Srbija zaostaje za okruženjem
Privredni rast Srbije uporno na začelju u regionu. Svetska banka prognozira rast srpske ekonomije na 1,8 odsto u 2016. i 2,3 odsto u 2017. godini
Svetska banka je povećala prognozu privrednog rasta Srbije u 2017. godini na 2,3 odsto. Ovako su otprilike izgledali naslovi u medijima nakon što je pre dva dana Svetska banka objavile junske projekcije globalnog privrednog rasta za 2016, 2017. i 2018. godinu. Vest deluje sasvim pozitivno dok se ovaj izveštaj malo ne analizira i shvati da je projekcija u odnosu na januar povećana za svega 0,1 odsto, a da je čak i takva, povećana - druga najgora u regionu, odmah ispred Hrvatske. Treba reći i da se u poslednje tri godine, 2014, 2015. i na osnovu projekcije za ovu godinu, Srbija nalazi na poslednjem mestu u regionu po privrednom rastu.
Nakon pada BDP-a od 1,8 odsto u godini poplava 2014. kada smo bili ubedljivo na začelju, zatim prošlogodišnjeg bledog oporavka od svega 0,8 odsto, što je bio dvostruko manji rast nego u Hrvatskoj koja je imala drugi najniži rast, Svetska banka je zadržala raniju prognozu rasta Srbije u 2016. od 1,8 odsto. I to je najniže od svih zemalja sa kojima se graničimo.
Ipak, ovo ne sprečava naše političare da ističu nezapamćen privredni napredak i svetlu budućnost pred nama. Kako kaže ekonomista Milan Kovačević nije neobično da političari koriste informacije koje im odgovaraju, a prećutkuju one koje nisu povoljne za njih.
„Kada nekoj zemlji ne ide dobro onda se hvata za projekcije. Srbija je izašla iz duge recesije, a BDP je još niži nego pre krize. Prethodnih godina smo imali najmanji rast u Evropi, pa se otud hvatamo za neke dugoročne projekcije“, kaže Kovačević.
Razlog zašto međunarodne finansijske institucije predviđaju rast Srbiji je pre svega zato što smanjuje deficit. Međutim kako objašnjava Kovačević deficit se smanjuje tako što se kroz poreze još više uzima od građana, a istovremeno se veštački smanjuju rashodi zaustavljajući rast plata i penzija.
“Za ekonomski rast potrebno je obrnuto, široki podsticaji privredi kroz smanjenje poreza. Pojedinačni slučajevi kao što je železara su dobri, doprineće rastu, ali nema većeg rasta dok svi ne budu imali više posla. S druge strane država uzima sve više i sipa u rupe bez dna. Nema reformi koje bi sistemski doprinele rastu“, skeptičan je Kovačević dodajući da je od projekcija važnije zašto se ne rešava ipravljanje javnim preduzećima ili zašto se daju ogromne subvencije stranim investitorima koje se ne isplate.
Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da se preteruje sa pohvalama jer ispada da treba da budemo zadovolji što još nismo u recesiji.
„To su i dalje niske stope rasta. Krajem prošle godine je objavljeno istraživanje po kome više od 30 azijskih zemalja ima veći rast od tri odsto, a mnoge imaju po pet, šest, sedam odsto. Ovo što mi imamo je jako skromno jer smo danas na nivou od 72 odsto BDP-a iz 1989. godine. Ovo što mi ostvarujemo nije uopšte impresivno“, ocenjuje Kovačević.
Postavlja se i pitanje na osnovu čega ćemo imati i kakav, takav privredni rast. Kovačević je zabrinut da i on ne bude zasnovan na zaduživanju za neke neisplative projekte kao što je gradnja autoputa do Tirane na primer.
„Mi samo za kamatu na spoljni dug plaćamo tri odsto BDP-a godišnje. Za servisiranje spoljnog duga, tj. otplatu i glavnice i kamate izdvajamo 13 odsto BDp-a. Nije slučajno to što je MMF zabranio povećanje plata i penzija u ovoj i sledećoj godini jer je njima stalo da mi možemo da servisiramo svoje obaveze“, ističe Mlađen Kovačević.
Razlog zašto nema većeg rasta Kovačević vidi u niskoj domaćoj tražnji.
„Kupovna moć građana je sve manja, a ove godine će ostati bez posla još oko 20.000 ljudi, Uz to raste broj penzionera u odnosu na 2015. godinu. Nije problem proizvesti nego prodati robu. Istina je da izvoz raste, ali to je izvoz inostranih firmi koje su dobile ovde ogromne subvencije po radnom mestu“, napominje Kovačević.
Rast BDP-a
|
|
2014. |
2015. |
2016.* |
2017.* |
2018.* |
|
Centralna Evropa |
2,9% |
3,4% |
3,4% |
3,3% |
3,2% |
|
Zapadni Balkan |
0,5% |
2,3% |
2,7% |
3,1% |
3,7% |
|
Albanija |
2% |
2,6% |
3,2% |
3,5% |
3,8% |
|
BiH |
1,1% |
3,2% |
2,6% |
3,1% |
3,5% |
|
Bugarska |
1,6% |
3% |
2,2% |
2,7% |
3% |
|
Hrvatska |
-0,4% |
1,6% |
1,9% |
2% |
2,4% |
|
Mađarska |
3,7% |
2,9% |
2,6% |
2,4% |
2,3% |
|
Makedonija |
3,5% |
3,7% |
3,7% |
4% |
4% |
|
Crna Gora |
1,8% |
3,4% |
3,7% |
3,1% |
3% |
|
Rumunija |
2,8% |
3,7% |
4% |
3,7% |
3,4% |
|
Srbija |
-1,8% |
0,8% |
1,8% |
2,3% |
3,5% |
*prognoze
Izvor: Svetska banka: Globalne svetske perspektive, jun 2016.
Inače, prema prognozama Svetske banke globalnu ekonomiju očekuje tmuran period jer je stopu globalnog privrednog rasta u 2016. smanjila sa 2,9 odsto u januaru na 2,4 odsto sada, u junskom izveštaju. Razlozi za pesimizam su pre svega veoma spor rast u razvijenim ekonomijama, ali i značajno usporavanje u rastućim ekonomijama, pre svega velikim izvoznicima sirovina.
„Smanjenje prognoze je pre svega zbog sporog rasta u razvijenim zemljama, uporno niskih cena sirovina, slabe međunaordne trgovine i sve slabijih tokova kapitala“, ocenjuje se u izveštaju Svetske banke.
Za rastuće ekonomije najveći problem je niska cena nafte i ostalih sirovina i 40 odsto smanjenja prognoze odnosi se na ovaj element. Projektovani rast u 2016. u ovim zemljama je svega 0,4 odsto, dok je u januaru projekcija rasta izvoznica sirovina bila rast od 1,2 odsto.
Rastuće ekonomije uvoznici sirovina, među kojima je i Srbija, su u nešto boljem položaju, mada nisu uspele dobro da iskoriste pad cena nafte. Njihov rast je prognoziran na 5,8 odsto.
Najveće rastuće tržište je kinesko, a za Kinu se predviđa rast u 2016. od 6,7 odsto, nakon rasta od 6,9 odsto prošle godine. Očekuje se da će Indija ostvariti 7,6 odsto, dok se prognozira recesija za Rusiju i Brazil.
