na kraj prošle godine za oko 270 miliona evra. Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je tek u junu ove godine došlo do nekog rasta kreditiranja privrede.

Po visini aktive i nakon prvog kvatala bila je italijanska Inteza sa 477,8 milijardi dinara što je 15,7 odsto ukupnog tržišta. Na drugom mestu je Komercijalna banka sa 409,6 milijardi dinara što je oko 13,5 odsto tržišnog učešća. Na trećem mestu je Unikredit banka sa aktivom od 304,8 milijardi dinara, na četvrtom Rajfajzen banka sa 238 milijarde dinara i na petom je Sosijete ženeral banka sa 225 milijardi dinara aktive. Najvećih banaka na drže 54 odsto bankarskog tržišta, a u slučaju Srbije to znači i skoro polovinu finansijskog tržišta Srbije.

 Ukupan kapital je u prvom kvartalu povećan za oko 40 miliona evra, ali je za oko 50 miliona evra manji nego na kraju prvog kvartala prošle godine, i iznosio je 5,13 milijardi evra.

Najveći kapital imala je Inteza sa 116,5 milijardi dinara, zatim Komercijalna banka sa 62,8 evra (50 miliona evra manje nego pre godinu dana), a na trećem mestu je Unikredit banka sa kapitalom od 61,3 milijarde dinara. Rajfajzen banka je imala 57 milijardi dinara kapitala, a na petom mestu je AIK banka sa 54 milijarde dinara kapitala.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...