Veštačko smanjenje javnog duga

Miloš Obradović

Kako je, samo na osnovu metodologije, odnos javnog duga i BDP-a smanjen “preko noći” dok je - zaduženost u apsolutnom iznosu porasla

Početkom ove godine desila se neobična stvar sa javnim dugom Republike Srbije. Javni dug je, prema podacima Ministarstva finansija, smanjen sa 76 odsto BDP-a na kraju 2015. godine (dok je prema računici Fiskalnog saveta on iznosio 77,3 odsto BDP-a), na 72 odsto BDP-a na kraju marta ove godine. Ovo bi bilo prilično značajno smanjenje javnog duga i to mnogo ranije od očekivanog (u 2017. godini), samo - da se zaista i dogodilo.

Zanimljivo je, recimo, da je u januaru i februaru u apsolutnom iznosu dug povećan za 46,5 miliona evra a u odnosu na BDP je - smanjen za 2,4 procentna poena. U martu se zaista i desilo značajnije smanjenje duga za 415 miliona evra, a dobar deo tog smanjenja se odnosi na povoljne kursne razlike. Prema objašnjenju Fiskalnog saveta, nakon saopštenja američkog FED-a da će podizanje kamatnih stopa i zatezanje monetarne politike u SAD biti nešto sporije, u martu je usledilo relativno oštro slabljenje dolara u odnosu na evro (za 3,4 odsto u odnosu na kraj februara). S obzirom da je više od 30 odsto javnog duga Srbije u dolarima javni dug se smanjio na osnovu toga za 250 do 300 miliona evra.

min-fin-vujovic

Predrag Vujović, ministar finansija

Različite računice o zaduženosti države

To, međutim, ne objašnjava smanjenje odnosa javnog duga prema BDP-u za čak četiri procentna poena za samo tri meseca (što bi prema BDP za 2015. koji je iznosio 32 milijarde evra to bilo samnejnje od čak 1,3 milijarde evra). Kao što se često to kod nas dešava, ipak se radi samo o knjigovodstvenim “cakama”.

Naime, srpske vlade već godinama koriste metodologiju za prikazivanje ekonomskih pokazatelja prema procenjenom BDP-u tako što se već od 1. januara javni dug stavlja u odnos prema nekom BDP-u koji će biti na kraju godine. Te projekcije su, kako objašnjavaju u Fiskalnom savetu, po pravilu znatno veće nego ostvareni BDP u prethodnoj godini, pa dolazi do naglog pada odnosa duga prema BDP-u.

“Upravo to se dogodilo i na početku 2016. godine, kada je prognoziran BDP za ovu godinu - veći nominalno za oko 4,5 odsto u odnosu na 2015. godinu, što je automatski umanjilo procenat javnog duga Srbije za više od dva procentna poena BDP-a. Imajući u vidu da se BDP ne menja skokovito već kontinualno, kao i da je ostvarenje makroekonomskih projekcija neizvesno, Fiskalni savet u skladu s međunarodnom praksom pri obračunu pokazatelja relativne zaduženosti poredi dug države sa stvarno ostvarenim BDP-om u poslednja četiri kvartala. U skladu s takvom metodologijom, dolazimo do zaključka da je javni dug Republike Srbije u procentima BDP-a, zapravo, povećan od početka godine – sa 77,3 odsto BDP-a u decembru 2015. na oko 78 odsto BDP-a u februaru”, objašnjava Fiskalni savet u svom izveštaju o fiskalnim kretanjima u prvom tromesečju 2016. godine.

min-fin-zgrada-

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Zaduživanje ipak raste

Naravno, treba reći da je i dobra situacija u budžetu važan razlog zašto do većeg rasta javnog duga nije došlo. Nakon prva tri meseca ove godine deficit iznosi 8,8 milijardi dinara što je bolje od planiranog pa je zbog toga bilo i manje potrebe za zaduživanjem. I taj dobar rezultat je posledica nekih vanrednih okolnosti, kao što je jednokratna uplata javnih preduzeća od preko 12 milijardi dinara.

Mada je u prva dva meseca porast javnog duga iznosio oko 45 miliona evra, zaduživanje je bilo i nešto veće. Prema analizi Fiskalnog saveta, ukupna primanja države od zaduživanja u januaru i februaru iznosila su nešto preko 900 miliona evra, od čega je oko 830 miliona evra došlo od emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, a oko 80 miliona kao krediti za radove na koridorima 10 i 11 i za železničke projekte.

Od tog zaduživanja 770 miliona evra je iskorišćeno za vraćanje ranijih dugova (na ime dospelih obveznica i za dugovanja poljoprivrednicima i vojnim penzionerima). Ovo znači da je razlika između primanja gotovine na osnovu zaduživanja i otplata duga 130 miliona evra “što je prava mera novog zaduženja države od početka godine – iako je porast javnog duga bio znatno manji”, stoji u analizi Fiskalnog saveta.

Penzioneri otplaćuju državne dugove

Iako skoro svi poreski prihodi beleže rast početkom ove godine, na rashodnoj strani se nastavlja trend smanjenja izdataka za socijalu i povećanje otplata kamata. Naime u prva tri meseca izdaci za otplate kamata su 5,5 milijardi dinara veći nego u istom periodu prošle godine, a istovremeno izdvajanja za organizacije socijalnog osiguranja su smanjena za 4,1 milijardu dinara. Drugim rečima, penzioneri manjim penzijama otplaćuju kamate za ogromne kredite i obveznice koje su vlade prethodnih osam, devet godina neštedimice podizale. Međutim to ni ne čudi ako se uzme u obzir da se država samo u 2015. godini zadužila za dodatnih više od dve milijarde evra.

Na rashodnoj strani u martu se pojavila i jedna zanimljivost. Naime prema analizi stručnjaka iz Makroekonomskih analiza i trendova  (MAT) u martu, mesecu pred izbore, povećan je rast zarada. Ukupan međugodišnji rast neto zarada je iznosio nominalno 6,4 odsto, a realno 5,7 odsto. Od toga u javnom sektoru plate su porasle za 4,6 odsto, a od toga u javnim lokalnim preduzećima 4,3 odsto, a u javnim republičkim preduzećima čak za 11,9 odsto.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, saradnika MAT-a ostaje pitanje kako se ovo desilo s obzirom da nije bilo promena zakona koji uređuje zarade u javnom sektoru.

Postavlja se i pitanje da li je ovo samo incident, i da li je u skladu sa fiskalnom konsolidacijom i merama za smanjenje deficita budžeta, ili se to sve stavlja na stranu kada treba odobrovoljiti zaposlene u javnom sektoru pred izbore.

Takođe u prva dva meseca ove godine zabeleženo je i smanjenje deviznih rezervi  NBS za čak 624,9 miliona evra, a do izbora se to popelo na 680 miliona evra, pre svega zbog smanjenja obaveznih rezervi banaka i intervencija NBS na deviznom tržištu. Zanimljivo je da je dan nakon izbora taj pritisak na devizni kurs prestao.

javni-dug-s.jpg

izvor: Ministarstvo finansija

 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...